Otkup potraživanja od fizičkih i pravnih lica u Srbiji nije više retkost i najmanje desetak kompanija bavi se, kako zvanično stoji da im je delatnost, upravljanjem, naplatom i otkupom potraživanja.
To mogu biti neotplaćene rate kredita, neizmirene obaveze po kreditnim karticama, dug po nedozvoljenom minusu, neplaćeni računi za mobilni telefon, neplaćanje rata za lizing i razne drugi neplaćeni računi i neizmirene obaveze.
Prodavci potraživanja su, uglavnom, banke, osiguranja, trgovci na veliko robe široke potrošnje, preduzeća mala i velika. Miloš Karan, glavni menadžer odeljenja naplate potraživanja „Solventpointa”, kompanije koja se bavi ovim poslom, kaže da otkupljuju one dugove koje poverilac, i pored brojnih pokušaja, sam nije uspeo. Takvi dugovi se otkupljuju s popustom, a zavisno od starosti potraživanja, rizika naplate i ostalih parametara dug se kupuje po ceni od pet do 70 odsto njegove vrednosti.
Za razliku od prvobitnog poverioca, banke, na primer, koja dužniku ne prašta ni glavnicu ni kamatu, ovi otkupljivači duga klijentu mogu da izađu u susret i da mu smanje ili otpišu kamatu, vrlo retko i deo glavnice. Jer, ipak su oni to potraživanje kupili s popustom.
– Teže je naplatiti dug od pravnih lica nego od fizičkih ili od preduzetnika, jer u Srbiji preduzeća su registrovana kao društva sa ograničenom odgovornošću što znači da odgovaraju samo s osnivačkim kapitalom. Preduzetnici odgovaraju i ličnom i imovinom firme – kaže Karan, dodajući da im je kriza donela više posla, ali i više rizičnih klijenta.
I firma „EOS Matriks” se time bavi, a Irina Lada koja je na čelu kompanije kaže da nema razloga da se njihov posao shvata u negativnom kontekstu.Njih angažuju firme koje imaju problem s potraživanjem u većem obimu nego što sami mogu da naplate, pa se odlučuju za ovakve finansijske usluge. Znači, i u ovom slučaju dugovima se ne bave na početku kašnjenja otplate, već kada je klijent u velikoj docnji. Započinju s pozivanjem dužnika ili slanjem pismenih podsetnika da dug izmire njime se bave 90 dana. Posle toga klijentu preporučuju ili da sudski utuži dug ili da ga otpiše. Uspešnost zavisi od vrste potraživanja. U slučaju dugovanja prema mobilnim operaterima, na primer, uspešnost naplate je 50 odsto. Kod banaka procenat naplate potraživanja je takođe veliki, jer su one i najviše procenjivale kome će dati pare.
Provizija ovih finansijskih kuća može biti od jedan do 20 odsto, zavisno od rizika – starosti dugovanja, iznosa, specifičnosti potraživanja, da li su blokirana sredstva ili mogu da budu, angažovanosti. Dužnik dug plaća svom poveriocu, a ne kompaniji koja ga je na ovaj način opomenula. Zajedničko svim ovim „uterivačima dugova” na lep način je da rade samo s dugovima prema pravnim licima, a ne i sa privatnim dugovima.