„Nisam optimista za naredni period u celokupnoj privredi, ali od Victoria Group očekujem da nastavi dobro poslovanje“, kaže Nikola Vujačić, direktor ove kompanije koja kvalitetno posluje i u krizi „zahvaljujući uspešnom prilagođavanju“. Uz adekvatno subvencionisanje, koje bi stimulisalo uzgajivače a ne prerađivače, Srbija bi u kratkom vremenskom periodu mogla ostvariti ukupan izvoz poljoprivrednih proizvoda u visini od pet milijardi evra.
U uslovima otežanog poslovanja celokupne domaće privrede holding Victoria Group zabeležio je uspešne rezultate u sektoru poljoprivrede i robe široke potrošnje, zbog čega se nalazi među 100 najuspešnijih kompanija u Srbiji i Adria regionu. Svih deset članica ove grupacije dobro je poslovalo u prethodnom periodu, a njen direktor Nikola Vujačić za B&F to objašnjava uspešnim prilagođavanjem prilikama u krizom pogođenoj evropskoj i srpskoj poljoprivredi.
BIF: Na osnovu devetomesečnih rezultata u 2011. kako poredite ključne finansijske pokazatelje u odnosu na prethodnu godinu?
Nikola Vujačić: Ukoliko devizni kurs ostane nepromenjen do nove godine očekujemo dva do tri puta veći neto profit na godišnjem nivou, kao i rast EBIT. Generalno možemo biti izuzetno zadovoljni, pogotovo zbog činjenice da smo poslovali u uslovima nezapamćene krize.
Otkupljujemo oko 50 odsto ukupne količine svih uljarica u Srbiji, ostvarujemo izvoz pšenice i kukuruza od 20 odsto od ukupnog srpskog izvoza žitarica, a naš udeo na tržištu veštačkih đubriva iznosi 30 odsto. Sve svoje obaveze ispunjavali smo u rokovima i bili otvoreni za sve vrste saradnje sa našim partnerima, od raznih oblika pomoći do zajedničkih nastupa. Snabdevamo srpske poljoprivrednike svim repromaterijalima, pesticidima, đubrivom i biodizelom, a zauzvrat otkupljujemo njihove proizvode i plaćamo ih po tržišnim cenama.
BIF: Da li ste u nekim proizvodnim segmentima bili prinuđeni da smanjujete troškove kompanije?
N. Vujačić: Zamrzli smo sve postojeće investicione planove u cilju održavanja tekuće likvidnosti. Još 2009. godine uspeli smo da sve svoje kreditne obaveze prilagodimo poslovanju u kriznim uslovima, odnosno pretvorili smo kratkoročne u dugoročne obaveze i refinansirali neke od postojećih kreditnih linija. Nismo imali smanjenje broja zaposlenih niti nivoa plata, već upravo suprotno. Obim naših aktivnosti ostao je nepromenjen pa su i operativni troškovi ostali na nivou ranijih godina.
BIF: Koji je deo od najavljenih 100 miliona evra ulaganja u narednih 18 meseci prioritetan? Da li ćete odustati od nekih ulaganja ukoliko kriza uzme još većeg maha?
N. Vujačić: U februaru bi trebalo da realizujemo investiciju izgradnje fabrike za proizvodnju proteinskih koncentrata u Sojaproteinu u Bečeju. Preostala tri projekta koja smo planirali – izgradnja fabrike skroba i fruktoznih sirupa u Zrenjaninu, fabrike veštačkih đubriva u Šapcu i fabrike funkcionalnih proteinskih koncentrata u Bečeju – biće realizovani, ali uz dobru procenu pravog trenutka, u svetlu postojeće finansijske krize u Srbiji i čitavom svetu.
BIF: Da li su pojedinačni rezultati članica holdinga postignuti shodno delatnostima kojima se one bave kao i realnim tržišnim okolnostima, ili su na njih uticali i interni faktori?
N. Vujačić: Jedno drugo definitivno ne isključuje. Ne možete imati konstantno stabilne izvore finansiranja ukoliko ne postižete dobre rezultate i ne ostvarujete tržišne pozicije u skladu sa dobrim poslovnim odlukama.
BIF: Da li činjenica da EBRD poseduje 25% udela u vlasništvu kompanije ima značajniji uticaj na njenu poslovnu politiku i tržišno pozicioniranje?
N. Vujačić: EBRD definitivno ima uticaja na transformaciju kompanije, kako bi ona mogla da ima nastup na bilo kojoj svetskoj berzi uz podizanje celokupnih performansi i uvođenje korporativnog upravljanja. Što se tiče kreditnih aranžmana, mogu reći da je bankama mnogo lakše da pozajme novac firmi iza koje stoji EBRD. Međutim, kada je u pitanju odlučivanje o operacijama na tržištima, nastavili smo da vodimo poslovanje koje nas je i dovelo na ove pozicije.
BIF: Kolike su ukupne obaveze holdinga i u kom segmentu poslovanja su one najveće?
N. Vujačić: Grupa u svom poslovanju oseća izuzetno veliki uticaj sezonalnosti, pa ima pojačanu potrebu za novcem u jesenjim mesecima kada dolazi do otkupa sirovina. Posle tog perioda praktično imamo mogućnost da preko čitave godine taj novac vraćamo. Kreditna zaduženja koja se tiču operacija se po pravilu dešavaju u avgustu i septembru i uvek se trudimo da biramo najpovoljnije aranžmane.
BIF: Za koja tržišta očekujete da će biti najvažnija u narednoj godini i koliko ona učestvuju u ukupnom izvozu? Za koje proizvode očekujete da će biti izvozno najuspešniji?
N. Vujačić: Veliku šansu za dobre rezultate očekujemo u Hrvatskoj jer njen ulazak u EU 2013. godine daje nadu da će uskoro doći do sinhronizacije hrvatske carinske politike sa politikom EU, što bi širom otvorilo vrata za našu robu, pogotovo kad je reč o jestivom ulju, veštačkim đubrivima i proizvodima Veterinarskog zavoda u Subotici. Verujemo da smo tehnološki, sa našim znanjima i kvalitetom, daleko ispred tamošnje konkurencije. Samo u slučaju Hrvatske susreli smo se sa protekcionizmom, odnosno zaštitom domaćeg tržišta, dok sa izvozom na tržište zemalja EU do sada nismo imali nikakvih problema.
Ukupno gledano, naši izvozno najuspešniji proizvodi su jestiva ulja i sojini proteini namenjeni za ljudsku upotrebu. Od ukupne količine proizvedenog Iskon ulja izvozimo preko 60 odsto u EU, odnosno dva do tri miliona boca mesečno, jer od svih srpskih proizvođača jedino mi možemo da ponudimo traženi kvalitet. Program Soja vita se izvozi u preko 40 zemalja u svetu.
BIF: Od kojih proizvoda je kompanija najviše uvozno zavisna i da li je njima moguće naći kvalitetnu domaću zamenu?
N. Vujačić: Mislim da smo mi danas najveća neto izvozna kompanija u Srbiji jer ne osećamo potrebu za uvozom. Sve sirovine koje su nam neophodne možemo da pronađemo u Srbiji, osim u posebnim uslovima smanjenih prinosa.
BIF: Da li se u Upravnom odboru razmatra dalja dokapitalizacija kompanije?
N. Vujačić: Planiramo prvu javnu ponudu akcija (IPO) u nekom srednjeročnom periodu, ali o njenom tačnom trenutku bord će tek doneti odluku. Kompanija je otvorena za investitore i u okviru nje ne postoje nikakvi iracionalni strahovi vezani za nove partnere.
BIF: Kako komentarišete kritike jednog dela stručne javnosti da velike kompanije predlažu subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje isključivo iz ličnih interesa?
N. Vujačić: Mi ne tražimo subvencije za sebe pošto nemamo niti jedan hektar zemljišta u našem vlasništvu. Očekujemo od države da stvori uslove za poslovanje u poljoprivrednom sektoru, u najmanju ruku ravne onima u okruženju, kako bi došlo do odgovarajućeg razvoja. Drugim rečima, da srpski poljoprivrednik ima iste uslove kao onaj u Rumuniji, Bugarskoj ili Hrvatskoj, kako bi mogao da bude konkurentan. Ne možete se trkati sa nekim na 100 m, ako on već ima početnu prednost od 50 metara. Zalažemo se da subvencije budu date uzgajivačima, a nikako prerađivačima, i to u saglasnosti sa najboljom praksom iz EU i uslovljavanjem nizom korisnih stvari, od upotrebe veštačkih đubriva do osiguranja useva. Takve subvencije bi mogle u veoma kratkom vremenskom periodu da doprinesu da Srbija ostvari poljoprivredni izvoz u visini od pet milijardi evra na godišnjem nivou. Međutim, to je čisto politička odluka i ne zavisi u velikoj meri od nas.
BIF: Svedoci smo da ni u Briselu ne postoje jedinstveni stavovi o uspešnosti EU poljoprivredne politike i programa subvencija. Da li očekujete da se usled aktuelnih dešavanja u evrozoni ta politika može značajnije izmeniti i kakve bi posledice to imalo po nas?
N. Vujačić: Mi smo previše mali da bismo mogli da utičemo na evropsku politiku o subvencijama. One su jedan od kamena temeljaca EU i 10 odsto evropskog budžeta odnosi se upravo na programe razvoja u poljoprivredi. Dok je to tako i mi se moramo vladati u skladu sa tim. Srpski poljoprivredni proizvodi bi možda i postali konkurentniji kada bi subvencije u EU bile ukinute, ali sve dok su one tamo na snazi, a kod nas nisu, mi nećemo moći da se merimo na njihovom tržištu.
BIF: Da li mislite da postoji mogućnost, ako se kriza nastavi duže od očekivanog, da država pokuša da utiče na cenu poljoprivrednih proizvoda i šta bi to značilo za proizvođače?
N. Vujačić: Ne mislim da će se to desiti zato što bi država u tom slučaju morala da pruži neku vrstu kompenzacije, što znači da bi morala da bude i finansijski dovoljno jaka. Videli smo to više puta do sada u prošlosti i znamo da su to uvek bile kratkotrajne mere koje na kraju dovode do nedostatka robe na tržištu. Država nema novca i tragično je što se budžet pravi na ovakav način, bez dovoljnog subvencionisanja poljoprivrede.
BIF: Kako komentarišete pojačanu aktivnost protiv genetski modifikovane hrane u Srbiji u poslednje vreme?
N. Vujačić: Mislim da je količina ovakve hrane u Srbiji još uvek zanemarljiva. Naša grupacija koristi poljoprivredne sirovine koje nisu genetski modifikovane i smatramo da politika otpora prema GMO mora opstati, kao i da svako ko odlučuje o upotrebi takve hrane mora ozbiljno predočiti javnosti sve njene moguće prednosti i mane. Treba otvoreno reći poljoprivrednim proizvođačima da će za tonu genetski modifikovanog kukuruza dobiti 50 evra manje po toni jer postoje veliki i još uvek neutvrđeni zdravstveni rizici i na taj način umanjiti njihovu želju za povećanim prinosima.
BIF: Da li Victoria Group dugoročnije razmatra mogućnost da deo kapitala uloži na tržišta s atraktivnim poljoprivrednim resursima, poput Afrike i Južne Amerike?
N. Vujačić: To su geografski i kulturološki veoma udaljeni predeli. Jesmo u nekoliko navrata uvozili sirovinu iz Latinske Amerike ali to je bila ad hok mera uslovljena izuzetno sušnim periodima, kada se ipak radilo o malim količinama. Pre svega smo usredsređeni na to da postanemo lider u čitavom regionu Balkana.
BIF: Kakva su Vaša predviđanja za srpsku ekonomiju u narednoj godini?
N. Vujačić: Očekujem da će doći do još izraženije nelikvidnosti u celokupnoj domaćoj privredi. Za većinu domaćih preduzeća biće ogromnih problema u finansiranju budućih operacija, pre svega zbog činjenice da je cela evrozona u velikoj krizi, pa će strane banke više računa voditi o svojim centralama nego o ćerkama firmama u Srbiji. Doći će i do daljeg rasta nezaposlenosti u kratkoročnom periodu zbog smanjenog obima poslovanja, iako verujem da će do kraja godine vlada omogućiti stabilne uslove zato što nam uskoro slede izbori i što nikome ne odgovara velika volatilnost u privredi. Nisam optimista za naredni period u celokupnoj privredi, ali od Victoria Group očekujem da nastavi dobro poslovanje.
BIF: Kako je organizovan plasman proizvoda grupacije na berzama?
N. Vujačić: U okviru grupe imamo kuću prodaje koja vrši plasman proizvoda koji se tržišno i tehnološki mogu svrstati u jednu kategoriju, a za ostale proizvode su isključivo odgovorne ćerke kompanije koje imaju svoje zasebne sektore prodaje, kao što su veštačka đubriva, sojini ekstrakti ili veterinarski preparati, tako da se i nastupi po pojedinačnim tržištima bitno razlikuju.
BIF: Koliko ulažete u istraživanja i tehnološki razvoj? Kako u tom pogledu domaće kompanije mogu biti konkurentne velikim stranim kompanijama koje raspolažu daleko većim resursima u te svrhe?
N. Vujačić: U okviru Victoria Group postoji Sektor za razvoj i investicije koje svake godine ima drugačije budžete, ali uvek izuzetno visoke za srpske prilike. U razvoju našeg repromaterijala sarađujemo sa nekoliko domaćih naučnih instituta, a spadamo među retke kompanije u Srbiji koje su imale dosta grinfild i braunfild investicija.
Marko Miladinović
Tekst je iz publikacije BIZNIS TOP 2010/11