Glavni analitičar Raiffeisen Bank International AG (RBI)Peter Brezinšek smatra da će uskoro grčka kriza izgubiti ekonomski uticaj na ostatak Evrope, koja nasuprot SAD beleži rast. „Makroekonomske cifre i kompanijski rezultati bi opet trebalo da dobiju na važnosti kada se drama oko Grčke malo povuče u pozadinu. Međutim, mogućnost pogoršanja grčke krize i dalje visi nad finansijskim tržištima kao Damoklov mač”, kažeBrezinšek.
Helge Rehberger (Rechberger), rukovodilac analize tržišta deonica, očekuje da bi olakšanje u vezi sa opstankom Grčke, zajedno sa rezultatima drugog kvartala koji tek treba da budu objavljeni, trebalo da obezbede podršku kategorijama koje su više izložene riziku: “S obzirom da izgledi za profit ostaju natprosečni, a procene su povoljne, diskontne stope bi trebalo da stimulišu kupovinu kako deonica, tako i obveznica preduzeća.” Rehberger očekuje da bi u toku trećeg kvartala najverovatnije mogao da se očekuje kraj dugoročnom podbacivanju tržišta u razvoju. Rehberger izdvaja sektore kao što su informacione tehnologije, energija, defanzivna potrošnja, sirovine, industrija i finansije.
Nakon dobrog starta evrozone početkom 2011. godine, analitičari Raiffeisen Research očekuju da dinamika malo popusti u drugoj polovini godine. Međutim, evrozona bi trebalo da bude u stanju da ostvari stopu rasta od 2% za 2011. u celini. Kao i prethodne godine, ovaj prosek je rezultat ekstremnih razlika u stopama rasta BDP-a. S jedne strane, koren evrozone, koji čine zemlje kao što su Nemačka i Austrija, već se povratio od drastičnog pada rasta u 2009. godini: “Za 2011. godinu očekujemo rast od 3,3% za Austriju i čak 3,6% za Nemačku,” objašnjava Brezinšek. “S druge strane, Portugal i Grčka ostaju u dubokoj recesiji, sa padom grčkog BDP-a od preko 3%, što je najveći pad u evrozoni“.
Dužnička kriza u Grčkoj kao lakmus test za evrozonu
Grčka dužnička kriza se još više pogoršala tokom proteklih nedelja. Posledice rezanja grčkog duga koje je teško proceniti, takođe objašnjavaju konzistentno odbijanje nedobrovoljnog restrukturiranja od strane ECB i, prema analitičarima, osnova su pretpostavke da će Grčka srednjeročno moći da nastavi iščekivanje finansijske podrške od svojih evropartnera. “U svakom slučaju, ovo zahteva donošenje dodatnih reformi i efikasnu implementaciju privatizacionog programa od strane grčke vlade, gde leži glavni faktor rizika za naš scenario. Mogućnost da će odredbe pomoći EU/MMF propasti u ranoj fazi zbog nedostatka volje za reformama u Grčkoj i da zemlja više neće moći da odgovori svojim platežnim obavezama nije zanemarljiv rizik,” objašnjava Brezinšek. Sa injekcijom fondova iz EU/MMF-a i novim fokusom u Grčkoj na strukturne aspekte i aspekte rasta, situacija bi trebalo da privremeno omekša tokom druge polovine godine. Dugoročno, glavni ekonomista RBI-a Brezinšek očekuje restrukturiranje grčkog nacionalnog duga: ”Ovo ima smisla samo ako Grčka ostvari višak u budžetu – bez plaćanja kamata.”
SAD: viši rast BDP-a tek od druge polovine godine
“Kao što je već predviđeno u našoj prethodnoj prognozi, izuzetno uvećanje cena goriva između marta i maja praktično je ugušilo ličnu potrošnju u SAD tokom drugog kvartala,” izjavljuje Brezinšek. Pod pretpostavkom poboljšanja na tržištu rada, međutim, analitičari RBI predviđaju povratak na veći rast BDP-a u SAD tokom druge polovine godine, koji će možda rezultirati ukupnom stopom rasta od 2,7% za 2011. godinu.
Najviša tačka inflacije uskoro će biti dostignuta, dodatni porast kamata ECB
U maju je stopa inflacije evrozone bila na 2,7% godišnje, značajno iznad tačke od tek ispod 2% koju je targetirala ECB. Međutim, Brezinšek očekuje da inflacija tek treba da dostigne najvišu tačku i da bi u julu mogla da premaši 3% godišnje. “Međutim, ovaj očekivani rast nije rezultat nikakvih sveobuhvatnih uvećanja cena koja zahvataju sve robe i usluge, već njime pre dominiraju rastuće cene energije i hrane. Očekujemo da se stope inflacije opet opuste u drugoj polovini godine,” dodaje.
S obzirom da inflacija neće doseći najvišu tačku do letnjih meseci, Brezinšek očekuje još jedan porast kamatnih stopa ECB na 1,5% već u julu. Čini se da je cilj za ovu prvu fazu uvećanja 2%.
Što se tiče Saveznih rezervi SAD, Brezinšek očekuje da se uvećanja kamatnih stopa odlože do 2012. godine, zbog zabrinutosti Saveznih rezervi usled slabog rasta u SAD.
EUR/USD: nivoi od 1,50 mogući kratkoročno
Izbegavanje dužničkog kolapsa u Grčkoj i različiti stavovi ECB i Saveznih rezervi SAD u pogledu referentne stope bi takođe trebalo da odgovaraju evru. “Kurs EUR/USD bi kratkoročno mogao da dostigne nivo od 1,50,” predviđa Brezinšek.
Međutim, analitičari Raiffeisen Research-a imaju nešto nijansiran pogled na razvoj švajcarskog franka prema evru. Dok bi pad ka 1,10 trebalo izbeći kada se grčka finansijska kriza jednom zauzda, motiv predostrožnosti još uvek podržava očekivanja tek uzdržanog trenda između 1,20 i 1,25 za stopu EUR/CHF u drugoj polovini godine.
Vladine obveznice: neznatan rast prinosa u trećem kvartalu
Stručnjaci Raiffeisen Research-a očekuju da bi pokušaj obuzdavanja dužničke krize i izgledi rasta BDP-a u SAD mogli da dugoročne vladine obveznice s obe strane Atlantika liše njihove tradicionalne uloge “sigurnih luka”. “Ovo bi rezultiralo neznatno višim prinosima u trećem kvartalu, bez značajnije redukcije u disparitetima prinosa u okviru evrozone,” izjavljuje Brezinšek. Zbog toga, on preporučuje da “svako ko ne očekuje neposredan kolaps u Grčkoj niti da će se ekonomija SAD naći blizu praga nove recesije, bi trebalo da izbegava dugoročne obveznice, posebno na trenutnom nivou prinosa. Međutim, dalji rast kamatnih stopa ECB bi takođe mogao da ostvari pritisak na kratkoročne obveznice u Nemačkoj i doveo do ublažavanja krive prinosa.”
Tržišta deonica i obveznica: preporuka za kupovinu obveznice preduzeća i odabranih tržišta deonica
Tržišta deonica evrozone su trenutno u potpunosti usmerena na situaciju oko grčkog duga. Rehberger očekuje da će mnogo toga u narednim nedeljama još uvek zavisiti od toga da li će grčka vlada biti u stanju da prevaziđe prepreke koje slede. Analitičar vidi opstanak glasanja za poverenje u grčkom parlamentu kao tek jedan korak na putu koji ne bi trebalo da bude osnova za nerealni optimizam. “Iako smatramo da je trend profita među kompanijama pozitivan, kao i procene, ostajemo oprezni s obzirom na razvoj tržišta deonica u evrozoni tokom narednih meseci,” kaže Rehberger.
Stručnjak za deonice preporučuje “zadržavanje” deonica SAD: “U ovom trenutku, svet se čini da je pun kamenja spoticanja koje stoji na putu tržištima deonica. Ipak, većina najvažnijih indeksa deonica su iznad nivoa na kojima su bili početkom godine. Sa pozitivnijim vestima koje se tiču problema duga i stabilizacije vodećih ekonomskih indikatora, tržišta deonica bi polako ali sigurno trebalo da se vrate na kurs rasta.”
U tromesečnoj perspektivi, stručnjak preporučuje kupovinu obveznica preduzeća za segmente preporučljive za investiranje, kao i segmente sa visokim prinosom. Za narednih dvanaest meseci, on vidi razvoj pozitivnih margina u oba ova segmenta i zbog toga takođe daje opštu preporuku za kupovinu nefinansijskih obveznica preduzeća. “Uprkos tome, očekujemo povećan rizik rasta spredova u prvoj polovini 2012. godine, zbog još uvek nerešene dužničke krize država evrozone. Po našem mišljenju, visoko prinosni indeks bi trebalo da nadmaši indeks investicionog rejtinga na bazi ukupnog prinosa do kraja godine,” objašnjava Rehberger.
Alokacija sredstava: ekonomske i kompanijske vesti opet dobijaju na važnosti
Iako nacionalni dužnički problemi zapadnih industrijskih nacija predstavljaju rizik za cene akcija, analitičari Raiffeisen Research-a izvode podešavanje pondera učešća akcija u njihovom portfoliju sa negativnih 5% na neutralno. “Iznad svega, povoljne ocene i pozitivni izgledi kompanijskih zarada podržavaju potencijal za dobitke usled rasta cena. Uz to, umanjena cena sirovina možda je smanjila pritisak na margine, što će imati pozitivan uticaj na izveštavanje u drugom kvartalu. Čak i u nesigurnim vremenima, ovi faktori govore u prilog investiranju u akcije,” objašnjava Brezinšek. “Ako problem Grčke bude malo potisnut u pozadinu, u osnovi pozitivne ekonomske i kompanijske vesti će ponovo imati veći uticaj na finansijska tržišta, a može se očekivati da će akcije i obveznice preduzeća profitirati od ovog razvoja.