U uslovima relativno visokog nivoa premije rizika zemlje, tokom 2011. godine zabeležen je rast kamatnih stopa i slabljenje kursa dinara na novčanom tržištu Srbije. Neizvesnost kojoj su izloženi investitori, dramatično je uticala na priliv kapitala iz inostranstva i prouzrokovala dalji pad stranih direktnih investicija. Uprkos tome, rast kreditne aktivnosti pravnih lica u javnom sektoru, privredi, finansijskim institucijama i neprofitnim organizacijama je evidentan, dok je kreditna aktivnost stanovništva zabeležila pad.
U pogledu ročne strukture plasmana, i dalje dominiraju sredstva plasirana na vremenske periode od preko godinu dana. Takođe, valutna struktura plasmana je i dalje dominantno deviznog znaka od čega je najveće učešće evra u ukupnim deviznim plasmanima.
Bankarski sektor Srbije i u 2011. godini karakterišu zadovoljavajuća likvidnost, zadovoljavajući stepen kapitalizacije i indeks koncentracije koji je ostao na relativno umerenom nivou. U bankarskom sektoru Srbije ukupno posluju 33 banke, od čega se 21 banka nalazi u vlasništvu stranih lica, dok se 12 banaka nalazi u vlasništvu domaćih lica. Prisustvo velikog broja komercijalnih banaka sa procentualno malim učešćem u najznačajnijim kategorijama poslovanja ima za posledicu da je bankarski sektor Srbije u velikoj meri fragmentiran. Prema učešću u ukupnoj aktivi bankarskog sektora, Banca Intesa predstavlja vodeću banku u Srbiji ali, na žalost, nije uspela da se plasira na listu 50 najuspešnijih banaka u Centralnoj Evropi. Za njom slede Komercijalna banka i Raiffeisen banka.
Pored rasta kreditne aktivnosti i aktivnih kamatnih stopa, zabeležena je i tendencija kontinuiranog rasta nekvalitetne aktive i kreditnih gubitaka, koja bi zajedno sa poskupljenjem domaćih i inostranih izvora finansiranja i neznatnim rastom ostalih kategorija prihoda i rashoda, mogla da bude povod za umerenu zabrinutost kada je u pitanju oporavak profitabilnosti bankarskog sektora Srbije u 2011. godini. Takođe, trend smanjenja zaposlenih u bankarskom sektoru započet krajem 2009. godine je po prvi put zaustavljen, imajući u vidu da je na kraju prvog tromesečja ove godine u poređenju sa krajem 2010. godine, povećan broj zaposlenih lica.
Primena Bazela 2 odložena je za kraj 2011. godine i još uvek je jedna od važnijih tema u bankarskom sektoru. Krajem prošle godine, pod nazivom Bazel 3, donesene su izmene i dopune regulatornog okvira poznatog kao Bazel 2, a cilj nove regulative jeste da se učvrste pravila o kapitalu i likvidnosti i da se izgradi otporniji bankarski sektor.
Tržište osiguranja u Srbiji beleži u 2011. godini trend usporenog razvoja. Pored porasta bilansne sume sektora osiguranja i povećanja kapitala, povećane su i ukupne premije osiguranja. Učešće neživotnih osiguranja u ukupnoj premiji je i dalje dominantno, mada se nastavlja tendencija rasta učešća životnih osiguranja u ukupnoj premiji. Indeks koncentracije je umeren.
Na srpskom tržištu osiguranja vlada velika konkurencija – ukupno su prisutna 22 osiguravajuća društva. Razlozi za toliki broj društava su pre svega uslovljeni uverenjem da srpsko tržište zbog privrednog potencijala, broja stanovnika i vrlo niske penetracije osiguravajućih usluga, pruža znatan potencijal za rast. Upravo zbog relativne nerazvijenosti tržišta, odnosno niske baze, moguće je primetiti i rast premije životnih osiguranja, što je u skladu sa postepenim razvojem tržišta. Prema veličini bilansne sume društava za osiguranje, najveća osiguravajuća kuća je Dunav osiguranje, a slede je DDOR i Delta Generali. Na listi 50 najuspešnijih osiguravajućih društava Dunav je zabeležio pad sa prošlogodišnjeg 42. na 49. mesto.
Sazrevanje tržišta i razvoj svesti stanovništva o životnim osiguranjima kao alternativnim vidovima štednje zavisi, između ostalog, i od jačanja poverenja javnosti u ovaj segment finansijskog sistema. U tom cilju, regulator insistira na razvoju prakse korporativnog upravljanja, adekvatnom uspostavljanju sistema internih kontrola i unapređenju sistema upravljanja rizicima u osiguravajućim društvima.
Najveći izazov koji stoji pred društvima za osiguranje je direktiva EU Solventnost 2, čija primena za države članice EU počinje krajem 2012. godine. Ovom Direktivom su propisane značajnije novine u pogledu uvođenja novih principa utvrđivanja solventnosti društava za osiguranje i upravljanja rizicima, što treba značajnije da unapredi stabilnost tržišta osiguranja obezbeđivanjem potrebnog kapitala društava za osiguranje zavisno od izloženosti i upravljanja rizicima.
Nada Suđić, Partner, Deloitte