Direktor evropskog odeljenja MMF-a Antonio Borges upozorio je daće zbog dužničke krize u evrozoni zapadne bankarske grupe nastaviti sa povlačenjem kapitala iz istočnih zemalja starog kontinenta. To bi značilo da postoji i opasnost od kreditnog sloma, osim u državama koje imaju pouzdanu armiju štediša.
I Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije strahuje od ovog scenarija i apeluje na evropske banke da se same dokapitalizuju i da ne čekaju na pomoć i pozajmice evropskih fondova.
Nadirući problemi primoravaju bankare da smanjuju ulaganja, a to privredu Evrope gura u recesiju. Sajt Krediti.rsovim povodom razgovarao je sa Mališom Đukićem saBeogradske bankarske akademije o tome da u našoj zemlji pojedine banke imaju jaku bazu u štednji građana:“Zbog teškoća kod plasmana možemo očekivati trend pada kamata na štednju. Jer, da bi banka štediši platila šest odsto kamate, ona mora taj novac da plasira bar po kamati od 10 odsto na godišnjem nivou… Zato očekujemda će se bankari u narednom periodu posvetiti izuzetno profitabilnim projektima ili da će kupovati obveznice, trezorske zapise i druge hartije od vrednosti“.
Konsultant Milan Kovačević smatra da najavu o povlačenju kapitala u smeru zapada nikako ne treba shvatiti olako. „Banke od klijenata mogu tražiti da vrate zajmove pre roka predviđenog za to. Pored toga, mogu povlačiti i depozite. Na ove mere mogle bi se pre svih odlučiti banke koje dolaze iz zemalja koje je kriza više pogodila. Štednja stanovništva, baš kao i doznake iz inostranstva, u tom bi scenariju mogli dobiti na značaju“, navodi Kovačević.
Guverner NBS Dejan Šoškić međutim nije zabrinut zbog mogućeg povlačenja banaka – on kaže da su banke u Srbiji posebna pravna lica, naš bankarski sektor je dobro kapitalizovan i zaštićen propisima o solventnosti kapitala. Uz to, ako se neka od banaka i odluči da napusti srpsko tržište, doći će, tvrdi guverner, druga na njeno mesto. Pored toga, i status kandidata za članstvo u EU doneće Srbiji određene benefite na duži rok, između ostalog i bolji kreditni rejting.