Za promenu bih u ovom nastavku pažnju posvetio onoj drugoj strani, pasivnoj, da tako kažem. Devojkama koje, najvećim delom u sudskoj istrazi tvrde da su od Silvia B. pare i nakit dobijale zato što je on dobar i predobar. Da nije bilo nikakvih bahanalija, na žurkama se pila samo Koka Kola i to „Light“. Da su se tim uveseljavanjem starije gospode bavile da bi imale sredstava za studiranje… Tako sve nešto humano i potresno. Jedno je sigurno: sve one su u poslednje vreme, od kada je počela oštra sudska istraga, izgubile najveći deo svojih angažmana bilo kao lapdans igračice po diskaćima, bilo kao foto modeli, bilo kao pratilje (escort). Suviše pažnje privlače, a bogatoj gospodi to ne prija, moglo bi da im na vrat navuče štampu, policiju, sudske i poreske organe… Oni imaju šta da izgube zato se i čuvaju javnosti.
Maloletne radodajke
Iris Berardi – Počeo bih od najnovijeg otkrića sudija, a to je da se među Silviovim naložnicama našla još jedna koja je bila maloletna kad je započelo „druženje“. Ime joj je, rekoh, Iris. U simbolici cveća iris označava strast, emocije, ali i poruku i novost. Dakle mala Iris je nesumnjivo oličavala prvo i poslednje značenje: strast i novost, kada se pojavila na nebu Silviove vile Arbore, koju sada svi zovu: Bunga – Bunga City. Po poreklu je Brazilijanka, a one se u svetu italijanske prostitucije najbolje kotiraju. Ni ova, kao ni ostale početnice najstarijeg zanata, uopšte nije naivna za svoje godine. Kako u njenom uredno vođenom notesu lepo piše: „6. februara kod Papija“, „26. februara kod Nikol“ (to je ona optužena za podvođenje)… i tako redom dva do tri puta mesečno, a posle svakog meseca saldo: janura 9.580 €, februara 21.000 €, aprila 7.350 €… pa onda „ukupno: 37.930 €“. Izračunao sam da je to ravno 110 prosečnih mesečnih plata, odnosno 9 godina rada u Srbiji. Ne znam da li je težak, ali je očito isplativ posao.
Mala je ipak beznačajna i samo jedna od… da bih joj posvetio više prostora. Vredi možda samo još reći da je i ona bila prisutna na „žurki“ koju je Silvio B. pravio za svog prijatelja Putina aprila prošle godine.
Karima El Mahrug – Zvana Rubi Srcolomka, Marokanka, dobila je već dovoljno prostora (XXV nastavak: Bunga – Bunga). U toku su njeni pregovori sa Silviom B. o realizaciji obećanje da će je “optočiti zlatom” ako ćuti. Za tu uslugu mala je postavila zahtev od 4,5 miliona €, pa bi to sa već dobijenih 500.000 zaokružilo sumu na 5 miliona €. To ne bih preračunavao u srpske plate.
Za one koje mrzi da pogledaju raniji tekst o njoj samo da kažem kako, kad je mala dopala zatvora, Silvio B. nije gubio vreme nego je javio policiji da je odmah puste, jer je ona rođaka egipatskog predsednika Mubaraka. Na to je ovih dana, kad je Mubaraku zagustilo, satričar Kroca smislio kako se Silvio B. javio demonstrantima u Egipat intervenišući “da Mubaraka odmah puste, jer je on stric čuvene Rubi”.
Noemi Leticija – Od nje je sve počelo. Kako je u prvom (Reality Show) i drugom (Novac, moć i ludilo bez šarma) nastavku ovog feljtona opisano, malom Noemi je započela serija otkrića o Silviovim slabostima prema maloletnicama. Zbog nje je Dona Veronika, supruga Silvia B. podnela zahtev za razvod… Noemi je već delimično pala u zaborav kada je 2. februara italijanska štampa objavila da se njena majka Ana nalazi na spisku primalaca nekih par hiljada evra sa Silviovog posebnog računa. Naime, sud je otkrio da postoji poseban račun kod jedne Milanske banke sa kojega je Đuzepe Spineli, Silviov „ragiunatt“ (mafijaški termin za računovođu) isplaćivao sve mutne poslove. Mnogo je toga, ali ću navesti samo jedan. Silviov najbliži medijski saradnik i novinar, direktor njegovog TV Kanala 4 – Emilio Fede, a fede na italijanskom znači vera, optužen za podvođenje devojaka zajedno sa „impresariom“ Lele Morom, zamolio je gazdu da svog glavnog dobavljača „svežeg mesa“ potpomogne sa nešto novca, jer je na ivici bankrotstva, pa bolje da mu on da nešto, nego da Lele počne da rasprodaje informacije o nabavkama ženskinja za gazdu. Duševni Silvio, kojega njegov propagandni štab pretvara u sveca što pomaže sirotinju (kad je ženska, mlada i lepa), pitao je: – Koliko? Fede odgovara: – Pa, recimo jedan i po! Silvio: – U redu. Spineli isplati to! Novac je otišao, ali su islednici uhvatili telefonski razgovor vernog Emilija i kuplermajstora Lele u kojem se dogovaraju da ako dobije Lele milion onda 400.000 ide Emiliu a 600.000 dobija Lele, a ako je milion i po, onda Emiliu 600.000 a Lele dobija 900.000. Eto kako se „do groba odani“ češu o gazdu i muzu ga. Na tom spisku primalaca „darova“ pored nabrojanih našla se i Noemina mama Ana, što bi zlonamerni mogli da tumače kako je i ona podvodačica sopstvene maloletne ćerke.
Ad personam
Meni naivnom i mutavom za savremena zbivanja izgleda neverovatno, međutim, Silvio B. odnosno njegova ergela advokata (jedan TV komentator tvrdi da 118 advokata radi za Silvia B. i sigurno je da bi bar neko od njih dao komentatora na sud da to nije istina) smislila je da ponovo povuče korak koji je do sada uvek palio. Da donese zakon kojim bi Silviu B. skinuli sa vrata tu malograđansku, moralističku gnjavažu oko maloletnica što „komunisti sudije“ koriste da ga okaljaju pred svetom. U ime Silviove privatne partije PDL (Partija slobode), poslanik i lični Silviov advokat, u prošlom mandatu predsednik palalmentarne Komisije za pravosuđe, uvaženi Gaetano Pekorela, propagira akt kojim bi se snizila granica punoletstva bar za godinu dve „jer je današnja granica punoletstva previsoka u odnosu na stvarnu zrelost mladih.“ Dakle, kako je on rekao u intervjuu listu „Mattino“ (Jutro) „Jedna je stvar imati seksualne odnose sa osobom od 12 godina, a druga imati iste odnose sa osobom kojoj do punoletstva nedostaje 3 do 5 meseci“.
Predsednik Silviovih poslanika Fabricio Ćikito izjavio je tim povodom: „Hipoteza da se smanji granica punoletstva nalazi se među pitanjima – na stolu“.
Kako su stvari krenule, odnosno ako Silviova parlamentarna većina funkcioniše i dalje svi su izgledi da se donese još jedan zakon „ad personam“ (za njega lično) i time skine sa vrata nevolja, a nemoćnim sudijama pokaže onaj srednji prst (omiljeni argument Silviove pit-bul podsekretarke vlade Daniele Santanke – na slici) kao simbol današnje demokratije.
Danima teku demostracije italijanskih žena osramoćenih ponašanjem premijera prema njihovom rodu. Desi li se, a bojim se da neće, da im se pridruže i muškarci, moglo bi biti da se Berluskoni i Mubarak nađu u istom sosu. Neće, jer najnovije istraživanje javnog mnenja pokazuje da upitani „koga biste glasali za premijera da su sada izbori“, na prvom mestu ubedljivo vodi Silvio Berluskoni. Dobra polovina Italijana još uvek ne vidi alternativu za njega. Nešto mi je pala na pamet ona anegdota kad u parlamentu (ne sećam se kojem) jedan govornik kaže: „polovina poslanika u ovom parlamentu su budale“. Nastane dreka u sali, a on se kao ispravi: „Izvinite, pogrešio sam, polovina poslanika u ovom parlamentu nisu budale“. Ne znam otkud mi to sad.
Politička muška prostitucija
Ako pojam „prostituisati se“, kako piše u Vujaklijinom rečniku, podrazumeva i obeščastiti se, prodavati se, blamirati se, onda nema nikakve sumnje da je italijanski Parlament prepun političkih, sa samo jednim izuzetkom, muških prostituta (valjda je tako muški rod od prostitutka). Nije ovo iskonstruisana ravnoteža, nego sam shvatio kako nije lepo, nije časno, ocrniti maloletnice, zavedene, „pa bačene k’o isceđen limun“, a ostaviti po strani matore keše koji se prostituišu i još pritom uz debele pare nose i titulu „Onorevole“ (u prevodu „Časni“) kako to sleduje svakom italijanskom poslaniku.
Konkretan povod je sednica Skupštine i glasanje 2. februara, hoće li se odobriti zahtev istražnih sudija da izvrše uvid u dokumente koje poseduje Đuzepe Spineli, „ragiunatt“ (mafijaški sicilijanski naziv za računovođu koji je stub mafijaških poslova) Silvia B. Dva dana pre toga Palament se pretvara u nešto između berze i stočne pijace, gde verni Silviovi džambasi nude, cenjkaju se, garantuju… pri kupovini glasova. Valjalo je nakrmiti 7 glasova sa strane da bi se obezbedila većina od 316 glasova ukupno. Ponude se izvlače iz rukava. Ko pristane da pređe u Silviovu ličnu partiju PDL – Partija slobode (kakav cinizam!), može da traži više od onih koji prihvataju da samo taj put glasaju u korist Silvia, ali još više od onih koji iz protivničkog tabora prihvate samo da ne dođu na glasanje i tako opoziciji oduzmu jedan glas. Trgovina je žestoka, ali i uhodana. Postoji nekoliko partija koje se sastoje od problematičnih poslanika delom mafijaške provenijencije u kojima ne postoji čvrsta disciplina. Zauzme se stav partije kako glasati po određenom pitanju, međutim, „demokratski“ je da poslanici glasaju po svojoj „savesti“. Postoji zatim tzv. „Mešana grupa“, što je restl, otpadak, iz većih partija, poslanici kojima je postalo jasno da ih njihova partija nikada neće postaviti na neko unosno mesto, jer su glupi, kvarni, ili sumanuti. Oni su sadržaj parlamentarnog kontejnera za otpatke, pa glasaju za onoga ko više ponudi.
Da budem konkretan, za pomenuto glasanje krenulo se u lov, a pare i funkcije su obezbeđeni. Količina para se ne zna, najvećim delom su one iz državne blagajne. Dobijaju se na račun fiktivnih saveta i pisanja studija za vladu koje nikada neće biti upotrebljeni, zatim unosna mesta ministara (ima jedno slobodno, a kad zafali izmisli se neko novo), zatim pomoćnika ministra (slobodnih 13 mesta) ili makar zaposlenje za neku ili nekog rođaka u kakvoj regionalnoj ili provincijskoj upravi, gde vlada Silviova partija (sa platom od 7 – 9 hiljada evra mesečno). Zavisi od veštine i onoga ko kupuje i onoga ko prodaje kolika će cena biti na kraju. Ja zaista ne znam postoji li više od 10 odsto poslanika u italijanskom Parlamentu koji su celu svoju političku karijeru proveli samo u jednoj partiji.
Pri navedenom glasanju džambasi su bacili oko na glumca i filmskog producenta Luku Barbareskija, on se odvojio od Silviove partije sa disidentom Finijem i najžešće napadao Silvia B. Ti napadi su najčešće signal i ponuda za samoprodaju. Par dana pre glasanja dotični Luka otišao je na ručak kod Silvia B. koga je proglašavao najcrnjim lopovom, kurvarom, barabom i šta već ne. Ručali su, dogovorili posao – da će Silviova TV (verovatno državna, da ne bi trošio svoj novac) emitovati film čiji je producent dotični Luka. Ima on još filmova (vlasnik je dve producentske kuće) pa će poslova biti i ubuduće. Koja ironija: kupljeni film nosi naslov „Transformista“. Rezultat je da je Luka u parlamentu bio jedini poslanik koji se uzdržao od glasanja – kao omaklo mu se. Nekoliko dana će ga bojkotovati (kad se pojavio na partijskom ručku neki su izašli napolje) pa će on opet biti zvezda, jer mnogo vešto za publiku ume da pljuje po protivniku. Izbaciti ga, ne isplati se, jer on sa sobom nosi jedan deo od ionako oskudnih glasova.
Nisu samo poslanici skloni prostituisanju. Nekadašnji pripadnik Crvenih Brigada, Đuliano Ferara, preuzeo je ovih dana mesto glavnog savetnika Silvia B. a kad se odrekao komunizma postao je ministar, pa savetnik u najmračnijim poslovima. Isti put je prešao današnji Silviov ministar kulture, Silvio Bondi – od prvog komunističkog gradonačelnika do Silviove najveće ulizice koji mu piše poeme i tvrdi da je božiji dar. Ipak je suviše da je savetnik Visokog saveta magistrature – ličnost od maksimalnog poverenja, zaklet da neće nikom ništa odati, proveren i magnetnom rezonacom kao pouzdan Mateo Brigandi, inače partijski pripadnik vladajuće koalicije, izvukao je dosije jedne časne sudije (koja istina Silviu B. zagorčava život otkrivajući njegove maheraje i utaje novca), i dao ih najžućem mogućem bulevarskom listu – slučajno donedavna u vlasništvu Silvia B. a sada kao kupljen od dvojice njegovih najodanijih pit-bul novinara. Podaci o sudiji odnose se na njenu ljubavnu vezu sa nekim novinarom od pre 30 godina! Tako radi mašina za blaćenje – dosta je da postoji makar najmanji povod i onda se na njega slaže kula blata.
Ja jednostavno ne mogu da odolim jednom tipu koji se zove Aurelio Miziti, inženjer, poslanik iz Kalabrije gde glasove distribuira Ndrangeta (najdifuznija mafijaška grupa u Evropi). Pripada južnjačkoj partiji „Pokret za nezavisnost“. Dakako, ni slučajno ne bi voleli nezavisnost, jer tada ne bi imali koga da muzu. Njegov uslov da pređe kod Silvia B. sam je definisao: „Mesto ministra za javne radove (mada bih možda pristao i na mesto podsekretara) i uz to 20 milijardi evra na rok od 10 godina da bi se izgradila brza pruga na Siciliji. To on ne traži za sebe nego za svoj rodni kraj. Uzgred, dakako uslov je da poslovi izgradnje pruge budu bez konkursa povereni njegovom preduzeću! Sve to saopštava sa osmehom, kao što je sa osmehom i povremenim zabrinutim likom, ali samo za slikanje, prelazio iz partije u partiju – i tako 6 puta (k’o u onom vicu). Zovu ga: Inženjer sa glavom od armiranog betona. Koji je amater Palma prema njemu.
Neki su mi čak zamerali što ja sve tako nešto negativno. Šta da radim kad mi je tako diktirao lik mog glavnog junaka Silvia B. Ali ipak evo i nešto optimistički. Subota 5. februar – Milano sportska hala za 7 hiljada, a unutra 10 hiljada ljudi. Svaki kutak popunjen. Govore Umberto Eko, Roberto Saviano (pisac kultne knjige Gomora), Pol Ginsborg (istoričar) i Gustavo Zagrebeski (profesor ustavnog prava). Umeberto Eko je sve sažeo u rečenicu: „Ovde smo da bismo spasavali čast Italije“. Njihova grupa se zove „Sloboda i pravda“, nešto su kao Građanski savez u doba našeg diktatora Slobe M. Ljudi dostojanstva i savesti sakupili su se da bi rekli kako im je, i zašto zemlja „un pezzo di merda“, kako bi Italijani rekli. To su oni koji još poseduju savest, dostojanstvo, mudrost. Silvio B. komentariše: „Ko su oni. Šaka jada.“ Možda je u pravu. Njih je tu 10.000, a Italija ima 60,494.632 stanovnika. Tako je mislio i Sloba M. o svojim protivnicima, verovatno i Mubarak i Ben Ali… Ne znam, možda Italiji valja uvesti prinudnu upravu, jer ona je deo istorije i kulture i naše, i celog čovečanstva, nije ona samo njihova. Trebalo bi im to staviti do znanja i to bez uvijanja. Ta Evropska unija ne služi valjda samo da bi hranila birokratiju u Briselu?
Milutin Mitrović