Da bi i dalje bile konkurentne, zemlje Zapadnog Balkana moraju odgovoriti na sledeća tri ključna izazova: donošenje jasnijih propisa, fleksibilnost u prilagođavanju zahtevima investitora i ulaganje u ljudske resurse. Najveći od njih je, ipak, ovaj poslednji, budući da u nekim granama procenat autsorsovanog osoblja dostiže i 60 odsto.
U proteklih 10 do 15 godina, sektor proizvodnje se drastično promenio, kako u zemljama članicama EU, tako i u ostalom delu Evrope. Dolazi do velike produktivnosti, inovacija, veće mobilnosti radne snage, kapitalnih investicija, razvoja novih proizvoda i novih tržišta. Proizvodnja je i dalje od ključnog značaja za razvoj evropske ekonomije. Takođe, raste stopa stranih investicija i akvizicija, čime se transformiše geografska distribucija i lokacija mnogih velikih industrija, pre svega, farmaceutske i industrije teških metala. Ovaj proces je doveo do ekonomije obima i gašenja manjih preduzeća, dok je u isto vreme došlo do širenja tržišta i konkurencije.
Uticaj finansijske krize se ogleda u padu proizvodnje za oko 20%, ali je u drugoj polovini prethodne godine počeo njen lagani oporavak. Takođe, kriza je dovela do povećanja nezaposlenosti u ovom sektoru za oko 10% u 4. kvartalu 2009. godine.
Makroekonomski uslovi i nedovoljna dostupnost kreditnih aranžmana uticali su na sektor teške industrije od poslednjeg kvartala 2008. godine. Za sva veća preduzeća bili su karakteristični znatno smanjenje proizvodnje i povećano otpuštanje. EU nije uvela mere državne pomoći kako bi pomogla industriju teških metala. Međutim, mere kao što su otkup rashodovanih vozila i osiguranje izvoza u nekim zemljama su dovele do povećane potražnje za čelikom. S druge strane, ovaj sektor se suočava sa sve većim brojem propisa o zaštiti životne sredine. Povećana potražnja za čelikom se može očekivati u sektoru obnovljive energije i sektoru javnog transporta (brzi vozovi).
Krizom je teško pogođena i automobilska industrija, i to pre svega segment komercijalnih vozila. Vlade širom EU podržale su programe zamene starih vozila za nova (scrapping schemes), koji su pomogli oporavak industrije.
Proteklih nekoliko meseci evropska ekonomija osetila je najslabiji rast u periodu od dve godine. Na osnovu podataka od 23. avgusta 2011., proizvodni sektor u Nemačkoj ostvario je svoj drugi najniži rast u periodu od 23 meseca, dok je samo sektor usluga zabeležio rast. U Francuskoj je prvi put nakon juna 2009. godine došlo do pada proizvodnje.
Prozvodnja sirovog čelika u zemljama EU se povećala za 3.9% u junu 2011. u odnosu na jun 2010. godine. Proizvodnja za prvu polovinu 2011. godine u Nemačkoj je porasla za 1.9%, u Italiji za 9.4%, dok je u Španiji proizvodnja opala za 0.8% , a u Francuskoj za 1.4%. Poljska proizvodnja se povećala za 6% dok je porast u Srbiji iznosio 27%.
Teška industrija zauzima drugo mesto po vrednosti stranih investicija u Srbiji u periodu 2004 – 2010.
Kriza u Srbiji ublažena je merama Vlade Srbije, ali teškoće su i dalje prisutne u radu cele privrede. Signalizatori ekonomske krize su inflacija i devizni kurs dinara. Uz to, rastuća nezaposlenost, opadajući životni standard stanovništva i nedovoljan nivo investicija u realni sektor koji bi smanjio nezaposlenost i podigao kupovnu moć stanovništva, ukazuju da je ambijent za poslovanje na srpskom tržištu nezadovoljavajući. Na osnovu analiza koje ima PKS, jasno je da kriza još nije prošla i da 2011. godina neće biti laka. Sa postojećom privrednom strukturom, niskom investicionom potrošnjom, postojećim nivoom tehnološkog razvoja i znanja, nepovoljnim izvorima finansiranja i lošim ukupnim poslovnim rezultatima privrede u još neizgrađenom kvalitetnom ambijentu za poslovanje, potencijal za rast privrede je nizak, a to znači da će izlazak iz krize potrajati.
U Srbiji su i pre globalne ekonomske krize, uslužne delatnosti (pre svega finansijski sektor) bile favorizovane, prevashodno trgovina i uvozne aktivnosti, i na taj način je protežiran spoljnotrgovinski deficit. Valutne razlike i dalje otežavaju rad prvenstveno realnom sektoru, tako da se taj trend i sada nastavlja. Stoga se može očekivati da će i 2011. godine proizvodni sektor daleko teže dolaziti do novca u odnosu na sektor usluga, a posebno finansija.
Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u maju 2011. godine veća je za 6,8% u odnosu na maj 2010. godine, a za 2,1 % u odnosu na prosek 2010. godine. U periodu januar-maj 2011. godine u odnosu na isti period 2010. godine, ostvaren je rast industrijske proizvodnje od 5,1%.
Iako Srbija beleži prve znake privrednog oporavka, i dalje postoji veliki broj ekonomskih pokazatelja koji izazivaju zabrinutost, kao što su inflatorni pritisci, rast nezaposlenosti i povećanje zaduženosti.
U svakom slučaju, budući ekonomski rast će u najvećoj meri zavisiti od uslova koji budu preovladavali na evropskom tržištu, kao i od izvoznih mogućnosti Srbije.
Najveći izvoznik u Srbiji, kompanija U.S.Steel Serbia (zauzima 250. mesto na rang listi Top 500 kompanija u Centralnoj Evropi), bez sumnje presudno utiče na privredna kretanja u zemlji. Stoga se smanjenje proizvodnje čelika u poslednjih godinu dana primetno odrazilo i na budžetske korisnike. Svi gledaju u U.S.Steel Serbia iz više razloga – to je američka kompanija, proizvodi čelik za građevinarstvo i auto-industriju i oko njene čeličane u Smederevu okupljene su mnoge firme koje se bave različitim poslovima.
Ključni faktori uspeha preduzeća su inovacije, nivo kvaliteta, troškovi rada i materijala, troškovi energije, poreski sistem, infrastruktura, vladine investicije, dizajn proizvoda i mogućnost projektovanja proizvodnje, upravljanje lancima nabavke i prodaje, kao i sposobnost isporuke u roku.
Važno je napomenuti da je zapadni Balkan veoma konkurentan u pogledu troškova investiranja.
Blizina zemalja Evropske unije takođe je značajna prednost kada je u pitanju, na primer, proizvodnja automobilskih komponenti, jer se proizvodi mogu transportovati u zemlje Evropske unije u roku od 24 sata.
Međutim, ograničen pristup izvorima finansiranja i nepostojanje strategije ulaganja u nove tehnologije i ljudske resurse predstavljaju potencijalno rizična područja u budućnosti. Da bi i dalje bile konkurentne, zemlje Zapadnog Balkana moraju odgovoriti na sledeća tri ključna izazova: donošenje jasnijih propisa, ulaganje u ljudske resurse i fleksibilnost u prilagođavanju zahtevima investitora.
Pored ostalog, neophodno je podići nivo informisanosti o raspoloživim izvorima finansiranja, načinima i uslovima dolaska do sredstava iz tih izvora.
U industriji automobilskih komponenti nužno je uspostaviti saradnju sa internacionalnim kompanijama u cilju unapređenja tehnoloških sposobnosti. Više od 50% preduzeća suočava se sa problemima u pogledu zastarelosti dizajna, neefikasnog lanca snabdevanja kao i u pogledu neadekvatne logistike. Evidentna je potreba da se ojačaju veze između proizvođača opreme i dobavljača, kao i da se podigne svest o lokalnim mogućnostima i kapacitetima koji mogu biti korisni u budućnosti- kao što je npr. baza podataka o dobavljačima u regionu.
Međutim, najveći izazov u svim sektorima svakako je ulaganje u lokalne ljudske resurse budući da u nekim granama procenat autsorsovanog osoblja dostiže i 60%.
Prilagođavanje procesa upravljanja proizvodnjom i industrijskih proizvoda zahtevima EU, nije nešto što se tiče samo izvoznika i njihovog poslovanja, već je i nužnost koja proizilazi iz činjenice da tehnički propisi i standardi EU harmonizacijom postaju obavezujući i na srpskom tržištu. Prvi pristup sastoji se u odgovornosti države koja neposredno sledi iz odredbi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a drugi u činjenici da se izvršavanje tih obaveza odražava na opšte uslove poslovanja na srpskom tržištu. Već sada se postepeno stvara pravni ambijent koji će harmonizacijom omogućiti izgradnju „infrastrukture kvaliteta“ prilagođene zahtevima tržišta EU.
Na pojedinačnom planu, domaće kompanije treba da usaglašavaju upravljanje proizvodnjom, a industrijske proizvode sa tehničkim propisima.
Aleksandar Knežević, direktor, Deloitte