Legendarna komentatorka Milka Babović uspevala je da jedan do tada slabo gledan sport kao što je umetničko klizanje učini događajem koji se ni u jednoj porodici u bivšoj Jugoslaviji nije propuštao. Danas su najplaćeniji svetski komentatori, često bivši sportisti, gotovo jednako velike zvezde kao i igrači na terenu. Kad je nekadašnji slavni teniser a danas zvezda „Evrosporta” Mats Vilander, zbog ozbiljnih zdravstvenih problema završio u bolnici, taj je kanal izdao zvanično saopštenje, što govori o tome koliko je njegovo prisustvo na Gren slem turniru važno.
Može se reći da je u odnosu na komentatorstvo sportski događaj autarkičan – dovoljan je sam sebi. Kao takav, on je već rijaliti program. Recimo, trka na 100 metara, kraljica „kraljice sportova”, u kojoj se pobednik sazna za manje od 10 sekundi, izazvaće uzbuđenje televizijske publike i da komentator ne zucne.
Komentator je, dakle, ispod sportskog događaja, a ukoliko ga ponese želja da se postavi iznad njega rizikuje da ga auditorijum zatrpa u rupi koju je sam sebi iskopao. Milka Babović je uspela da bude izuzetak od običaja da veliki sportski događaji iznedre bardove novinarstva. Ime je napravila preko takozvanog malog sporta i ostala je redak primer u televizijskoj praksi da se komentator izdiže iznad događaja koji prenosi i biva sve omiljeniji.
Jedno inostrano internet-istraživanje se bavilo pitanjem: „koji propusti u komentatorskom poslu dovode do najveće odbojnosti kod gledalaca?”. Rezultati su bili sledeći: necenzurisani komentari ljute 36% gledalaca, javno ispoljavanje simpatija prema jednom timu 28%, a verbalni delikt još 21% onih koji prate prenos. Gramatičke greške i ruženje jezika nerviraju 10% a neumesne anegdote i neukusne šale 5% učesnika tog istraživanja. Kod nas bi odgovori anketiranih verovatno bili manje-više slični, s tim što se našim sportskim TV komentatorima u poslednje vreme najčešće zamera zbog neumerenog oslanjanja na internet-građu. Tako se gledaoci zamaraju pikantnim detaljima čak i u trenucima dok televizor podrhtava od uzdrmane prečke ili kad u šesnaestercu vri kao u loncu.
U inostranstvu, čuveni sportisti su sve češće najugledniji komentatori. Tako se a priori računa na visok rejting. Već nekoliko godina turniri za Gren slem, četiri najveća teniska takmičenja, nezamislivi su na globalnoj sportskoj televiziji „Evrosport” bez emisije „Gem, set, Mats” u kojoj je glavni lik proslavljeni švedski teniser Mats Vilander. Njegove stalne saradnice Britanka Anabela Kroft i Austrijanka Barbara Šet više su tu kao ukras za oči gledalaca, iako njihovo poznavanje materije nije sporno, jer su obe bivše teniserke. Naravno da je „Evrosport” s njima zaigrao na kartu lepote zrelih žena, ali se nije upustio u avanturu kao mnoge druge televizije koje u prvi plan ističu seksipil priučenih voditeljki.
Vilander je na nedavnom Australijan openu bio odsutan nekoliko dana pošto je zbog nimalo bezazlenih problema sa zdravljem primljen u bolnicu u Melburnu. „Evrosport” je izdao zvanično saopštenje kao formu obraćanja auditorijumu s tim u vezi, što govori koliko je Vilander važno lice u programu za vreme Gren slem turnira. Neretko su njegovi komentari na račun Novaka Đokovića bili i omalovažavajući, ali je sada jasno da se švedski as ujeo za jezik. Ljubitelji tenisa, naravno, ne moraju da se slažu s njegovim mišljenjem, ali Vilanderove reči imaju autoritet, kao i stavovi svojeglavog američkog velikana Džona Mekinroa, najpoznatijeg komentatora među nekadašnjim teniserima.
Mekinro
Uzeti bivšeg sportistu koji je bio šoumen i na terenu za komentatora pije vodu u američkoj TV matrici. U emisiji „Insajd NBA” televizije TNT, koja je deo imperije medijskog mogula Teda Tarnera, prožimaju se sportsko komentatorstvo i „tok-šou”, a za aktuelne voditelje nepogrešivo su izabrane legende američke profesionalne košarkaške lige Šekil O`Nil, Čarls Barkli, Kris Veber i Keni Smit, koji teraju šegu analizirajući utakmice. Emitovanje je počelo 1988, a popularni šou je dobio pet nagrada „Emi” u kategoriji sportskih TV programa.
Posao televizijskog sportskog komentatora ili voditelja i kod nas i u svetu ima dva kraja. Televizijska lica postaju prepoznatljiva preko noći, ali su srazmerno tome izložena većem riziku da budu čak i omražena i neprihvatljiva gledalištu. Komentatora i voditelja koji izbacuju ljubitelje sporta iz takta bilo je uvek, samo mnogo manje, što je i logično s obzirom na to da je i ponuda bila skromnija. O tome svedoči još jedan nezaboravan primer iz naše prošlosti.
Znate li ko je Gvozden Mučibabić? Pre više od četvrt veka, 1985. godine, legenda našeg glumišta Miodrag Petrović Čkalja, komičar kakav se više ne rađa, i Žarko Mitrović, jedan od najvećih humorističkih glumaca s početka srpske kinematografije, snimili su neku vrstu radijskog skeča u kojem je na šaljiv i ironičan način ismejano sportsko komentatorstvo tog vremena.
Mučibabić, koga maestralno glumi Čkalja, dolazi na zamisao da postane sportski TV komentator da bi vršio prenose fudbalskih utakmica i ostalih takmičenja. Odlazi na otvorena vrata kod neimenovanog urednika (Mitrović), a svoju goruću želju mu izražava mucajući i zahteva da bude oproban.
Šta je drugo urednik mogao da kaže nego „svašta, pa nećete moći, druže, vi to da radite…”, ali je Mučibabiću dao priliku da improvizuje prenos „kad je već toliko zapeo”. Poklonici fudbala snimak mogu da poslušaju na „Jutjubu”. Iako skeč nosi široku društvenu poruku, njegova nit se tiče svevremene percepcije televizijskih sportskih komentatora. I na osnovu Čkaljine i Mitrovićeve bravure može da se donese jedinstven zaključak da se na drugom kraju, kao revers profesije, ispostavlja račun – televizija jede svoja lica.
Mnogo reči malo košta
Ne samo što svaki gledalac veruje da bi bio bolji sportski komentator, već na internetu traži i podatke kako postati komentator i koliko se takav posao plaća. O tome svedoče i mnoga direktna pitanja postavljena na ask.com i sličnim sajtovima. Na veliku žalost auditorijuma, većina komentatora na manjim televizijama je osrednje plaćena. Prema jednom od internet pretraživača, CBS je Pola Robinsa, jedinog komentatora koji nije bivši sportista, na Olimpijskim igrama u Naganu 1998. godine plaćao 3.500 dolara za komentarisanje kros kantrija. Džef Hejstings, četvorostruki šampion SAD je iste godine plaćan 14.000 dolara za prenos skijaških skokova. ESPN honorari nisu bili ništa veći. Ozbiljan novac ulazi u igru tek kad je reč o važnim sportskim komenatorima i udarnim sportovima za TV mreže. Vodeći komentatori su pre dve godine zarađivali oko milion dolara godišnje i više. Čak i druga i treća liga fudbalskih komentatora inkasirala je između 300.000 i 600.000 dolara godišnje.