645
Nemački ekonomista Hans-Werner Sinn rekao je da će se ako dođe do kolapsa u evrozoni Bundesbanka naći u problemu sa dugom od pola biliona evra, dakle dugujući iznos veći od nemačkog godišnjeg budžeta.
Stručnjaci njegove izjave uzimaju sa oprezom zato što ima poprilično kontroverzne metode ali i tvrdnje, pa je i za ovu ranije javnost govorila da Sinn preteruje i pogrešno tumači brojke. Danas je međutim Evropska centralna banka saopštila da njegova analizai nije baš potpuno pogrešna. A u analizi stoji scenario za najpesimističniji scenario – raspad evrozone – koji kaže da će Nemačka narodna banka tada morati da plati 500 milijardi evra računa, samo nije jasno odakle.
Sinn objašnjava otkud ovoliki dug: u sistemu naplate i potraživanja unuat evrzozone tokom proteklih pet godina nagomilala su se nenaplaćena potraživanja centralnih banaka Italije, Španije, grčke, Irske i Portugala, koje prave deficit od ukupno 600 milijardi evra. Dug Bundesbanke se u međuvremenu popeo na 498 milijardi evra. Ovo se sve desilo zbog javnosti nepoznatog sistemanaplate između centralnih banaka TARGET2, koji pomaže pri procesuiranju prekograničnih isplata između zemalja evrozone.
Ili evo jednostavnijeg Sinnovog objašnjenja: „Ako grčka kompanija kupi nemački kamion, lokalna grčka banka taj novac šalje u nemačku banku koju koristi proizvođač odnosno trgovac kamiona. Uplata se odvija preko centralnih banaka Nemačke i Grčke, što stvara dug – unutar spomenutog TARGET2 sistema – grčke centralne banke prema ECB-u, ali istovremeno i potraživanje Bundesbanke prema ECB-u. Spomenuti disbalans se pre krize izjednačavao tako što bi grčka banka posudila novac direktno od nemačke, što danas više nije opcija“.