Sve cifre se zasnivaju na Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (IFRS). Raiffeisen Bank International AG (RBI) započela je svoje poslovanje prošlog oktobra; međutim, osnivanje nove banke stupilo je na snagu retroaktivno od 1. januara 2010. godine. Osim cifara za kraj 2010. godine, sve cifre su date na pro forma osnovi.
- Konsolidovani profit raste 141,5% godina-na-godinu na 1.087 milion evra (pro forma 2009: 450 milion evra)
- Neto prihod od kamata uvećan za 9,0% na 3.578 miliona evra (pro forma 2009: 3.282 miliona evra)
- Neto rezervisanja za gubitke po plasmanima opadaju za 46,5% na 1.194 miliona evra (pro forma 2009: 2.232 miliona evra)
- Neto prihod od tarifa i naknada raste 4,9% na 1.491 milion evra (pro forma 2009: 1.421 milion evra)
- Profit pre oporezivanja uvećan za 62,9% na 1.287 miliona evra (pro forma 2009: 790 miliona evra)
- Stopa povraćaja uloženog kapitala pre oporezivanja poboljšana za 4,2 procentna poena godina-na-godinu na 13,7% (pro forma 2009: 9,5%)
- Zarada po deonici uvećana za 3,27 evra na 4,56 evra (pro forma 2009: 1,29 evra)
“Godina 2010. bila je odlučujuća, kako za našu kompaniju, tako i za njeno matično tržište srednje i istočne Evrope. Uprkos znatnim dodatnim troškovima prouzrokovanim spajanjem, Raiffeisen Bank International uspela je da zabeleži veoma zadovoljavajući celogodišnji profit od preko jedne milijarde evra za svoju prvu fiskalnu godinu. Štaviše, našim spajanjem obezbedili smo dobro pozicioniranje, kako bismo odgovorili budućim izazovima i zahtevima tržišta. Srednja i istočna Evropa je, uglavnom, ostvarila prevrat i sve zemlje ovog regiona su opet na putu rasta u 2011. godini. Rezultat ovoga bi trebalo da bude uočljiv rast potražnje za finansijskim proizvodima – za to smo takođe dobro pripremljeni,” izjavio je Herbert Stepic, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen Bank International.
RBI beleži konsolidovani profit (nakon poreza i manjinskih udela) od 1.087 milion evra in 2010. godini, što predstavlja uvećanje od 141,5% u poređenju sa pro forma konsolidovanim profitom RBI godinu dana ranije (2009: 450 miliona evra). Ovaj rezultat odražava, pre svega, pozitivan uticaj značajno niže potrebe reservisanja za gubitke po plasmanima, koja su opala za 46,5% na 1.194 miliona evra (pro forma 2009: 2.232 miliona evra).
Pored ovoga, došlo je do jednokratnog efekta u vezi sa porezima na prihod. Ova stavka bila je niža uprkos rastu od 58% u neto prihodu koji dospeva, posebno po osnovu odloženih poreskih sredstava, nastalih usled iskazivanja prenosa poreskog gubitka u Austriji (120 miliona evra), te izmenama poreske regulative u Ukrajini (26 miliona evra).
Profit pre oporezivanja porastao je za 62,9% na 1.287 milion evra (pro forma 2009: 790 miliona evra), dok je profit nakon oporezivanja uvećan za 121,7% na 1.177 miliona evra (pro forma 2009: 531 miliona evra). Zarada po deonici porasla je sa pro forma 1,29 evra u 2009. godini za 3,27 evra na 4,56 evra. Izvršni odbor će predložiti dividendu od 1,05 evra po deonici na godišnjoj skupštini ove godine. Ukoliko ovaj predlog bude prihvaćen, ukupna dividenda će iznositi 204,3 miliona evra.
Operativni rezultati pokazuju stabilnost godina-na-godinu
Operativni rezultati RBI u 2010. godini pali su za 1% na 2.424 miliona evra kao rezultat većih opštih administrativnih troškova i bankarskog poreza u Mađarskoj, koji se vodi kao ostali neto operativni prihodi.
Pad rezervisanja za gubitke po plasmanima
Kao rezultat poboljšanja ukupnih ekonomskih uslova i mera preduzetih kako bi se stabilizovao kreditni portfolio, rezervisanja za gubitke po plasmanima u 2010. godini pala su za 47% ili 1.038 miliona evra na 1.194 miliona evra.
Stopa povraćaja uloženog kapitala pre oporezivanja uvećana za 13,7%
Stopa povraćaja uloženog kapitala pre oporezivanja porasla je godina-na-godinu za 4,2 procentna poena na 13,7%, primarno zbog umanjenja rezervisanja za gubitke po plasmanima.
Opšti administrativni troškovi porasli za skoro 10%
Nakon pada od 14% u 2009. godini zbog mera štednje i valutnih efekata, opšti administrativni troškovi porasli su za 10% ili 264 miliona evra na 2.980 miliona evra u razmatranoj godini. Za razliku od prethodne godine, apresijacija valuta u 2010. godini delimično je doprinela rastu opštih administrativnih troškova.
Tržišno uslovljene promene u strukturi plata i ponovo uvedene isplate bonusa dovele su do uvećanja u troškovima zaposlenih od 8% na 1.453 miliona evra.
Na kraju godine, RBI je imao 59.782 zaposlenih, što je uvećanje od 1,0% u poređenju sa krajem 2009. godine.
Veći opšti administrativni troškovi, koji su porasli za 10% — a time više od operativnog prihoda, koji je porastao za 5% – da bi dostigli 2.980 miliona evra, bili su osnovni razlog za uvećanje odnosa troškova i prihoda za 2,6 procentna poena na 55,1%. Ovaj odnos opštih administrativnih troškova prema operativnom prihodu je ključna mera efikasnosti jedne banke.
Organski pad ukupne aktive
Spajanjem kompanije Raiffeisen International and RZB-ovih osnovnih poslovnih grana, ukupna aktiva uvećana je za 69,4 milijardi evra početkom 2010. godine. Pala je za 14,5 milijardi evra godina-na-godinu na 131,2 milijarde evra krajem godine. Ovaj pad je uglavnom prouzrokovan međubankarskim poslovanjem. Kao rezultat apresijacije američkog dolara i većine valuta srednje i istočne Evrope, ukupna aktiva uvećana je za oko 2,4 milijarde evra. Prilagođeno ovim efektima, došlo je do organske redukcije ukupne aktive od oko 12% ili 16,9 milijardi evra.
Internet verziji godišnjeg izveštaja Raiffeisen Bank International možete pristupiti putem linka: http://ar2010.rbinternational.com . Na toj stranici takođe možete poručiti štampanu englesku verziju. Kratku video izjavu predsednika Herberta Stepica možete pogledati na: www.rbinternational.com/videostatementstepic