Iako je restitucija jedan od uslova za naše pristupanje EU, država Srbija još nije izračunala ni koliko bi je onauopšte koštala. Zna se da trenutnona računu Fonda za restituciju Vlade Srbije ima oko 100 miliona evra, a da je za okončanje celokupnog procesa restitucije potrebno između 100 i 200 milijardi evra.
Prema zvaničnim procenama restitucija u naturi u mnogim slučajevima može biti nepraktična i može pokrenuti pitanje ravnopravnosti onih koji mogu da prime samo delimičnu nadoknadu. Naturalno vraćanje imovine je dodatno otežano odredbama o konverziji prava korišćenja u pravo svojine Zakona o planiranju i izgradnji, jer na taj način isključena mogućnost naturalne restitucije na već izgrađenom zemljištu.
Finansijska nadoknada međutim neće biti realno obeštećenje, već isplata u skladu sa procenjenom sposobnošću države da se preuzme dodatno fiskalno opterećenje.Prema podacima Ministarstva finansija iz marta ove godine, na računu Fonda za restituciju Vlade Srbije trenutno ima oko 100 miliona evra, a navedeni fond se puni novcem od privatizacije i to po pet odsto od prodaje svakog društvenog preduzeća, kao i polovina sume prikupljene naplatom naknade od zamene prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, što verovatno neće biti dovoljno da se namiri 76 000 oštećenih koji su podneli zahteve za povraćaj imovine.
Najavljivani su i drugi načini obeštećenja građana, pomoću državnih obveznica, ali postavlja se pitanje koliko je to moralno i koliko se ovim ispravlja „istorijska nepravda“ s obzirom na činjenicu da su crkve u Srbiji već povratile oko pola traženog zemljišta, naravno u naturi. Više o ovoj problematici možete pročitati u novom, junskom broju Biznis i finansija.