Dok Srbija broji sate od dobijanja kandidature za članicu Evropske unije, ono što je u tom modelu najprivlačnije – društveni sistem zasnovan na solidarnosti, odbrojava svoje dane, ili ih je već potrošio. Tako bar tvrdi Mario Dragi, guverner Evropske centralne banke u intervjuu Wall Street Journalu.
Njegove reči ljutito komentarišu mnogi evropski listovi, a britanski Fajnenš Tajms piše da u anglosaksonskom svetu “gnjecava” reč solidarnost nikad nije previše ni ulazila u upotrebu. U tekstu pod naslovom “Dragi pokopava evropski društveni model” francuski poslovni dnevnik “La Tribune” piše da je Dragijeva šokantna izjava na žalost zasnovana na činjenicama.
„Evropski društveni model više ne postoji”. Nikada jedan centralni bankar nije govorio sa takvom brutalnošću o aktuelnoj krizi. Napomene koje je dao Italijan Mario Dragi koji je zamenio Žan Kloda Trišea na čelu Evropske centralne banke, u dugačkom intervjuu WSJ krajem februara, su toliko sveobuhvatne u svojim implikacijama da takav intervju verovatno i nije mogao biti objavljen u nekim drugim novinama izuzev u “bibliji” globalnih finansija. Čak bi i žan Klod Triše pažljivije birao reči pokušavajući da objasni kakva budućnost čeka evropske narode.
Za Marija Dragija, bivšeg bankara u Goldman Saksu, koji danas određuje sudbinu evropske jedinstvene valute, pokušaj da sačuva evro imaće visoke troškove. Praktično, to znači da neće biti mogućnosti da se izbegnu gotvo drakonske mere štednje u svim prezaduženim zemljama; a to neminovno onda podrazumeva i društveni model koji je bio zasnovan na sigurnosti zaposlenja i veoma jakoj mreži socijalne sigurnosti.
Model koji je bio baza evropskog prosperiteta od Drugog svetskog rata “je nestao”, kaže Mario Dragi, podsećajući novinara WSJ da je ova situacija najbolje objašnjena famoznom rečenicom nemačkog ekonomiste Rudija Dornbuša – „Evropljani su toliko bogati da mogu da plate svakog ko ne radi” – koja je danas neprimenjiva.
Reči predsednika ECB mogu se smatrati provokativnim danas kad ECB piše novi ček od 500 milijardi evra (29. februara) bankama kojima će biti ponuđen kredit bez limita u pokušaju da se spasi evro. U svetlu takvih izjava, kako će se on suočiti sa sve oštrijim kritikama da se ovakvim merama žrtvuje stanovništvo da bi se sačuvale finansijske institucije?
Međutim argument koji je Dragi izneo ne može se osporiti: bilo kakvo odustajanje od zadatih fiskalnih ciljeva (za smanjenje zaduženja) proizvelo bi odmah reakciju tržišta, a samim tim i kamatne stope za zaduživanje država, što bi imalo za posledicu da im bude još i teže ako ne i nemoguće da uravnoteže svoje budžete. To je ono što se desilo Grčkoj i zamalo Italiji, Portugaliji i Španiji.
Odlučno i potpuno čišćenje
Takođe treba da imamo u vidu da su Dragijevi komentari očito povezani sa izbornim kalendarom u Evropi, u aprilu u Grčkoj, maju u Francuskoj i na proleće 2013. u Italiji: birači će biti pozvani da izaberu svoju sudbinu. Objašnjavajući, kao moderna Margaret Tačer, da bez obzira na rezultat izbora, nove vlade neće imati drugu alternativu nego da usvoje oštre mere štednje, pritisnu reforme tržišta radne snage i daljeg smanjivanja socijalnih prinadležnosti, predsednik ECB imao je nameru da vrlo jasno prikaže stvari onakvima kakve jesu.
On dalje odbija svaku pomisao da sadašnji mir na tržištu govori da je kriza gotova. To pokazuju i zahtevi banaka (koje su zatražile velike iznose novca kad je kreditna linija ECB aktivirana) jer bez nje finansijski sistem više ne bi bio održiv. Bez injekcija u kešu od centralnih banaka – u smislu kvantitativnog olakšavanja i referentnih kamatnih stopa bliskih nuli u SAD i trogodišnje operacije dugoročnog finansiranja ECB Long Term Refinancing Operation (LTRO) u Evropi – ceo finansijski sitem bi kolabirao. Čak je i Kina bila prinuđena da izbavlja prezadužene banke. Dobrodošli u novu okrutnu realnost.