Kada su u pitanju krediti namenjeni građanima, prema mišljenju posetilaca sajta Banke Online, najpopularniji su potrošački i stambeni subvencionisani krediti. Za tu namenu je ove godine izdvojeno 1,4 milijarde za potrošačke kredite, odnosno 1,6 milijardi za stambene kredite.
Država je i ove godine odlučila da nastavi sa podrškom u vidu pružanja subvencionisanih kredita, kako za građane tako i za privredu.
Bitno je naglasiti da u slučaju subvencionisanih kredita osnovno propisane uslove od strane države banke preuzimaju i dopunjuju svojim specifičnim uslovima.
Na građanima je da na osnovu analize celokupne ponude odluče da li će za svoje potrebe odabrati komercijalni kredit, ili kao dodatnu opciju kredit sa subvencijom od strane države. Samo naglašavanje da postoji učešće države u kreditu trebalo bi biti potvrda da se radi o povoljnijoj opciji. Ali, da li je u stvarnosti tako?
Uzimajući u obzir da postoje različiti kriterijumi za procenu povoljnosti kredita, koji zavise od slučaja do slučaja, kao i različiti prioriteti od strane samih građana prilikom razmatranja ponude dobijaju se veoma različiti zaključci.
Dakle, kako biste uzeli u obzir i ove kredite kao dodatnu opciju bitno je da pre svega sagledate osnovne uslove i ukoliko ih zadovoljavate možete dalje krenuti u detaljniju analizu i odabir najpovoljnijeg kredita za vas.
Za subvencinonisane stambene kredite bismo izdvojili ograničenja koja se odnose na starost podnosioca zahteva od 23 do 45 godina, visinu zarade koja može biti maksimalno do 120.000 RSD (što se odnosi i na korisnika kredita i na bračnog druga), opterećenje zarade može biti 50% (što se odnosi i na zbirna primanja supružnika). Takođe, korisnici ne smeju imati u vlasništvu stambeni objekat niti stambeni kredit u korišćenju. Krediti se mogu koristiti i za novogradnju, a korisnik mora prijaviti prebivalište na adresi kreditirane nekretnine i ista se ne sme dalje izdavati.
Ovi krediti se odobravaju na 30 godina uz mogućnost da banka opciono može dodati i grejs period (poček) od 12 meseci. Iznos kredita je maksimalno 100.000 EUR.
Bitno je takođe naglasiti da je ove godine smanjeno učešće države sa 20 na 15%, a razliku u visini učešća ćete najbolje uočiti preko primera u nastavku, na iznos kredita od 50.000 EUR:
|
Učešće |
2010. godina |
2011. godina |
||
|
Učešće građana |
5% |
2,500.00 |
10% |
5,000.00 |
|
Učešće države |
20% |
10,000.00 |
15% |
7,500.00 |
|
Učešće banke |
75% |
37,500.00 |
75% |
37,500.00 |
Kako, prema mišljenju posetilaca sajta, kamatna stopa ostaje jedan od osnovnih parametara za odabir kredita iste vam navodimo u nastavku. U ovom slučaju nema velike razlike jer je najviša kamatna stopa ograničena na šestomesečni EURIBOR + 4.9%. Ali je svakako pohvalno to što postoje i banke koje su spremne da ponude povoljnije uslove, tako da u tabeli u nastavku možete pogledati kako su banke koje učestvuju u ovom programu prilagodile ovaj uslov prema svojoj ponudi.
|
Banka |
Kamatna stopa (NKS) |
Grejs period |
|
NLB banka |
6 M euribor + 4.9% |
+ |
|
UniCredit Banka |
Promo period do 31.12.2012. 6 M euribor + 1.664% |
|
|
6 M euribor + (3.95 – 4.45) % |
||
|
Societe Generale Banka |
6 M euribor + (3.95 – 4.45) % |
+ |
|
Banca Intesa |
6 M euribor + 4.5% |
+ |
|
Raiffeisen Banka |
6 M euribor + 4.75% |
+ |
|
Komercijalna Banka |
6 M euribor + 4.5% |
+ |
|
Credit Agricole Banka |
6 M euribor + 4.4% |
|
|
KBC Banka |
6 M euribor + 4.9% |
|
|
AIK Banka |
6 M euribor + 4.5% |
+ |
|
Čačanska Banka |
6 M euribor + 4.9% |
+ |
|
Credy Banka |
6 M euribor + 4.9% |
Podaci u tabeli su preuzeti direktno sa sajtova banaka.
Potrošački subvencionisani krediti se mogu koristiti za kupovinu proizvoda domaće proizvodnje i to: poljoprivredne mehanizacije, nameštaja, građevinskog materijala, kućnih aparata, računara.
Rok na koji se odobravaju je od 13 do 36 meseci. Minimalni iznos kredita je 30.000 RSD, a maksimalni i do 2.000.000 RSD. Kamata se kreće od propisane NKS od 7,5%, do EKS u rasponu od 7,69 – 8,32%.
Kako bi se potvrdila kupovina odgovarajuće robe u roku od 150 dana od dana isplate kredita je potrebno dostaviti potvrdu o kupovini u vidu fakture i garantnog lista.
Ukoliko predmet kupovine odgovara nameni ovog kredita ova opcija svakako predstavlja značajnu pogodnost u odnosu na uslove klasičnih komercijalnih kredita ove vrste.
Pored predstavljenih prednosti subvencionisanih kredita evidentno je da se građani ipak u većoj meri odlučuju za komercijalne kredite najčešće zbog ograničenja u uslovima za ovu posebnu vrstu kredita, što nas dovodi do pitanja da li subvencionisani krediti predstavljaju stvarnu pogodnost za građane ili samo dodatnu komplikaciju i onako složenog postupka odobravanja kredita.
Izvor Banke:online/