Posle propale prodaje Telekoma Srbija izvesno je da će vrednost dinara početi da opada. Njegovo jačanje u prethodom periodu nije bilo zasnovano na oporavku privrede, već je na apresijaciju uticao priliv portfolio investicija za kupovinu državnih hartija od vrednosti i oko 660 miliona evra koje su banke povukle sa depozita u inostranstvu i plasirale ih u hartije od vrednosti.
Stojan Stamenković, urednik časopisa Makroekonomske analize i trendovi, rekao je da je realna aprecijacija dinara iznosila 16 odsto što je dvostruko više od realnog slabljenja domaće valute u prvih 10 meseci prošle godine. Taj rast se do marta može objasniti upravo decembarskom prodajom trezorskih zapisa,a potom i februarskim velikim prilivom portfolio investicija u iznosu od 300 miliona evra, što je suma koja se pojavila na poziciji dužničke hartije od vrednosti i donekle odgovara sumi depozita na računu države kod NBS. Pošto se u aprilu međutim ništa slično nije dešavalo u obimu dovoljnom da utiče na nastavak jačanja dinara, jedino objašnjenje za ovu pojavu je velika ubeđenost naše Vlade da će prodati Telekom. Na dan kada je objavljeno da je prodaja propala dinar je počeo da slabi.
„Razlozi koji su uticali na aprecijaciju su kratkoročni. U takvoj situaciji ne možemo očekivati da dinar nastavi da raste. Nastavak apresijacije poremetio bi odnose u platnom bilansu, a za dve do tri godine dovelo bi se u pitanje servisiranje spoljnjeg duga“, rekao je Stamenković.
MAT takođe beleži usporavanje oporavka industrijske proizvodnje, što se može pripisati redukovanju proizvodnje naftnih derivata zbog zaustavljanja proizvodnje u Pančevu. Pada realni promet robe u trgovinama na malo, a i izvoz i uvoz rastu (33,4 odsto i 22,6 odsto, respektivno).
Jedan od urednika MAT-a Vladimir Vučković je naglasio da zabrinjava to što je dinamika izvoza usporena, a uvoz je ubrzan u odnosu na prethodne mesece. U martu je zabeležena rekordna vrednost izvoza od 771,5 miliona evra, dok je uvoz vredeo 1,35 milijardi evra
Budžetski prihodi u martu su porasli, uglavnom od poreza na dobit preduzeća i PDV-a, ali su kumulativno u prvom kvartalu opali ukupni prilivi u budžet. Zarade su nominalno rasle, a realno opadale, ali inflacija ima konstantan rast, samo u martu je bila veća za 2,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, a u odnosu na prošlu godinu čak 14,1 odsto.
Ipak, stručnjaci iz MAT-a prognoziraju rast industrijske proizvodnje u prvoj polovini godine za 4,5 odsto, ali i rast potrošačkih cena za osam odsto. U prvih šest meseci ove godine možemo očekivati rast spoljnotrgovinske razmene, i to rast izvoza za 27 odsto a uvoza za 20,4 odsto.