Zaboravite raspravu štednja – rast, prava priča oko opstanka jedinstvene valute se odigrava u bankarskom sektoru, piše holandski NRC Handelsblad.
Nemoguće je ostvariti rast uz pomoć magije, na način na koji nam polazi za rukom da izvučemo zeca iz šešira a pogotovo ako nemamo novca za investiranje. Baš zbog toga, ekonomista Daniel Gros zadivljen je činienicom da evropski političari na čelu sa novim francuskim predsednikom Fransoa Olandom, koji je juče doputovao u Berlin da bi sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel razgovarao o tom konceptu, ponavljaju reč “rast”.
Nemački ekonomista, član briselskog Centra za studije evropskih politika (CEPS), smatra da rasprava “štednja u odnosu na rast” predstavlja lažnu debatu koja nimalo ne doprinosi traženju rešenja za evro.
Ključnu debatu trebalo bi da vodimo u vezi sa bankarskim sektorom, posebno onim u južnoj Evropi, koji je u mnogo gorem stanju nego što se ranije mislilo. “Grčke i španske banke sede na planini duga”, kaže Gros, “a dve vlade su preslabe da ih spasu. To je veliki evropski problem.”
Šišanje
Prošle godine, posle snažnog političkog pritiska, evropske banke pristale su na šišanje grčkog državnog duga. Od tada, te iste banke se povlače iz južnog područja evrozone, pre sledećeg kruga otpisivanja dugova. Investitori su u velikoj meri napustili Španiju, Portugaliju i Italiju. U Grčkoj je nova faza već uveliko počela: čak i Grci šalju svoj novac u inostranstvo. Prema Grosu, reč je o ogromnom begu kapitala. „Četiri, pet, šest milijardi evra mesečno. Niko ga ne može zaustaviti.“
Taj proces ide ruku pod ruku s drugim, ne manje frustrirajućim. Dok se severne banke izvlače, južne sve više tonu u dug. Obveznice iz kojih investitori izlaze su samo one koje kupuju banke iz južne Evrope. One ih kupuju pod pritiskom svojih vlada, al ii zato što im to štedi novac. U zamenu za tu uslugu, vlade im daju nove zajmove po nižim kamatama.
Prošle zime, Evropska centralna banka je odobrila vrlo jeftine kredite od 1,000 milijardi evra, da bi omogućila povoljnije kredite na evropskom tržištu. Južne evropske banke željno su počele da koriste ove kredite, sa 1% kamatne stope za državne kredite na kojima mogu da zarade 6% i više. Bio je to patriotski čin koji je trebalo da im omogući da zarade malo novca.
Iako je ovo izgledalo kao dobro rešenje ono je stvorilo perverznu dinamiku u kojoj su banke i vlade postale toliko zavisne jedne od drugih da i jedne i druge slabe.
Grčke banke su u potpunosti gotove“, dodaje Daniel Gros. „Čini se da je to nacionalni problem, ali to je samo optička varka. Jer šta se događa ako banke iz južnoevropskih zemalja ne mogu da vrate kredite ECB?“ Zbog evra, svi smo u istom brodu“, kaže Tjeri Filiponat, iz finansijske lobističke grupe “Voč”.
Indirektno, ECB smo svi mi. Svako od nas. Ostale zemlje u sklopu evrozone moraće da priskoče ako stvari krenu loše u južnoj Evropi. One moraju da spasu evropsku monetarnu uniju. Zato je ECB pod velikim pritiskom Nemačke i Holandije da zaustavi jeftine kredite. Unutrašnje tržište je temelj evra. Beg kapitala od juga ka severu šteti tkivu zajednice. Prema Ignaciju Angeloniju, savetniku Evropske centralne banke u Frankfurtu: „Nivo finansijske integracije u Evropi pao je prvi put od početka 80-ih.“
Paranje“
Francuzi imaju divnu reč „détricotage“. Banke se povlače natrag unutar svojih granica i zamotavaju u vuneni džemper koji se istovremeno para. Da bi ojačale svoje zemlje, one prestaju da odobravaju kredite u mnogim drugim zemljama. Centralne banke na severu su pritom stože nego one na jugu.
Odjednom, geografija igra ulogu“, kaže Filiponat. Londonski bankar tvrdi da je prvo što su ga nedavno pitali izlaslanici kineske delegacije: “Kako da razlikujemo grčke evro banknote od nemačkih? “
Mnogi kažu da samo banka Evropske unije može može osloboditi banke i države ovog zagrljaja koji guši. Banka unije sa fondom za spašavanje koji bi zajedno sastavile same banke značili bi da vlade više nemaju obavezu da ih spašavaju. To bi rešilo trenutnu dilemu „preveliki da propadnu“, gde velike banke mogu da se izvuku bez kazne, jer su sigurne da će ih spasti vlade, ako im krene loše. Ako budu same plaćale rizik zaduživanja, drugačije će procenti rizike.
Evropski zakon
Evropska komisija je napravila ovakav predlog, ali njegovo objavljivanje se već dve godine odgađa jer ga zemlje članice ne žele. To bi tražilo mnogo oštrije evropske mere nadzora, a zemljama članicama ne odgovara prenošenje nacionalnog suvereniteta na nadnacionalni nivo i zato je to tabu i teška tema.
Evropa se vrti u krug. Budući da vlade ne žele jak evropski sistem finansijske regulacije, postoji rizik da će evropske poreske obveznike preplaviti zahtevi za novim i novim paketima za spašavanje, koji proždiru milijarde evra. A to onda ostavlja vrlo malo novca na strani za ostvarivanje ekonomskog rasta koji želi Fransoa Oland.
Najveća pretnja za evropsku finansijsku stabilnost je činjenica da su neke zemlje evrozone finansirane od strane banaka koje će, ukoliko bankrotiraju, biti zavisne od vlada koje su finansirale“, objasnio je je Filiponat nedavno na konferenciji ECB-a. „Mi svi znamo da to ne funkcioniše.“