Naredne sedmice u glavnom gradu Helvecije, Bernu, počinju razgovori između predstavnika Grčke i Švajcarske na temu sporazuma o porezu. Tema sama može da se učini “tehničkim pitanjem” koje dve države rešavaju. Međutim, u kontekstu krize koja drma Grčku reč je o nečemu daleko složenijem i važnijem.
Govori se o nekoliko desetina (ako ne i stotina) milijardi eura koje su bogati Grci, sa ciljem neplaćanja poreza u Atini, tokom poslednjih godina “sklonili” na tajne račune širom Švajcarske.
Nakon što su Nemačka i Velika Britanija pre skoro dve godine krenule u pregovore sa zvaničnicima iz Berna – oko trajnog rešavanja problema zvanog “utajivači poreza”, i nakon što su se ti pregovori približili uspešnom okončanju (“nalazimo se na korak do potpisivanja međudržavnih sporazuma”, reče neimenovani švajcarski poslanik, član komisije), Švajcarska strana je odlučila da “pruži ruku pomoći Atini”.
Predstavnici EU Task Force za spašavanje Grčke tvrde da bi se ovim potezom Berna Grčkoj moglo isplatiti od 34 do skoro 200 milijardi eura, što bi u trenutku kada se radi na “spasavanju jedne cele države” bilo više nego blagotovorno.
Međutim, da priča ima dva kraja pokazuju i najnovije informacije koje stižu iz Brisela. Tako EU Komisija negoduje što se ovakvi pregovori uglavnom vode između Švajcarske i drugih država pojedinačno, umesto da se postigne jedan celoviti dogovor i “načelni sporazum koji bi važio za odnose Švajcarske i svih država Evrope”.
Negodujući protiv zvaničnika EU iz Brisela ovdašnji bankari podsećaju na neravnopravni položaj koji većina švajcarskih banaka ima na tržištima najvećeg dela EU.
“Dok se i za nas ne otvore finansijska tržišta drugih – na principu jednakih prava – dotle su ovakvi komentari i stavovi u najmanju ruku čudni, ako ne i drski”, tvrde švajcarski bankari.