Na početku privatizacije žitelji bivših jugoslovenskih republika su bili u strahu da li će zadržati radna mesta, stoga je bila povećana stopa samoubistava. Danas, hiljade starijih otpuštenih radnika ne mogu da nađu novi posao a još nemaju uslove za penziju, a izlaz iz ovog lavirinta siromaštva i dalje nalaze u oduzimanju sopstvenih života.
I baš na nekadašnji Dan republike (29. novembar)Danas.hr objavio je tekst o povećanoj stopi samoubistava radnika preduzeća koja su u stečaju, posebno u Makedoniji: „Dvadeset pet naših članova ubili su se jer više nisu mogli podneti život u bedi. Svi su imali preko 50 godina. Neki su se obesili, neki su skakali s mostova i zgrada, a jedan se spalio“, kaže Ljiljana Georgievska, potpredsednica organizacije UNIT, udruženja „stečajevaca“, makedonskih radnika koji su ostali bez posla jer su njihova preduzeća otišla u stečaj nakon loše sprovedene privatizacije.
Ovo nije izuzetak na Balkanu danas, na kome živi vojska nezaposlenih iznad 50-te godine života. Ova generacija trpi najteže ekonomske posledice ratnog pustošenja i kolapsa bivše Jugoslavije, kao i tranzicije balkanskih zemalja iz socijalističke ekonomije u kapitalizam.
Makedonski ministar rada i socijalne politike Dželal Bajrami ne zna koliko je tačno ljudi ostalo bez posla zbog propadanja privatizovanih kompanija, ali kaže da „neki tvrde da je u pitanju više od 20.000 ljudi a neki celih 30.000“.
Tako u Hrvatskoj čak 40 odsto dugotrajno nezaposlenih ima više od 50 godina.U izveštaju za 2010. godinu, hrvatski ombudsman je konstatovao da je starosna diskriminacija najrasprostranjeniji oblik diskriminacije na tržištu rada. U izveštaju se citira istraživanje u kojem su stariji radnici opisani kao „ugrožena vrsta za koju je pronalaženje novog posla po dobijanju otkaza gotovo nemoguća misija“.
Prema podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ), u vreme socijalizma je manje od pet odsto nezaposlenih Hrvata imalo preko 50 godina. Pre 10 godina bilo ih je već 13 odsto.Do 2010. godine ovaj procenat se udvostručio. Dvadeset šest odsto od 320.000 registrovanih nezaposlenih ima preko 50 godina. Stariji od 50 godina čine i 40 odsto dugotrajno nezaposlenih, onih koji su bez posla duže od jedne godine.