U tekstu „Agencija za popis agencija“ ekonomista Miroslav Zdravković je objavio da u Srbiji ima mnogo više od 130 agencija, za koliko znamo. Najveći problem je pak što ne znamo čemu one i za koliko (našeg) novca služe. Evropa takođe ima ovaj ovaj problem, pišeDie Presse, osvrćući se na nedostatak transparentnosti, troškove i sukobe interesa u više od 20 nezavisnih evropskih agencija.
Samo održavanje sastanka odbora direktoraEFSA-e (European Food Safety Authority) košta 6.157 evra, po glavi. Ne zna se kako 15 članova odbora putuje u Parmu (gde se sastanci održavaju), niti čime se tamo hrane, ali pretpostavlja se da ne jedu u MekDonaldsu.
Međutim, mađarski borac protiv korupcije Monika Makovei uspela je da prikupi neke podatke i saznali smo da je u 2010. godini samo EFSA potrošila 49 miliona evra na autsorsing usluge „komunikacije i menadžmenta“.
Za razliku od naših medija, strani se mnogo više bave ovom temom, pa tako saznajemo da su 24 agencije koliko ih EU ima, kao i naše, ogrezle u korupciji. Tako nije neobično što je bivši šef Evropske medicinske agencije počeo da radi za farmaceutsku industriju, niti što bivši lobista za određenog proizvođača semena treba da postane rukovodilac EFSA-e.
Na sve žalbe na ove agencije Evropska komisija odgovara da su joj vezane ruke jer za njih važe drugačiji propisi, te je ona uradila jedino što može – predložila reformu nadzorne procedure. Zemlje članice EU su se nadmetale da agencije budu ustanovljene baš na njihovom prostoru i svaki put kada bi to dobile prestale bi da kritikuju rad ostalih agencija. Kao i ovde, niko ne može da kontroliše trošenje novca u agencijama, a ljudi bi prodavali dušu đavolu da mogu da se zaposle u njima. Tako smo i mi deo Evrope.