Agencija za privatizaciju traži vlasnike za 500 preduzeća u stečaju i za još 240 preduzeća kod kojih je raskinut kupoprodajni ugovor ali je imenovan zastupnik kapitala. U ponudi je i oko 230 firmi koje do sada nisu prodate zato što ranije nisu bile predmet prodaje ili zbog toga što do sada nije bilo zainteresovanih. Ukupno, to je oko 1.000 firmi koje čekaju kupce.
Da li je privatizacija u Srbiji uspešna ili neuspešna?
– Uporedna analiza ukazuje na to da su rezultati privatizacije u Srbiji slični rezultatima u uspešnim evropskim zemljama u tranziciji – stav je dr Milojka Arsića, ekonomskog savetnika premijera.
Neki drugi kao argument za drugačiju ocenu pominju to da su, umesto zapošljavanja, bila aktuelna otpuštanja.
– Umesto fabričkih dimnjaka, nikli su moderni šoping-molovi, u kojima se prodaje skupa i uglavnom manje kvalitetna roba. Likvidirane su domaće i otvorene strane banke. Konkurencija je zamenjena monopolima – ocenjuje dr Ljubodrag Savić.
Od početka procesa promene vlasništva poništeno je ukupno 604 ugovora.
– Više od 20 odsto je poništenih privatizacija. Najčešći razlozi su: neispunjavanje obaveza koje se odnose na investiranje i poštovanje socijalnog programa, prestanak proizvodnje, neisplaćivanje kupoprodajne cene i prodaja imovine firme – kaže Edvard Jakopin, direktor Republičkog zavoda za razvoj.
Realno otežavajuće okolnosti bile su loša performanse preduzeća koja su privatizovana. Ipak, smatra dr Milojko Arsić, “postoje indicije da su u nekim slučajevima nameštani tenderi i aukcije”.
– Privilegovani kupci često su bili zainteresovani za imovinu (zemljište, zgrade), a ne za unapređenje poslovanja preduzeća. Povlašćen status istovremeno je značio da su vlasnici imali neku vrstu zaštite pri kontroli ispunjavanja obaveza – konstatuje Arsić.
Izvor Poslovno jutro / Novci poslovni portal