Nekada siromašna, Bolivija se velikom brzinom transformisala u zemlju koja je prošle godine imala rast od 5,3 odsto, između 2005. i 2010. stopa nezaposlenosti pala je na četiri odsto. Osim toga, u ovoj zemlji nema nepisemnih. Pitate se kako je to uspela?
Predsednik Bolivije Evo Morales opredelio se za „altenrativu neoliberalizmu“ iako su ga iz Vašingtona savetovali suprotno. Gardijan piše kako je preporod zemlje počeo upravo sa njegovim dolaskom na vlast 2006. godine. Zemlja je dekolonizovana, a standard života je vidljivo poboljšan.
U proteklih šest godina svi ekonomski i socijalni pokazatelji u Boliviji su rasli – zaposlenost, viši standard života, zdravstvo i obrazovanje. UNDP-ovi podaci pokazuju da je u Boliviji na najvišem nivou pomoć siromašnima i najugroženijem stanovništvu, za to se odvaja skoro 2,5 odsto BDP-a. Dakle, tamo je smanjen jaz između siromašnih i bogatih.
Porast zapošljavanja i porast plata, subvencije za majke koje su isključene iz sistema socijalnog osigranja i veće penzije povećli su broj dece koja idu u škole, Bolivija je proglašena zemljom bez nepismenosti.
Moralesova vlada je ovo postigla učinivši baš suprotno od onoga što preporučuje Vašingtonski konsenzus – nacionalizovao je proizvodnju električne energije, telekomunikacije i vađenje rude. Implementirana je ekspanzivna fiskalna politika i zatvorene su granice za uvoz strateški važnih proizvoda. Država je uzela 34 odsto ekonomije pod svoju kontrolu.
Od tada je prihod od nafte porastao tri puta, porastao je i prihod od poreza, nacionalne rezerve deviza su na nivou od 12 milijardi dolara, a smanjen je i spoljni dug.