U prethodnim nedeljama je veliku polemiku u javnosti izazvala vest o planu Vlade Republike Srbije da u saradnji sa poslovnim bankama olakša otplatu dugoročnih kredita. Istovremeno, pomalo neopaženo je Narodna banka Srbije donela odluku o promeni načina utvrđivanja kreditne sposobnosti građana pri odobravanju kredita. Iako zvanično na snazi, ni jedna od ove dve odluke ne daje svoje efekte u praksi.
Tim portala Kamatica.com je izvršio analizu mogućih efekata konkretnih odluka u budućnosti posebno u pogledu njihove primenljivosti i uticaja na moguće zaduženja grupa građana sa određenom visinom prihoda.
Kontradiktorne odluke Vlade RS i NBS
Pojedine poslovne banke su najavile da će nakon prvomajskih praznika početi sa odobravanjem olakšica u vidu grejs perioda do 24 meseca. Ovo odlaganje otplate ne znači i povoljniji oblik otplate, već samo odlaganje obaveze vraćanja pozajmljenog novca. Građani će u ovom periodu plaćati kamatnu stopu, tako da odlaganje nije „poklon“, već prinudna mera koja za cilj ima smanjenje broja onih kojima je otplata kredita postala prevelik teret za mesečni budžet.
Sa druge strane, olakšice u pogledu mogućnosti zaduživanja koje je Narodna banka Srbije u isto vreme odobrila su namenjene onima koji nameravaju da se u narednom periodu kreditno zaduže i onima koji su maksimalno kreditno zaduženi po prethodnim ograničenjma (30% za gotovinske i potrošačke, 50% za stambene kredite), a smatraju da mogu podneti veće mesečno kreditno opterećenje.
Navedene mere su u određenom stepenu kontradiktorne. Naime, Vlada RS u saradnji sa poslovnim bankama pokušava da pomogne onima koji nisu u mogućnosti da redovno otplaćuju svoje kreditne obaveze nastale u mnogo rigoroznijim uslovima zaduživanja, a sa druge strane Narodna banka Srbije ukida mere ograničenog zaduženja i dozvoljava još veća kreditna zaduženja. Iz navedenog se nameće pitanje koliko se problema u otplati kredita može očekivati u narednom periodu, obzirom da se i dosadašnje ograničenje nije pokazalo dovoljnim.
Kako se računa kreditna zaduženost?
Umesto dosadašnjih 30% za gotovinske i potrošačke kredite, odnosno 50% mesečnih neto prihoda fizičkog lica za stambene kredite, maksimalna kreditna zaduženost će se ubuduće računati kao razlika neto mesečnih prihoda i vrednosti minimalne potrošačke korpe za prvog odraslog člana domaćinstva prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. U trenutnim uslovima, navedena vrednost potrošačke korpe za jednog člana porodice iznosi 12.646 dinara, što znači da je maksimalna kreditna sposobnost fizičkog lica jednaka razlici ukupnih redovnih mesečnih primanja i 12.646 dinara.
Ko ovom odlukom dobija mogućnost većeg zaduženja?
U aktuelnoj ekonomskoj situaciji u zemlji, gde je minimalna mesečna zarada nešto iznad 17.000 dinara, novi metod izračunavanja kreditne sposobnosti će doneti mogućnost dodatnog zaduživanja isključivo onima koji imaju veća primanja od minimalnih. Istovremeno za sve one koji imaju mesečna primanja manja od 25.000 dinara biće smanjena mogućnost kreditnog zaduženja po osnovu stambenih kredita.
Naime, sa neto primanjima od 17.000 dinara, dosadašnja maksimalno moguća kreditna zaduženost je bila 5.100 dinara za gotovinske i potrošačke kredite, odnosno 8.500 dinara kada su u pitanju stambeni krediti. Pod novim ograničenjima maksimalno moguća kreditna zaduženost će biti niža i iznosiće 4.454 dinara za sve vrste kredita. Pored smanjenja mogućnosti za kreditno zaduženje po osnovu gotovinskih i potrošačkih kredita, značajno je smanjena i mogućnost zaduženja po osnovu stambenih kredita. Ovo smanjenje mogućnosti zaduživanja po osnovu stambenih kredita odnosi se na sve one čija su primanja niža od 25.000 dinara.
Povećana mogućnost zaduživanja se pojavljuje za sve one čija su primanja veća od 25.000 dinara. Najveću korist imaće oni čija su primanja veća od prosečnih u Srbiji – npr. sa primanjima od 70.000 dinara, fizička lica će moći da se zaduže kreditom koji zahteva mesečnu otplatu u iznosu od čak 57.454 dinara.
Primenljivost u praksi – preporuka ili obaveza?
Najvažnije pitanje koje se postavlja je da li će odluka Narodne banke Srbije biti primenljiva u praksi?
Narodna banka Srbije postavlja okvire za maksimalno moguće kreditno zaduženje građana i nema mehanizama kojima može uticati na poslovne banke da pomenuta maksimalna zaduženja primenjuju u praksi.
Imajući u vidu trenutni stepen zaduženosti stanovništva, ali i neobjektivno visok nivo maksimalno mogućeg kreditnog zaduženja građana po novoj metodologiji obračuna, ne može se očekivati primena istog u poslovnoj praksi banaka.
Neobjektivno visok nivo maksimalno mogućeg kreditnog zaduženja najbolje se može ilustrovati sledećim primerom. U četvoročlanoj porodici sa dva zaposlena, koji imaju primanja od 50.000 i 40.000 dinara, maksimalno moguće kreditno zaduživanje bi iznosilo oko 66.000 dinara. Sa preostalih 24.000 dinara, teško je poverovati da će četvoročlana porodica moći da izmiri redovne režijske troškove i mesečnu potrošačku korpu, što se smatra minimalnim uslovom opstanka.
Podsećamo, da poslovne banke u nekoliko navrata nisu koristile maksimalno moguća kreditna zaduženja koja je dozvoljavala Narodna banka Srbije. Najsvežiji primer je promena maksimalno mogućeg zaduženja sa 30% na 40% za gotovinske i potrošačke kredite kod zaduživanja u istoj valuti u kojoj su indeksirana i mesečna primanja. Mnoge banke i dalje svojom poslovnom politikom nisu povećale maksimalno moguće zaduženje sa 30%.
Najverovatniji scenario u narednom periodu će biti promena uslova odobravanja kredita u svakoj poslovnoj banci posebno. Naime, poslovne banke će najverovatnije odrediti maksimalno moguća kreditna zaduženja za građane prema sopstvenim procenama rizika i mogućnostima finansiranja. Takođe, postoji mogućnost da određene poslovne banke zadrže postojeće nivoe maksimalno dozvoljenih kreditnih zaduženja od 30-50% mesečnih primanja.