Ako želimo da sačuvamo evrozonu, moramo sačuvati banke, koje su trenutno u velikoj krizi. Suviše vremena je potrošeno na fiskalnu politiku a nedovoljno na egzistencijalnu pretnju evrozoni od kolapska banaka zbog pozajmica slabim ekonomijama, kaže Džefri Saksu blogu na Fajnenšl Tajmsu.
Banke nisu dovoljno kapitalizovane, a nemaju ni dovoljno aktive da bi se uspešno izborile sa krizom. Posle pada Limana nastala je panika na finansijskom tržištu zbog koje su stale i pozajmice, tako da sada SAD i Evropa pate od manjka likvidnosti.Cela ova kriza uticala je slično i na preduzeća – ona su otpuštala radnike i rasprodavale stvari kako bi došle do novca koji banke nisu htele da im pozajme.
Amerika se od krize oporavlja ali u evrozoni situacija je sve gora. Grčke banke trpe ogroman gubitak kapitala. One mogu da se nadaju samo pomoći ECB-a. Kruže glasine o tome da će ova zemlja biti izbačena iz evrozone i da ništa neće dobiti od ECB-a. Investitori su odlaze iz Grčke a u bankama je ostajalo sve manje kapitala. Grčka ekonomija međutim propada zbog manjka radnih resursa a ne finansijskih. Mala i srednja preduzeća ne mogu više da se finansiraju zbog propadanja banaka.
Ovaj problem postoji i van Grrčke a najvidljiviji je u Irskoj, Portugalu i Španiji. Ni tamo banke ne finansiraju privredu, a znamo čemu to vodi. Ne vidi se da evropske vlasti rade mnogo na spašavanju banaka, posebno onih u siromašnim zemljama. Da bi se evrozona povratila trebalo bi se posvetiti radnom kapitalu u siromašnim zemljama i dokapitalizaciji banaka.