Hrvatski koncern Agrokor čeka znakove nove slovenačke vlade, a ako dobije zeleno svetlo politike, nova bi ponuda za Merkator mogla biti znatno niža od 221 evra. U februarskom broju Biznis i finansija pisali smo o nekoliko dimenzija prodaje Merkatora, pa i o opasnosti od mogućeg prekida dominacije slovenačke ekonomije u regionu bivše Jugoslavije.
Početak tranzicije slovenačke privrede u ranim devedesetim bio je skopčan sa nizom opasnosti, a pre svega suženim tržištem usled raspada zajedničke zemlje i nepostojanja velike domaće tražnje. Kreatori slovenačke ekonomske politike izabrali su jedino moguće rešenje – formiranje izvozno orijentisane privrede što je i dan danas ostala njena glavna karakteristika.
Za razliku od većine ostalih tranzicionih ekonomija Istočne Evrope, Slovenija je prelaz ka tržišnoj privredi sprovodila postepeno, što je u velikoj meri dovelo do dobrih rezultata. Ovom procesu i blagotvornim efektima svakako je doprinela i polazna tačka ove zemlje, koja je od svih postkomunističkih država bila najmanje udaljena od uređenih ekonomija Zapada.
Međutim, kreatori slovenačke privatizacije napravili su u vlasničkoj transformaciji privrede dosta krupnih grešaka koje su kasnije, eskalacijom svetske finansijske krize, u najgoroj formi isplivale. Orijentisanost na insajdersku privatizaciju (kupovina firmi od strane menadžera i zaposlenih) postepeno je prerasla u otvoreno sprečavanje stranih investicija. Kao posledica toga, u brojnim kompanijama država je zadržala kontrolu upravljanja, dok su ostatak prostora popunili domaći kapitalisti, domaćim rečnikom rečeno – tajkuni.
Prvi problemi učaurene ekonomije
Gotovo da nije bilo privredne grane u kojoj slovenačka država nije htela da zadrži dominantan interes. Bilo da je u pitanju bankarstvo (osujećeno preuzimanje Nove kreditne banke od belgijskog KBC-a), pivarska (pokušaj Interbrua da kupi pivaru Union) ili neka druga industrija, slovenačke izvršne vlasti uvek su nalazile rešenje da kompanije ostanu u „domaćim“ rukama. Ova situacija nije se u velikoj meri izmenila ni ulaskom Slovenije u Evropsku uniju, premda su zvaničnici Brisela u nekoliko navrata imali ozbiljne zamerke na otvorenost ove privrede.
Ovakvo funkcionisanje ekonomije postepeno je počelo da dovodi do pojave ozbiljnih anomalija koje su se poput zaraze širile na ceo ekonomski sistem. I dok su uspešno funkcionisale one kompanije koje su svoje proizvode i usluge prodavale napolju, problemi su se najpre javili u granama privrede i preduzećima koja nisu imala inostranu konkurenciju.
Isprepletane i sa strane slabo kome jasne vlasničke strukture kompanija, sa mnogostrukim konfliktima interesa, najveće posledice ostavile su najpre u bankarskom sektoru. Kreditna ekspanzija nije bila propraćena i adekvatnim procenama rizika te su u jeku krize brojni tajkuni ostali „tanki“ za plaćanje rata, koje su u sve većem obimu pristizale svakoga meseca.
Prva žrtva kreditne krize bio je Istra Benz čiji je idejni tvorac, Igor Bavčar, teška srca morao otuđiti nekolicinu kompanija iz portfelja kako bi barem delimično sanirao ogromne dugove. Najveća transakcija bila je prodaja prehrambene kompanije Droga Kolinska, koja je uhlebljenje našla u krilu hrvatske Atlantic grupe.
Mercator u žiži kreditne krize
Najveća poslovna grupacija u Sloveniji – Mercator, koja je trasirala izvozni put prehrambenim i drugim kompanijama ove zemlje, nastavila je ekspanziju poslovanja čak i u uslovima krize. No, problemi Istra Benza i drugih najmoćnih slovenačkih holdinga posredno su se preneli i u Mercatorovo dvorište s obzirom da su najveće slovenačke banke, a kasnije i grupacija Pivovarna Laško (Laško, Union i Radenska), otpočele pohod čiji je krajnji cilj bila konverzija Mercatorovih akcija u mnogo likvidniju aktivu.
Osim već komplikovanog odnosa sa državom, Mercator je počela opterećivati i neprekidna opsada kompanije, što od strane potencijalnih kupaca što od konkurenata, koji nisu propuštali priliku da skeniraju poslovni model ovog trgovinskog lanca. Mercator se u procesu prodaje našao od momenta prvih većih problema u koje je upao Istra Benz, da bi ova vanredna situacija potrajala i do dana današnjeg, skoro dve godine kasnije.
No, sva ova dešavanja verovatno ne bi toliko animirala slovenačku javnost koliko činjenica da se u trku, najpre bojažljivo, a kasnije sve odlučnije, upustio najveći regionalni rival, Agrokor, koji nije žalio truda ni novca u cilju stvaranja najveće trgovinske kompanije u ovom delu Evrope.
Kada je u oba navrata učestvovao u dostavljanju neobavezujućih ponuda, Agrokor je – najpre za manjinski a potom i za većinski paket akcija – daleko premašio konkurenciju, ponudivši za Mercator 221 evro po akciji. To je, u pojedinim momentima, bilo skoro 50 procenata više od tržišne vrednosti na Ljubljanskoj berzi. Uprkos tome, hrvatski trgovinski lanac nije očekivao susedsku gostoljubivost pa je u ponudi za kontrolni paket akcija upregao i međunarodne finansijske institucije (EBRD i IFC) i niz obećanih beneficija za slovenačke partnere.
Ipak, iako se na momente činilo da će dubioze slovenačkih banaka i grupacije Pivovarne Laško prevladati i da će se ova ponuda završiti uspešno, preuzimanje se proteglo i u tekuću godinu sa ništa većim stepenom izvesnosti o njegovom skorom okončanju.
Predstavnici slovenačke uprave, države, sindikata, slovenačke javnosti i koga li sve već drugog, demonstrirali su u praksi sve moguće legalne i nedozvoljene strategije u borbi protiv preuzimanja. Za sada su bili prilično uspešni u tome, ali još uvek nisu uspeli da pronađu poslednji deo slagalice koji nedostaje ovoj slici: kako pronaći sredstva za Mercator kada državnim bankama i holdinzima, akcionarima ove firme, nedostaje ogroman kapital za popunjavanje rupa nastalih pogrešnim poslovnim odlukama?
Rast poslovanja Mercatora i u 2011. godini
Mercator je po prvim procenama i u 2011. godini zabeležio rast poslovanja, ostvarivši 2,93 milijarde evra čistog prihoda od prodaje. To je 5,4 odsto više nego u godini pre, objavila je putem Ljubljanske berze uprava ovog najvećeg slovenačkog trgovačkog lanca.
Čista dobit u 2011. smanjena je za 21,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 23,8 miliona evra, što je rezultat lošijih uslova poslovanja do kojih je došlo u drugoj polovini godine te kursnim razlikama u državama jugoistočne Evrope u kojima je grupacija prisutna.
Grupa Mercator za ovu godinu predviđa da ostvari više od tri milijarde evra čistog prihoda od prodaje, što bi bio rast za 3,3 odsto u odnosu na 2011. Istovremeno, u ovoj godini očekuje dalje smanjenje čiste dobiti za 34 odsto, na 15,7 miliona evra, a u planu su i dodatne mere za povećanje konkurentnosti zbog zaoštrenih uslova poslovanja.
Zbog daljnjeg smanjenja očekivanog dobitka grupa za ovu godinu planira isplatu dividende od 3 evra po akciji, te prodaju nekretnina u vrednosti 250 miliona evra.
Grupa Mercator na kraju prošle godine imala je ukupno 24.267 zaposlenih, od čega u Sloveniji više od 12 hiljada.
Nenad Gujaničić