Evrozona je pred novim naletom straha od javnih dugova dok u isto vreme raste strah da bi trenutna kriza mogla da preraste u novu recesiju, navodi se u jesenjem izdanju Prognoze kretanja u Evrozoni koju kvartalno objavljuje revizorsko-konsultantska firma Ernst & Young.
Nakon što je privredni rast gotovo zamro tokom leta, a međunarodna dešavanja dodatno pogoršala izglede da planirani ciljevi budu ostvareni, analitičari Ernst & Young-a sada smatraju da će privredni rast pasti na simboličnih 1,1% u 2012. godini. Dodatno, u Ernst & Young-u su revidirali prognozu rasta u 2011. godini sa 2% na 1,6%. Čak i ovako redukovana prognoza ostvariva je samo u slučaju da bude sprovedeno plansko restrukturiranje grčkog duga i bude obezbeđena podrška za ostale ugrožene zemlje.
Stručnjaci Ernst & Young-a sada procenjuju da postoji 35% izgleda da ekonomija Evrozone ponovo uđe u recesiju ukoliko ne budu preduzete hitne mere. U trećem ovogodišnjem izdanju Prognoze kretanja u Evrozoni navodi se da ukoliko vodeće članice žele da izbegnu recesiju, neophodni su hitni koraci ka široj fiskalnoj uniji. Iz Ernst & Young-a su redovno stizala upozorenja da su povećanja referentne kamatne stope u aprilu i julu bili pogrešni koraci i njihovi analitičari smatraju da Evropska centralna banka (ECB) sada mora da preduzme agresivne mere i hitno spusti kamatnu stopu kako bi pospešila privredni rast u Evrozoni.
Iako je nov paket mera pomoći Grčkoj usvojen u julu, situacija se nije poboljšala. Julski dogovor je Grčkoj, Irskoj i Portugalu omogućio izvesno olakšanje po pitanju gotovog novca ali su ove mere bile previše fokusirane na likvidnost a nedovoljno na solventnost. Dalje smanjivanje mogućnosti Grčke da servisira svoj dug deluje neizbežno a zabrinutost za odbrambene kapacitete države i tržišta sada se pomera ka Italiji i Španiji. Svaka od ove dve zemlje poseduje veću ekonomiju (i dugove) nego Grčka, Irska i Portugal zajedno.
U Ernst & Young-u smatraju da duboki strukturalni problemi koji potresaju Evrozonu, pojačani izgledima da mnoge članice tokom narednih godina beleže negativan privredni rast, zahtevaju brze reforme i odlučnost u sprovođenju istih.
Ukoliko Grčka bankrotira, vlade u Evrozoni moraju imati plan da se sa tim suoče organizovano i spreče panična reagovanja. Ovo uključuje dokapitalizaciju banaka u vodećim ekonomijama Evrozone koje će se suočiti sa teškoćama usled gubitaka na grčkim obveznicama. Dodatno, biće potrebna sveobuhvatna dokapitalizacija grčkog bankarskog sektora, što grčka vlada u ovom trenutku ne može da sprovede. Međunarodna finansijska sredstva će takođe biti neophodna.
Na duži rok, Euro-Plus dogovor iz marta ove godine bio je korak u pravom smeru jer je trebalo da ojača koheziju unutar Evrozone. Međutim, potrebno je vreme da se ovaj dogovor primeni u praksi, a ostaju i neki evidentni nedostaci poput Euroobveznica (Eurobonds) koje su doživele značajan politički otpor, kao i predloženo povećanje veličine Evropskog sistema za finansijsku stabilnost (EFSF). Ove mere trebalo je da približe članice Evrozone jedne drugima, obezbede zajedničku odgovornost za javne dugove i umanje strahove od prelivanja problema na Španiju i Italiju.
Mari Diron, glavni ekonomski savetnik Prognoze kretanja u Evrozoni, objašnjava: „Ukoliko Evrozona želi da zadrži sadašnju strukturu, potrebna je jednoglasna i brza akcija od strane vodećih zemalja, u pravcu šire fiskalne unije. Mnoge zemlje će biti protiv gubitka suvereniteta koji ovakav potez donosi, ali bez mogućnosti da se sa jednog mesta prati, kontroliše i finansira budžetska potrošnja u čitavoj Evrozoni, niko neće moći da garantuje održanje fiskalne stabilnosti – čak i ukoliko trenutni problemi budu rešeni.“
Imajući u vidu trenutni manjak političke volje za sprovođenje ovakvih reformi, postoji rizik da će vlade zemalja članica Evrozone izgubiti trku sa dešavanjima na finansijskim tržištima. Analitičari Ernst & Young-a u jesenjoj Prognozi kretanja u Evrozoni iznose pretpostavku da postoji 35% izgleda da će trenutna finansijska kriza dodatno eskalirati i gurnuti čitavu Evrozonu nazad u recesiju.
Privredni rast slabi čak i u vodećim zemljama
Mari Diron dodaje: „Iako je početkom godine izgledalo da će vodeće ekonomije Evrozone uspeti da održe stabilan rast, sada postoje ozbiljna da će najnoviji talasi nestabilnosti na finansijskim tržištima, kao i usporen rast u SAD i brzorastućim ekonomijama, značajno umanjiti izglede za kontinuiran privredni rast u Evrozoni .”
Trenutna predviđanja kažu da će privredni rast u ključnim ekonomijama Evrozone iznositi 2% godišnje u periodu 2011-15, slično deceniji koja je prethodila recesiji iz 2009. godine. Nasuprot njima, očekuje se da bruto društveni proizvod u „perifernim“ zemljama ne pređe 1,2% godišnje u periodu 2011-15, što je više od upola manje nego u deceniji koja je prethodila recesiji.
Izgledi za nizak i neizvestan privredni rast znače da će planovi za investiranje verovatno biti odloženi, posebno ako se ima u vidu da troškovi kreditiranja rastu a skorašnja istraživanja ukazuju na mogućnost sveopšteg pooštravanja uslova kreditiranja. Očekuje se da će i potrošači biti jednako oprezni jer će im realni prihodi opasti usled fiskalnih mera i visokih stopa nezaposlenosti (koja će se u Evrozoni približiti granici od 10% i verovatno zadržati tamo neko vreme).
Svetle tačke
Analitičari Ernst & Young-a očekuju da izvoz bude glavni pokretač rasta i doprinese ukupnom privrednom rastu u 2012. godini sa 2 do 3 procentna poena. Proizvodni sektor trenutno profitira usled pojačane tražnje, naročito iz brzorastućih ekonomija. Međutim, ovaj rast još uvek pokriva gubitke nastale tokom recesije a uz to se očekuje i njegovo usporavanje.
Očekuje se i da će sektor poslovnih usluga rasti brže od ostatka ekonomije, budući da Evrozona ima prednost u vidu kvalifikovane radne snage i ekspertize u ovoj oblasti. Sektor finansijskih usluga mogao bi da dobije pomoć u vidu regulatornih reformi.
ECB bi trebalo da razmotri sniženje kamatnih stopa
Imajući u vidu sumorne prognoze, Evropska centralna banka je pred izazovom koji je sve teži. Nakon što su podigli referentnu kamatnu stopu u aprilu i julu kako bi zauzdali rastuću inflaciju, zvaničnici ECB najavili su mogućnost novih podizanja do kraja godine. Međutim, pogoršanje trenutne situacije znači da će ECB sada morati da promeni kurs i spusti kamatnu stopu najpre do kraja ove godine a zatim ponovo na početku sledeće.
Mari Diron kaže: „Pozdravljamo ovu promenu politike i preporučujemo da ECB spusti kamatnu stopu ispod 1% ukoliko Evrozona ponovo uđe u recesiju“.
Sprečavanje recesije biće teško i neizvesno
Usled naglog pogoršanja situacije u Evrozoni i dodatnih opasnosti koje donosi usporavanje američke i globalne ekonomije, analitičari Ernst & Young-a dodatno su umanjili predviđene stope privrednog rasta tokom naredne dve godine. Bruto društveni proizvod u Evrozoni je uspeo da povrati tek dve trećine gubitaka u privrednim aktivnostima koji su nastali tokom 2008. i 2009. godine i biće potrebno još pet do šest tromesečja pre nego što se vrati na nivo od pre izbijanja krize. Međutim, preduslov da se ovo dogodi je da trenutna kriza bude zauzdana a recesija izbegnuta, što može biti postignuto jedino kombinacijom efikasne amortizacije daljih problema grčkog duga, povećanja fondova Evropskog sistema za finansijsku stabilnost, konstantne podrške od strane Evropske centralne banke i većeg političkog angažovanja ključnih zemalja članica.