Do kraja juna Svetska banka i srpska vlada trebalo bi da utvrde projekte koji će biti podržani novim četvorogodišnjim zajmom. Posle kontinuiranih upozorenja sa svih nivoa banke da je Srbija na dnu liste po brzini povlačenja novca i tempu sprovođenja već odobrenih projekata, stvari su se donekle pomerile s mesta, ali ne dovoljno da bi smo se odlepili sa dna liste. I s potpisivanjem dva najnovija zajma vlada opušteno kasni.
Lu Breforu, šefu Kancelarije Svetske banke u Srbiji, ne preostaje ništa drugo nego da i u ovom intervjuu nastavi da ponavlja mnogo puta izrečena upozorenja. “Zvučim kao pokvarena ploča”, kaže Brefor. “Neki mogu da misle da sam previše napadan, nedovoljno strpljiv.Ja bih rekao da moja upozorenja nisu ništa novo. To se ponavlja godinama. Moj prethodnik je upozoravao na to, naša direktorka je tokom posete prošlog jula ponovila isto, naš potpredsednik je u decembru u Beogradu izrekao isto upozorenje. Zaista, bančin proces prihvatanja i odobravanja projekata je veoma dugačak, pipav i komplikovan, ali on je isti za sve zemlje sveta, i ako Srbija zaostaje za mnogim zemljama, u stvari, za najvećim brojem zemalja, onda je očito problem u nečemu što je van tog procesa i mi bi smo voleli da to bude rešeno.”
BiF: Šta je po Vašem mišljenju ključni problem, to što Srbija stalno ima vlade sastavljene od širokih koalicija koje imaju složene interne procese dogovaranja i odlučivanja, slabe administrativne procedure ili nešto treće?
L. Brefor: Srbija je sofisticirana zemlja, zemlja sa kvalifikovanim ljudima, ne govorimo o zemljama Trećeg sveta, jer Srbija je Evropa, pa ipak u načinu sprovodjenja procedura i implementaciji projekata ona je je jedna od najslabijih u svetu. Ono što tražimo je da ako ima nekih otvorenih pitanja, ona budu stavljena na sto i rešena. Ako se neki novac povuče i projekat sprovede za sedam umesto za četiri ili pet godina, onda će i ljudi koji su korisnici tih programa dobiti nešto sa zakašnjenjem.
Ne želim da govorim o političkoj strukturi.Ali, istina je da smo sprovodili projekte i u drugim zemljama sa velikim koalicionim vladama i nije bilo zastoja. Zaista ne razumem gde je problem. Možda je u internim procesima koje bi trebalo pojednostaviti, možda se projekti Banke ne smatraju bitnim pa nisu prioriteti, ili je prioriteta toliko mnogo da su naši na dnu. Možda je fokus na nečemu drugom. U svakom slučaju imamo problem i mogu samo da primetim da je rezultat toga zaostajanje u sprovođenju projekata. Nisam deo crne kutije koja rukovodi procesom. Ako se procenjuje da su ti projekti dobri, ako se veruje da oni doprinose kvalitetu života ljudi, onda bi te interne probleme trebalo rešiti da ne bismo morali stalno da produžavamo projekte jer je posle četiri godine od ugovorenog realizovana samo polovina.
BiF: Da li dugo čekate na sastanke?
L. Brefor: Ne, to nije problem. Naši razgovori sa vladom su uvek na visokom nivou po kvalitetu, stvari se na vrlo transparentan način stavljaju na sto i imamo podršku za ono što radimo. U poslednje vreme vidimo i izvestan pomak u povlačenju sredstava i u implementaciji projekata, ali sve je to marginalno.
BiF: To se dogodilo posle Vašeg upozorenja?
L. Brefor: To je rezultat mnogo ponovljenih apela sa svih nivoa Banke. Možda su neki ljudi umorni od slušanja jednog te istog, ali brže procedure su u interesu građana u Srbiji. Vlada traži da im odobrimo još zajmova, ali ljudi u našoj centrali pitaju, zašto bi smo to učinili kad se odobrena pomoć slabo koristi.
BiF: Kakva je bila reakcija u Vladi odmah po vašem upozorenju?
L. Brefor: Imali smo sastanke, donešene su neke odluke i nadam se da će to doneti neke rezultate. Ali nama treba dramatično poboljšanje, a za sada smo videli poboljšanje bez “dramatičnog”.
BiF: Ali u slučaju garancije Svetske banke za zajam kod Societe General banke, za otplatu spoljnog duga smo bili dosta brzi?
L. Brefor: To je bilo donekle brže, možda zato što je bilo potrebno brzo mobilisati izvore ili zbog rokova koje je postavila Societe General banka. Pritom, uslovi pod kojima je Societe hteo da odobri kredit su bili odlični i pitanje je da li bi bili takvi, da rokovi nisu ispoštovani. Ali u drugim slučajevima gde je bilo reči o budžetskoj podršci, naš Odbor direktora je još krajem aprila odobrio zajam od 100 miliona dolara. ali ga srpska vlada još nije potpisala. Da ne pominjemo da potom sledi procedura u Parlamentu.
BiF: Govorite o zajmu koji podržava Zakon o socijalnoj zaštiti a predvidja povećanje broja korisnika socijalne pomoći, i veće iznose tih primanja. Da li će ovo zakašnjenje u potpisivanju dovesti do nekog zastoja?
L. Brefor: Ne. Krediti koje odobravamo vezani su uvek za neki projekat reforme i sprovođenje određenih politika, ali se sama suma novca usmerava u budžet i koristi se prema potrebama. Pa ipak moram da kažem da je reč o kreditu kod kojeg se novac vrlo brzo povlači jer je procedura izuzetno jednostavna za razliku od kredita vezanih za infrastrukturne projekte kod kojih ima puno faza od procene troškova do odabira izvodjača radova i niza drugih radnji na osnovu kojih se odobravaju određene stavke. Pa ipak i kod tako jednostavnih procedura imamo kašnjenje.
BiF: Vratimo se na trenutak bančinoj garanciji. U medijima je bilo reči da je ona od “istorijskog značaja” jer je Srbija treća zemlja u istoriji Svetske banke kojoj je ovakva garancija odobrena.
L.Brefor: „Istorijski” je možda prejaka reč. Ovo je instrument koji već dugo postoji u Banci, ali dugo nije korišćen. Iznenada pojavio se tim u Banci koji je bio izuzetno motivisan da ovakav instrument promoviše, Srbija je brzo reagovala i ispunjavala je sve uslove koji su bili postavljeni. Mogli bismo reći da je Srbija probila led i sada imamo dosta timova i zemalja koje idu istim putem.
BiF: Prihvatili smo i zajam od pet miliona dolara, kojim je omogućeno pristupačno osiguranje od prirodnih katastrofa i klimatskih promena. Koliko je po Vašem mišljenju Vlada svesna ovih dugoročnih promena klime?
L. Brefor: U izvesnoj meri. Ovaj zajam je mnogima bio ponuđen, srpska administracija je brzo reagovala, ali i taj zajam je na Odboru direktora Banke odobren još 12. februara, a srpska vlada ga još nije potpisala. Sa drugim zajmom koji se odnosi na navodnjavanje, drenažu i kontrolu poplava, a koji je takođe indirektno povezan sa klimatskim promenama, dugo smo imali veliki problem, ali od prošlog septembra tu se dogodio značajan pomak i od marta, otkad je počela građevinska sezona, ovde ima dosta aktivnosti.
BiF: U javnosti vlada nedumica da li je poljoprivreda zaista srpska nafta, ili, kao što kažu neki raniji ministri poljoprivrede, to nije slučaj?
L. Brefor: Poljoprivreda je sigurno „srpska zelena nafta“ Mi smo vladi rekli da smo zainteresovani da u novom trogodišnjem paketu podržimo nastavak izgradnje puteva, poljoprivredu, regionalni razvoj i tu između nas i vlade nema velikih razlika. Jasno je da poljoprivreda ima snažne, ali nedovoljno razvijene potencijale i da će u budućnosti, više nego ranije, znatno uticati na rast GDP i zapošljavanja. Sada radimo na jednom memorandumu o ekonomskim potencijalima Srbije u kojem ćemo se između ostalog baviti i identifikovanjem problema zbog kojih Srbija u poljoprivredi nema željeni nivo efikasnosti i konkurentnosti.