Biznis i finansije #78-79, jul/avgust 2011.
Temat: Ekologija – Ko će nas počistiti?
- Kjoto protokol: Pozicija Srbije – Iznuđen potez je najgori potez
- Nove sirovine iz termoelektrana: Štedljivi pepeo
- Zelena arhitektura u Srbiji: Na Sunčevoj strani
- Zaštita i korišćenje voda: Nasušna ulaganja
- Nanotehnologija i životna sredina: Rizici ubrzane komercijalizacije
Kompletan sadržaj broja:
PERISKOP
8 Zašto je evropska socijaldemokratija u krizi: Misao bez pokreta
Portugal je poslednja u nizu evropskih zemalja u kojoj je u junu desnica pobedila na izborima. Razlog zbog koga su birači izabrali bolno stezanje kaiša leži, pre svega, u nemoći socijaldemokratskih partija da ponude alternativni pogled na kapitalizam i vlastitu ekonomsku teoriju. Zbog toga i nemaju odgovore na izazove globalne krize ali i na mnoge druge evropske, lokalne i globalne probleme.
10 Javni dug: Dužnička hemisfera
Kongresni budžetski ured stavio je američkom Kongresu i javnosti na uvid nepristrasnu i katastrofalnu sliku američkih državnih dugova. Ukratko, javni dug iznosi 14,3 hiljade milijardi dolara, odnosno 90% BDP. Računajući inerciju zaduživanja ekonomisti predviđaju da bi do kraja godine on mogao dostići 102% BDP. Za Amerikom u prezaduženosti vrlo malo zaostaje Evropska unija, čiji dug od 9,8 hiljada milijardi evra čini oko 80% njenog BDP-a.
12 PwC: Svet 2050 (2): Velika azijska trka
Očekuje se da će dinamika rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) u Indiji biti brža od dinamike rasta BDP u Kini u narednoj deceniji. U poređenju sa Kinom Indija ima značajno mlađe radno sposobno stanovništvo, brži rast radno sposobnog stanovništva i veći razvojni potencijal, budući da se u odnosu na Kinu nalazi na nižem nivou privrednog razvoja i da ima veći potencijal za nadoknadu propuštenog. Prema najnovijoj prognozi PricewaterhouseCoopers, najveće svetske revizorske i konsultantske kuće, Indija će ove godine prestići Japan, a Kina 2018. godine SAD. Prognoze PwC prenosimo u tri nastavka
BIZNIS
16 Reforma teretnih koridora u EU i Koridor 10: Španovanje na sporednoj pruzi
Postizanje brzina od 94,5 kilometara sat na srpskim prugama, što je njihov sadašnji instalisani maksimum, umesto povećanja brzina na 160km/h, imalo bi snažan uticaj na poboljšanje performansi železničkog saobraćaja i bilo bi znatno manje skupo, kaže Katarina Monsalve, saobraćajni ekonomista Svetske banke i jedan od glavnih autora upravo predstavljene studije SB, „Reforma železnice u jugoistočnoj Evropi i Turskoj: Na pravoj pruzi”.
18 Turizam kao spas: Preduzetnici u klisuri
Slučaj Kladova, u kome se broj turista u poslednje tri godine više nego udvostručio, atipičan je po tome što privlači sve više posetilaca u krajeve iz kojih se lokalni živalj decenijama iseljava. Tipično u ovoj priči je da su ambiciozni državni planovi za razvoj turizma u Donjem Podunavlju i revitalizaciju ovog područja još uvek samo priča bez kraja, a da ipak većina stanovnika i dalje uporno priželjkuje državni posao.
22 Fleksibilno poslovanje: Dok se konkurencija ne doseti
Na domaće tržište ušle su dve velike strane kompanije koje nude nova, fleksibilna rešenja za poslovanje. Iako procenjuju da Srbija raspolaže kvalitetnim kadrovima za ponudu outsourcing usluga, konsultantska kuća GoalEurope za Istočnu Evropu upozorava da ih još uvek nema dovoljno ukoliko bi došlo do velike potražnje.
24 Zašto subotička privreda najbolje „uspeva“ u Slobodnoj zoni? Brži od carine
Dešava se da repromaterijal koji je ujutru dopremljen u Slobodnu zonu, do kraja radnog vremena iz nje izađe oplemenjen za rad zaposlenih u nekom od stranih pogona unutar Zone
FINANSIJE
26 Globalna utrka za zemljištem: Lovci u žitu
Bogati, od privatnih, državnih i paradržavnih investicionih fondova, do multinacionalnih kompanija i vlada, poslednjih godina bjesomučno kupuju poljoprivredno zemljište, od Afrike, Južne Amerike do Australije i Novog Zelanda. U Istočnoj Evropi najveći hit je Ukrajina, a ni Balkan nije bez interesenata.
28 Zaduživanje države: Dug put u nepoznato
Lakoća zaduživanja domaćeg Trezora odomaćila se toliko da nove emisije dužničkih hartija tek inercije radi zauzmu poneki stubac u domaćim medijima. Guranje sadašnjih budžetskih problema u neku bližu ili dalju budućnost postao je obrazac ponašanja ovdašnjih vlasti, dok su hartije Trezora postale univerzalni eliksir za „peglanje” svakojakih javnih rashoda.
30 Prioriteti revizorske profesije u Srbiji: U korak s promenama
Kriza nije uslovila samo pad cena revizorskih usluga, kao i pojavu nelojalne konkurencije, već i preispitivanje uloge revizorskih društava, njihove nezavisnosti, cenovne politike i adekvatnosti instituta javnog nadzora nad revizorskom profesijom. U Srbiji, gde je profesija dobila svoj zakonski okvir i profesionalno telo pre tek četiri godine, pored ekonomske krize postoje i dodatni izazovi karakteristični za “mlađe” profesije.
TEMAT: EKOLOGIJA – Ko će nas počistiti?
33 Kjoto protokol: Pozicija Srbije – Iznuđen potez je najgori potez
Pre no što zauzmu stavove kuda dalje u politici zaštite klime, odnosno šta, kada i kako od međunarodnih obaveza u ovom domenu bi Srbija trebalo da prihvati, kreatori državne politike moraju uzeti olovku i papir u ruke, da bi makar grubo izračunali koliko će šta da košta i koliku dobit može doneti. U politici, kao i u šahu, važi da je iznuđen potez, često, najgori potez.
36 Nove sirovine iz termoelektrana: Štedljivi pepeo
Domaće termoelektrane raspolažu ogromnim resursima pepela koji ima višestruku namenu, a izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani „Nikola Tesla“, u velikoj meri omogućena japanskim kreditom od 250 miliona evra, dovešće i do stvaranja gipsa kao nus-proizvoda. Kada za nekoliko godina ova investicija bude ostvarena, bićemo u prilici da pomognemo našu građevinsku industriju, i to uz puno poštovanje strogih EU standarda zaštite životne sredine.
38 Zelena arhitektura u Srbiji: Na Sunčevoj strani
U Srbiji je uspostavljena jedinstvena baza podataka ekoloških građevinskih materijala, a u najavi je i gradnja „zelenih objekata“ koje će finansirati strani investitori. Stručnjaci iz ove oblasti očekuju i da država preduzme mere koje će stimulisati „zelenu gradnju“ i energetske uštede, što je dugoročno mnogo jeftinije od izgradnje novih elektrana.
40 Zaštita i korišćenje voda: Nasušna ulaganja
Zaštita voda je najozbiljniji ekološki problem u Srbiji, s obzirom da su za prečišćavanje otpadnih voda neophodna ulaganja od 6 do 8 milijardi evra, što je, kako se procenjuje, više od petine ukupnih troškova zaštite životne sredine. Sa druge strane, oko korišćenja vodnih resursa za proizvodnju obnovljive energije vode se rasprave o tome da li je u aktuelnim projektima primaran investitorski, ili širi društveni interes?
42 Nanotehnologija i životna sredina: Rizici ubrzane komercijalizacije
Iako gotovo više niko ne spori da je nanotehnologija, zbog svojih ogromnih potencijala, jedna od ključnih tehnologija ovog veka i jedno od najbrže rastućih tržišta, mnogi naučnici upozoravaju da i dalje nema dovoljno pouzdanih informacija o njenim potencijalnim rizicima po ljudsko zdravlje, a posebno po životnu sredinu.
INTERVJU
46 Stefan Sablić, Ethno Fusion Festival: Uzvodno od predrasuda
„Mislim da smo sa nekoliko nastupa koje je sam festival koncipirao i producirao kao, na primer, koncert tradicionalne muzike islama, hrišćanstva i judaizma uspeli da pokažemo koliko jedan najobičniji muzički događaj može doprineti razbijanju predrasuda“, kaže Stefan Sablić, jedan od organizatora beogradskog Ethno Fusion Festivala.
SKENER
48 Tranzicija i rodna diskriminacija: Nezaposlenost ne pita za pol
Muškarci su veće žrtve tranzicije od žena što je dovelo do toga da porodični budžeti sve više zavise od ovih poslednjih. Ipak, kad se svi podaci uzmu u obzir, dolazi se do zaključka da je tranzicija bila „slepa“ za rodne razlike, te da se položaj žena čak relativno popravio. Razlog tome je činjenica da one češće rade u javnom nego u privatnom sektoru, u kojem je bilo manje otpuštanja
51 Promene u američkoj radnoj snazi: Bitka za talente
Demografski, ali i obrazovni trendovi u SAD ukazuju da će za manje od 15 godina, struktura radne snage u Americi biti značajno promenjena, ističe se u najnovijim izveštajima američkog Biroa za statistiku radne snage i Ministarstva rada. Uvećaće se prosečna starost, među raspoloživom radnom snagom dominiraće Hispanoamerikanci, a svaki treći novozaposleni radnik biće žena, pri čemu će žene preuzimati primat i na rukovodećim pozicijama. Niža stopa priraštaja u SAD znači i da će na raspolaganju biti manji broj radnika, osim u slučaju veće imigracije. Ta tendencija će ubrzati proces poveravanja poslova stranim kompanijama i pojedincima, jer će stručnjaci – bez obzira odakle potiču – postati najcenjenije „osnovno sredstvo“ korporacija.
52 Sakupljači sekundarnih sirovina: U zadnjem dvorištu
Svake godine država na izvozu zaradi oko 150 miliona evra zahvaljujući radu za zakon nevidljih 8.000 sakupljača sekundarnih sirovina. Ljudi čiji neformalni radni staž počinje u detinjstvu, a životni vek je prosečno 46 godina, osnovali su sindikat da bi, između ostalog, ušli u “nomenklaturu zanimanja” što bi im omogućilo da uplaćuju penziono i zdravstveno osiguranje i steknu pregovaračku moć u određivanju otkupne cene otpada.
IT
56 Novo geopolitičko pitanje: Retki metali – Povampireni rudnici
U želji da pod što povoljnijim uslovima nabave retke metale koji čine osnovu većine visokotehnoloških proizvoda, zapadne zemlje su širom otvorile monopolska vrata Kini, koja sada, pod parolom održivog razvoja, višestruko uslovljava kupovinu ovih sirovina. To je primoralo najrazvijenije da počnu da ulažu u izgradnju rudnika na drugim destinacijama, a u slučaju Amerike i Australije, i da ponovo otvaraju stare rudnike, zatvorene zbog zaštite životne sredine.
58 Internet i inovacijska privreda: Ideja kao nova valuta
Kao što danas informacione tehnologije i biotehnologija u značajnoj meri zalaze u globalnu privredu – unose promene u lance nabavke, doprinose stvaranju novih proizvoda i industrija i usmeravaju tokove kapitala i intelektualne svojine, tako će i spoj info-nano-bio-neuro tehnologije imati bitnu razvojnu ulogu u budućnosti globalne privrede koja će imati i novu valutu – ideju.
60 Milenijumska generacija: Digitalni urođenici
Tehnološke promene idu rame uz rame sa generacijskim promenama. To posebno važi za milenijumsku generaciju, koja ne zna za vreme pre interneta.
NAUKA
61 Antropocen Doba (ne)čoveka
Najgora ikad zabeležena emisija ugljen dioksida bila je prošle godine i gotovo da je u potpunosti ugasila sve nade da bi se nivo globalnog otopljavanja mogao održati na sigurnom nivou. Ovo je samo jedan od mnogobrojnih razloga koje pojedini geolozi navode kao razlog da skorašnje doba nazovemo Antropocenom.
KOKTEL
64 Prilagođavanje arhitekture: Novi temelj
Finansijska kriza negativno je uticala na građevinski sektor i urbanistički razvoj u čitavom svetu, primoravši mnoge državne i gradske vlasti da se udružuju sa uspešnim preduzetnicima, a arhitekte da značajno unaprede poslovni nastup. Svoj pogled na globalne promene u ovoj oblasti Beograđanima su nedavno preneli Božana Komljenović i Patrik Šumaher iz čuvenog londonskog Zaha Hadid arhitektonskog studija, prilikom gostovanja u okviru poslednje Beogradske nedelje dizajna.
66 Ekonomija sporta: Koliko košta teniser
Dok ponovo vrte snimke s Vimbldona, i u svom detetu pomalo naziru novog Novaka Đokovića, roditelji talentovanih dečaka i devojčica treba da znaju da uz dar, naporno vežbanje, putovanja i sreću, do uspeha vodi brdo izdataka. Ulaganja u mladog tenisera od 11 do 12 godina su oko 1.000 evra nedeljno, a u juniorskom uzrastu i do 100.000 evra na godišnjem nivou. Igrač obično zaradi prvi milion iz fonda za nagrade tek kada uđe među 50 najboljih na svetskoj listi.
68 Kolektivna kupovina: Da se skupimo, pa da kupimo
Svetski trend naglog rasta modela grupne kupovine, koji podrazumeva „grupisanje“ kupaca na jednoj strani, ponuđače različitih usluga, salone lepote, restorane i turističke agencije, na drugoj, i posrednike koji zarađuju spajajući ovu ponudu i tražnju, sve je popularniji i u Srbiji. Kupci i „medijatori“ su uglavnom zadovoljni, a davaoci usluga između dve vatre: s radošću broje nove mušterije ali se pitaju i šta će oni misliti o kvalitetu njihovih usluga, ako ne mogu da privuku mušterije bez drastičnih popusta?
KOMUNIKACIJE
70 Elektronsko izdavaštvo i budućnost knjige: “E”, kako vam drago
U Evropi kupovina knjiga u elektronskom formatu drastično zaostaje za Amerikom, gde, kako najavljuje naš sagovornik čiju je knjigu u nedavno izdao Masačusetski institut za tehnologiju, predstoji nova revolucija: multimedijalni sadržaj u e-knjigama. Šta o ovakvim trendovima misle izdavači u Srbiji, koji će po usvajanju Zakona o obaveznom elektronskom primerku biti dužni da Narodnoj biblioteci dostavljaju svoja izdanja i u elektronskoj formi.
72 Marketing: Nemušti jezik reklama
Da su vas, kojim slučajem, zaledili pre deset godina i odledili danas verovatno biste se zapitali kojim jezikom ljudi oko vas govore. Bombardovani reklamnim sloganima i porukama potencijalni potrošač treba da se odluči između nečega što „uklanja ponavljajuće nepravilnosti“ ili „odstranjuje sve nesavršenosti“. Fleke su postale „tvrdokorne“, trepavice „milionizovane“, a ako kojim slučajem ne znate engleski jezik, nećete znati ni šta vam nude na prodaju.
REPRINT
75 Turska: Ni Zapad ni Istok
Suprotno Evropskoj Uniji koja prolazi kroz uzgibano more ekonomskih problema, jedna u sebe sve sigurnija Turska izašla je na izbore 12.juna. Ta rastuća politička i ekonomska snaga, a ne Evropa, postaje model za novonastale demokratije na Bliskom Istoku, prenosi El Pais, upozoravajući, međutim, da bi treća po redu pobeda partije turskog premijera Erdogana (koji je u međuvremenu dobio izbore) mogla značiti uvođenje „putinovskog stila” u turske poslove.
76 Po čemu se Indija razlikuje od Kine: Noću vlada spava a ekonomija raste
Zapadni preduzetnici odlaze u Indiju očekujući da vide novu Kinu. Nikad neće biti tako. Kineski razvoj nadgleda moćna vlada. Indija se ne razvija zahvaljujući vladi, već uprkos njoj, navodi u svojoj knjizi „Postamerički svet“ Farid Zakarija, novinar i kolumnista časopisa Newsweek.
VREMEPLOV
80 Nezvanične priče o istoriji Kladova: Tajna dokumenta u zamenu za slaninu
Geografski položaj savremenog Kladova i okoline uslovio je njegovu više nego burnu istoriju koja živi i danas u neobičnim pričama i anegdotama. Za razliku od često monotonih istorijskih udžbenika ove priče se sa uživanjem prepričavaju među svim generacijama, a sa sobom ih nose i prenose i oni koji su se iselili u neki drugi grad ili državu.
OTISAK MESECA
82 Ekonomija hazarda
Italijanska trgovinska komora saopštila je kako je tokom aprila došlo do blagog porasta lične potrošnje (1,1 odsto), ali da taj pokazatelj ne znači izlazak iz krize jer je za porast najzaslužniji sve brži rast prihoda od igara na sreću (rast 20 odsto). Zabrinjava činjenica da su izdvajanja za hranu opala za 0,9 odsto i da je to tendencija već nekoliko poslednjih godina: 2010. godine ova izdvajanja su umanjena za 1,6 odsto, 2009. za 3,1, 2008. za 3,3 a 2007. za 1,8 odsto. U neku vrstu socijalne patologije spada činjenica da se sa rastom krize sve više ogladnelih ljudi odaje kockanju, verujući više u sreću nego u proizvodne odnose.
