Katastrofa koja se dogodila Jpanu mogla bi ovu azijsku ekonomiju koštati do 235 milijardi dolara, odnosno četiri posto BDP-a, a obnova bi mogla potrajati pet godina, tvrdi Svetska banka. Takođe, zbog obnove zemlje Japan više neće biti spreman da kao do sada investira u istočnu Aziju.
U svom novom izveštaju Svetska banka kaže da je donja vrednost provena štete od strane japanske vlade i privatnog sektora oko 2,5 odsto BDP-a, odnosno 122 milijarde dolara.
Glavni ekonomista za ovu regiju Svetske banke Vikram Nehru tvrdi da je nuklearna kriza zakomplikvala situaciju i da će ona uticati na ekonomski oporavak, i dodao: „U neposrednoj budućnosti najviše će biti pogođene trgovina i finansije“.
S obzirom na prognozu da će japanski rast BDP-a usporiti od 0,25 do 0,5 odsto do sredine godine, izvoz iz zemalja u razvoju iz istočne Azije može oslabiti od 0,75 do 1,5 odsto, jer one učestvuju u trgovini sa Japanom. Pad japanske industrije je već osetan u okolnim zemljama. U korejskim firmama su već skočile cene memorijskih čipova zbog toga što je Japan jedan od najvećih proizvođača ovih proizvoda (učestvuje sa 36 odsto u svetskoj proizvodnji). No, proizvođači energije poput Idnonezije, Malezije i Vijetnama mogu se na srednji rok okoristiti visokim cenama struje, dok Japan ne reši problem manjka energije zbog smanjenih kkulearnih kapaciteta.
Finansijski, zemlje iz regiona će takođe osetiti posledice katastrofe. Japan je značajan izvor stranih direktnih investicija za istočnu Aziju, a najveći investitor u Tajland, Filipine i Koreju.