Proizvođači brašna strahuju da će uredba Vlade o tromesečnoj zabrani izvoza brašna uticati na gubitak osvojenih pozicija na stranim tržištima. Ova mera je posebno pogodila velike mlinove koji izvoze 40 odsto proizvodnje. U međuvremenu, siromašniji građani testiraju svoje zube kupujući stari hleb za 25 dinara.
U „Žito-Vojvodini“ za RTS kažu da izvoz ne ugrožava proizvodnju hleba i peciva, jer je samo 15 odsto brašna namenjeno stranim kupcima. Iz tog novosadskog preduzeća, međutim, upozoravaju da će obustavu izvoza brašna na strana tržišta najviše iskoristiti mađarski i hrvatski proizvođači brašna i testenina.
Iako će uredba, kako je odlučeno u Vladi, biti na snazi tri meseca za mnoge mlinove u praksi će trajati duže, jer će se teško vratiti na tržište. Tako je pre nekoliko godina izgubljeno i tržište Slovenije.
Mlinovi godišnje proizvedu oko 960 hiljada tona brašna, a na strano tržište plasiraju samo 150 hiljada tona. Od izvoza brašna, državna kasa prošle godine bila je bogatija za 45 miliona evra.
„Ukoliko zabrana izvoza brašna ostane i dalje, to samo znači da će određen broj mlinova morati da zatvori svoja vrata, jer nemaju za koga da proizvode pošto je brašno namenjeno inostranom tržištu“, navodi Vukosav Saković iz „Žita Srbije“ u Beogradu.
Pomoćnik ministra poljoprivredeMiloš Milovanović kaže da su iz Ministarstva spremni na sastanaksa predstavnicima mlinske industrije, ali da im je prioritet pre svega snabdevenostdomaćeg tržišta brašnom. Dotle cene hleba rastu, a stanovništvo je počelo u pekarama da kupuje stari hleb, upola jeftiniji, a ne želeći da priznaju nemaštinu mušterije tvrde „da im je lekar baš to savetovao“.