Prema izveštaju Ilirike gold investicionog fonda,produbljivanje ekonomske krize i povećanje potražnje u investicionom sektoru uslovili su povećanu globalnu potražnju zlata koja je na kraju 2011. porasla na 4,067.1 tona u procenjenom iznosu od 205.5 milijardi dolara. Narodna banka Srbije prethodnu godinu završila sa 14.3 tone zlata što ju je svrstalo na 58. mesto u svetu, jedno više nego lane.
Glavni kupci zlata ostali su i dalje zatvoreni investicioni fondovi i centralne banke. Prema dostupnim podacima fonda i Svetskog saveta za zlato, Srbija je plasirana na 58. mesto po deponovanim zalihama zlata, što je jedna pozicija više u odnosu na godinu pre toga. Narodna banka Srbije je u 2011. imala deponovano 14.3 tona zlata, što čini 4.7% ukupnih deviznih rezervi. Srbija je svoje devizne rezerve u trećem kvartalu uvećala za 0.5 tona, a ukupna akumulacija u 2011. iznosila je 1.3 tone i vredna je preko 6 milijardi dinara. U trenutku kada kilogram zlata na svetskim berzama vredi 42,600.00 evra zlatne rezerve Srbije iznose 66.61 milijardu dinara.
„Osnovna prednost države Srbije u odnosu na većinu drugih zemalja je u posedovanju sopstvenih zlatonosnih rudnih rezervi, pretežno rasprostranjene u istočnoj Srbiji. Prema dosadašnjim preliminarnim pokazateljima zlato koje bi se dobilo eksploatacijom te rude vredelo bi u ovom trenutku oko 43 milijardi evra,“ izjavio je Damjan Mencej, direktor Ilirika gold investicionog fonda. „Kada se budu znale kompanije koje će prerađivati rudu i proizvoditi srpsko zlato, deo investicija iz Ilirikinog fonda biće uloženo i u akcije tih kompanija,“ zaključio je Mencej.
Od susednih država po ukupnim zlatnim rezervama Makedonija je na 71. mestu sa 6.8 tona, a slede je Slovenija deset mesta iza nje sa 3.2 tone, Bosna i Hercegovina na 89. mestu i Albanija na 91. mestu. Zlatne rezerve Crne Gore iznose 1.2 tone zlata i prema poslednjoj ceni zlata na tržištu njihova vednost je oko 50 miliona evra. Crna Gora ne može da računa na dobit od zlatnih rezervi kojima raspolaže jer je celokupan iznos zlata založen kod švajcarske Kredit Svis banke kao zalog za kredit koji je Vlada uzela sredinom 2009. godine za podršku likvidnosti budžeta.
Za razliku od centralne banke, građani Srbije pokazuju obrnuti trend i zbog sveopšte loše ekonoske situacije kod njih je prisutna prodaje zlatnog nakita i zlatnika. Iako imaju mogućnost da preko Gold fonda ulažu na svetskim berzama u zatvorene fondove koji kupuju zlato i akcije prerađivača i proizvođača zlata, tek se oko 200 građana odlučilo da investira na taj način. Uprkos tome što prinosi mogu biti veći od štednih uloga na bankarske kamate, Ilirika gold investicioni fond je do sada investirala oko 200,000.00 evra novčanog kapitala svojih ulagača na svetskim berzama u zlato. Prosečna investicija građana u fond Ilirika gold iznosi oko 2,500.00 evra a mahom su to preduzetnici i osobe koje su upoznate sa radom investicionih fondova, dok većina građana još uvek nije informisana kako da očuva vrednost svog kapitala, kao i da dodatno zaradi kroz ulaganje u fondove.
Prema procenama analitičara DZU Ilirika u Srbiji trenutno u investicione fondove ulaže oko 8.000 građana a ukupna imovina otvorenih fodova iznosi skromnih 1,698,394,170.50 dinara.