Na Samitu G20 vodeće ekonomije sveta saopštile su Evropi da mora više novca uložiti u borbu sa dužničkom krizom ako želi pomoć iz ostatka sveta, vršeći pritisak na Nemačku da bude otvorenija prema politici spašavanja posrnulih ekonomija.
Posle sastanka ministara finansija iz G20 u medijima se pojavila vest da Nemačka još deluje nesigurno po pitanju spašavanja ekonomija svojih članica, i da će se tek posle upliva evropskog novca u ove zemlje otvoriti put za resurse iz MMF-a. Britanski ministar finansija Džordž Ozborn rekao je da oni prvo žele da vide „boju evropskog novca a da se to još nije desilo, i da će novac iz Britanije i ostalih zemalja evrozona dobiti tek nakon evroske intervencije“.
Zapadni mediji pišu da se članice G20 utrkuju u finansijskoj pomoći zemljama evrozone, i da su sakupile skoro 2 biliona dolara. Ove pare bi mogle da stave tačku na probleme koje je pre tri i po godine izazvao kolaps Liman Brodersa, posebno da reše probleme u prezaduženim evropskim državama, iako je, prema rečima zvaničnika G20, ekonomski oporavak i dalje neujednačen i visokog rizika.
Predlog za ršavanje ovog problema je objedinjavanje evropskih privremenih i trajnih sredstava za pomoć dužnicima i stvaranje fonda od 750 milijardi evra. Ovo bi otvorilo vrata i za novac drugih članica G20, poput Japana i Kine, koje bi MMF-u mogle pomoći sa 500 do 600 milijardi dolara.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble obećao je da će ova zemlja doneti odluku o pomoći zaduženim državama u martu.