Dok se građani Srbije pripremaju na podelu pojedinačno malo vrednih besplatnih akcija Telekoma, vredi se podsetiti da je jedna ideja – o kapitalizaciji penzionog fonda prenosom dela vlasništva velikih državnih kompanija – ekspresno potrošena. Da je iskorišćena, verovatno bi na duži rok bili rešeni problemi finansiranja penzija, a prihodi budžeta bi bili korišćeni za investicije
Da bi penzije bile redovne budžet Srbije u penzioni fond uplaćuje tačno polovinu neophodne sume. Za ovu godinu to je 250 milijardi dinara i po ovom pokazatelju smo rekorder u okruženju. Ukupna suma obezbeđuje prosečnu penziju od svega 23.200 dinara, što je tek nešto više od 200 evra. Ako tome dodamo i da je u Srbiji nekad na jednog penzionera dolazilo 5,7 zaposlenih i da se taj odnos s vremenom samo pogoršavao, jasno je da je odavno bilo poznato da je ovakav kakav je, penzioni sistem teško održiv.
Pre nepune četiri godine, 2008, za potrebe PIO fonda, ekonomista Boško Mijatović i profesor beogradskog Pravnog fakulteta Dragor Hiber napravili su studiju u kojoj su izložili moguća rešenja problema finansiranja penzija u Srbiji. Sličnu studiju ovi ekonomisti i Centar za liberalno demokratske studije ponudili su i Ministarstvu ekonomije u vreme vlade Vojislava Koštunice. Tekst je, kako tvrde, ostao zdrava, ali danas teško sprovodiva ideja koju, koliko je poznato autorima, ozbiljnije nije razmatrala ni Demokratska stranka.
Rešenje za dugoročno kapitalizovanje PIO Fonda koje su ovi stručnjaci predložili bilo je da se u vlasništvo Fonda prenese deo kapitala državnih preduzeća. Praktično državne akcije u „Lasti”, „Simpu”, „Energoprojektu”, te Aerodromu „Nikola Tesla”, JAT-u, EPS-u, NIS-u, Telekomu, i „Galenici” (između ostalih) ne bi bile deljene građanima, već bi punile budžet PIO fonda. Građani bi od toga, smatraju sagovornici B&F imali veće koristi nego od besplatnih akcija koje su stekli i unovčili za mali novac.
„Nesumnjivo je da bi dugoročno, a ozbiljne države razmišljaju na 10 do 20 godina, bili rešeni problemi finansiranja Fonda. Budžet zemlje bi istovremeno bio rasterećen, a prihodi bi mogli da se iskoriste za, recimo, investicije. I danas mislim da je u pitanju dobra ideja, ali i da je manje realna nego pre nekoliko godina”, kaže Mijatović za B&F.
Danas je veliki deo državnog kapitala prodat. Deo najvrednijih preduzeća je podeljen građanima, a ono što je preostalo ne obećava da bi ideja o kapitalizaciji PIO fonda mogla da bude sprovedena.
„Ostao je Telekom, ali je novac od njegove prodaje preko potreban za finansiranje tekuće državne potrošnje i pokrivanje deficita”, kaže Mijatović.
Dragor Hiber kaže da je danas izložena ideja u ekonomskom smislu zastarela. Obesnažio ju je Zakon o besplatnim akcijama, i manjak vrednih preduzeća. „Imamo Telekom I EPS, ostalo i nije mnogo vredno”, kaže Hiber.
Galenika je procenjena na ispod 200 miliona evra i kada bi se 15 odsto njenog kapitala delilo na pet miliona građana svako od nas bi dobio po nekoliko dinara, kažu u Agenciji za privatizaciju. Država kontroliše i najveću domaću banku, Komercijalnu, u kojoj ima udeo od 42,6 odsto i koja na Beogradskoj berzi trenutno vredi oko 14 milijardi dinara. Ima i većinski ili značajan manjinski udeo i u Poštanskoj štedionici, Kredi banci, Čačanskoj, Jubmes, Agrobanci, Privrednoj i Srpskoj banci. „Na spisku atraktivnih firmi je i ‘Energoprojekt’, najveća domaća građevinska kompanija gde je državno vlasništvo 33 odsto, a koji sada vredi oko 1,5 milijardi dinara nakon velikog pada cene akcija tokom krize. Primamljivi za investitore su i ‘Tigar’, ‘Lasta’ i ‘Simpo’, ali kad se sve sabere, to ne bi vredelo ni kao jedan NIS”, zaključuju u Agenciji.
Hiber kaže da se kapitalizacijom PIO fonda uz pomoć državnog kapitala moglo mnogo dobiti. „PIO fond sigurno ne bi automatski izbacio prihod koji bi osigurao penzije, ali bi se vremenom mogao akumulirati ozbiljan budžet”, smatra Hiber.
Sam Fond međutim i sada raspolaže značajnom imovinom. Na ovo upozorava profesor Hiber, ali i sam penzioni fond iz koga neretko poručuju da zbog slabe naplate doprinosa raste deo za penzije koji treba dotirati iz budžeta.
Naime, PIO fond ima u vlasništvu 644 stana koji se koriste za rešavanje stambenih potreba najugroženijih korisnika penzija i socijalno ugroženih kategorija, kao i poslovni prostor od 119.518 kvadratnih metara. U to se ubraja i prostor koji koriste stručne službe Fonda za obavljanje redovnih delatnosti, poslovni prostor koji se izdaje u zakup, gerontološki centri, garaže ali i hartije od vrednosti. Tu su i svojinski udeli Fonda koji u domaćim poslovnim bankama iznose 303,6 miliona dinara, a u ostalim institucijama oko 19,6 miliona dinara.
Za deset godina penzija 40.000 dinara
Uz prosečna primanja danas se teško može uživati u starosti, a ocena je da ni rast za oko 80 odsto za deset godina nikako neće doneti svojevremeni spokoj kada se od penzije moglo i lepo živeti.
Zakon o budžetskom sistemu propisuje da će penzije narednih godina pratiti celokupan godišnji nivo inflacije i polovinu privrednog rasta. Po tom osnovu, a uzimajući u obzir zvanične procene ovih pokazatelja, krajem ove godine prosečna penzija od oko 23.000 dinara trebalo bi da poraste za oko 1.350 dinara. Za četiri godine penzioneri bi u proseku trebalo da primaju po 30.000, a od 2015. njihova primanja bi godišnje rasla po oko 2.000 dinara. Realno, prosečna penzija bi za deset godina iznosila 40.000 dinara.
MMF: Dosadašnje reforme nisu dovoljne
U MMF-u priznaju da penzije u Srbiji nisu visoke, ali upozoravaju da izdaci za penzije, uključujući i vojne, učestvuju sa 14 odsto u bruto društvenom proizvodu, što je najviše u Evropi. „Prostora za rast, mimo predviđenog, zaista nema. Deficit penzionog fonda, ionako već veliki, očigledno je neodrživ, a reforme koje su u Srbiji sprovedene tokom protekle decenije nisu dovoljne”, kaže za B&F Bogdan Lisovolik šef kancelarije MMF-a u Srbiji.
Suzana Radinović