Masovna nezaposlenost u Grčkoj, inflacija od 50 odsto, poražavajuća recesija i Grci koji beže preko granice zemlje – to je apokaliptičan scenario koji neki ekonomisti predviđaju ukoliko Grčka napusti evrozonu u narednim mesecima, piše Gardijan u tekstu “Kako Grčka može da napusti evrozonu u pet teških koraka”.
Grčka je mala u ekonomskom smislu: ona BDP-u evrozone doprinosi sa samo 2, 2%. Ali njeno povlačenje iz jedinstvene valute bi moglo stvoriti haos u zemlji i nokautirati članice evrozone.
Američka banka Citigroup sada smatra da postoji 75% šanse da će Grčka napustiti evro u narednih 18 meseci. To bi moglo stvoriti presedan, koji bi potom mogle da slede Španija i Italija.
Izlazak Grčke iz evrozone mogao bi „obrisati” 20% BDP te zemlje, poslati inflaciju na nivo od 40% do 50% na godišnjem nivou i povećati grčki dug na preko 200% društvenog proizvoda, kažu analitičari u francuskoj banci BNP Paribas.
Takve prognoze su očigledno stvar nagađanja – stvarni ishod će zavisiti od toga kolika bi bila devalvacija u slučaju da se Grčka vrati na drahmu. Don Holand iz Nacionalnog instituta za ekonomska i socijalna istraživanja, britanskog thinktank-a, očekuje da bi pad vrednosti domaće valute bio 50 %. Poređenja radi, argentinski dolar je izgubio 70% vrednosti nakon bankrota zemlje pre jedne decenije.
Razumevanje šta bi ovo praktično značilo za evrozonu izaziva više od glavobolje. Filip Šo, glavni ekonomista u Investec-u, kaže: „Samo stvaranje evra je bilo dovoljno teško, ali njegovo razdvajanje bilo bi još složenije. Jedno pitanje bilo bi i šta je to što je izraženo u evrima, a šta je izraženo u drahmama.“
Ali može se desiti da uprkos svoj izazovnosti, s takvim scenariom moramo da se suočimo. Znaci upozorenja su vrlo jasni: nije teško predvideti niz događaja u narednim mesecima koji Grčkoj ne ostavljaju nikakvu drugu šansu, izuzev da se izdvoji.
1. Izborna paraliza
Grčki izbori prošle nedelje proizveli su zamršenu situaciju u kojoj su dve dominantne partije doživele veliki poraz na izborima. Lider socijalista Evangelos Venizelos, bivši ministar finansija, koji je ispregovarao drugi paket grčkog spašavanja od 130 milijardi evra, pokušao je da sastavi vladu nacionalnog jedinstva sa svojim konzervativnim kolegom Antonisom Samarasom. Međutim, dve stranke zajedno imale su 149 mesta u parlamentu, dva manje od potrebne većine, i nisu mogle da obezbede dovoljnu podršku za stvaranje vlade.
Politički zastoj doveo je do toga da mnogi evropski lideri počnu da ponavljaju poruku da bi Grčka mogla biti izbačena iz zone evra ako se ne održe dogovoreno smanjenje potrošnje i ekonomske reforme predviđeni u paketu za spasavanje – jedinoj stvari koja Atinu drži dalje od stečaja koji bi potpuno onemogućio plaćanje državnih radnika i penzionera.
Ako Grčka ne uspe da formira vladu – a većina birača je podržala stranke koje su protiv poštovanja dogovorenih termina spasavanja – politički nemiri će rasti na ulicama i njeni susedi će postati još nervozniji. Drugi krug izbora sredinom juna mogao bi da proizvede još veću podršku odustajanju od antikriznih mera.
2. Novac ponestaje
Dakle, šta se dešava ako Grčka i dalje bude bez vlade? Belgija je nedavno postavila novi rekord kada je funkcionisala bez vlade 541 dan. Ili šta ako se formira vlada koja ne želi da se pridržava strogih uslova spasavanja?
„Trojka“ – Evropska unija, Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka – verovatno će isključiti slavine i novac za spasavanje će prestati da teče u visoko zadužene zemlje. Istovremeno, grčke banke će verovatno biti odsečene od linija za održavanje likvidnosti koje je obezbedila ECB.
Prema rečima Jensa Nordviga, iz Nomure, to bi značilo da bi evro u grčkim banakama postao odvojen od evra u ostatku evrozone i vremenom bi se pretvorio u posebnu valutu.
On veruje da će biti Grekzit“-a, i da će on biti izazvan nekim „političkim incidentom“.
Kristijan Šulc, viši ekonomista u Berenberg banci, kaže da bi prošlonedeljna isplata od 4. 2 milijarde evra mogla mogla biti poslednja injekcija novca i da će navala Grka na banke posle toga biti neminovna.
„Ako Grčka nastavi da otkupljuje obveznice, i plaća kamatu, mogla bi ostati bez novca već u julu“, kaže on. „Nakon toga, vlada neće biti u stanju da isplaćuje pun iznos penzionerima i javnim radnicima i umesto toga mogla bi da pređe na isplatu u menicama, koje bi mogle formirati jezgro nove valute. Grčka će se suočiti sa finansijskim infarktom: ljudi će navaliti na banke.“
Poslednji put se to desilo u Argentini 2001, neki ljudi su počeli da spavaju ispred bankomata u Buenos Ajresu kako bi mogli da povuku što više novca kada se mašine dopune.
Argentinska vlada je zamrzla sve račune, zabranjeno je da pojedinci podižu više od 250 pezosa i zaustavila je isplate sa dolarskih računa. Ali takozvana corralito strategija nije funkcionisala. Sudovi su podržali tužbe na desetine hiljada deponenata banaka i naložili da im se novac vrati odmah i u potpunosti. Vladini postupci izazvali su krvave proteste koji su završili svrgavanjem vlade i padom Argentine u duboku recesiju.
3. Nova valuta, nove banke
Da bi sprečila udar na banke, koji bi usledio posle proglašenja bankrota, nova grčka vlada bi morala da zamrzne bankovne račune i uvede kontrolu tokova kapitala da bi sprečila grčke građane da novac iznesu u inostranstvo. Međutim, analitičari Fathom Consulting veruju da su Grci „verovatno dokučili da su slamarice sigurnije od trezora grčkih banaka“, što znači da bi vrlo verovatno opseli banke u nadi da će izvući novac.
Vlada bi takođe morala da donese novi valutni zakon i pokrene mašine za štampanje novca. Nije nezamislivo da Grčka već tiho štampa novi novac: kada se Slovačka otcepila od Čehoslovačke 1993, postalo je jasno da je već šest meseci ranije počela da štampa svoju valutu. Novac je bio uskladišten u magacinu u Londonu i poslat novonastaloj državi nakon što je raskid postao zvaničan. Da bi smanjila mogući haos koji će će uslediti, grčka vlada će verovatno odlučiti da ponovo uvede drahmu preko vikenda.
Budući da su grčke banke, što se likvidnosti tiče, u potpunosti zavisne od ECB, one će postati nesolventne čim novac prestane da teče. Grčka vlada neće imati izbora nego da kreira nove banke, sa značajnim državnim učešćem. Island je bio primoran da to uradi tokom finansijske krize: on je formirao tri nove banke na ruševinama starih.
4. Grci opsedaju granice
Argentinski primer primer pokazuje da bi defoltiranje Grčke i njen izlazak iz evrozone imali ogromne ekonomske i socijalne posledice, bar na kratak rok. Zemlja će postati izolovana. Kad pozajmice presuše a računi budu zamrznuti, mala i srednja preduzeća će biti paralisana, izvoz će značajno opasti i zemlja će još dublje potonuti u recesiju. „Potrošnja bi mogla pasti za 30 odsto“, kaže Nordvig. „Neki efekti takve situacije biće veoma teški i ekstremni.“
U slučaju Argentine, najvećeg bankrota jedne države ikada – pri nivou od 93 milijarde dolara spoljnog duga – takav potez povukao je potrošnju na dole za 60% jer je štednja domaćinstava bila uništena a inflacija je porasla.
Depresijacija nove valute učiniće uvezenu robu skupljom i uticati na rast inflacije. Verovatna je masovna nezaposlenost kao i egzodus mladih kvalifikovanih radnika. Ako desetine hiljada Grka krenu ka granicama, one bi mogle biti čak i zatvorene. Grčki vojnici bi patrolirali putevima i nadgledali granične prelaze da bi zadržali svoje sugrađane? To nije nemoguće.
Ipak primeri Islanda i Argentine, gde je oporavak bio impresivan, nude neku nadu, ali se ne može prenebregnuti činjeinica da se argentinski kolaps dogodio u trenutku kada je svetska ekonomija bila u uzletu.
5. Širenje talasa
Vlasnici grčkog državnog duga će nesumnjivo biti pogođeni, jer rizikuju da njihove obveznice budu redenominovane u novu grčku valutu koja će slabiti iz dana u dan – isto kao i vlasnici grčkog korporativnog duga. Vraćanje na grčku nacionalnu valutu bi kreiralo gomilu pravnih problema sa poslovnim i državnim ugovorima. Grčke kompanije koje će i dalje morati da isplaćuju dugove u evrima će se suočiti sa dupliranjem svojih troškova i kamata na kredite. Tu je onda i rast troškova za pomoć drugim ugroženim zemljama – kao što su Portugal i Španija – koje je Institut za međunarodne finansije nedavno procenio na 1 trilion evra. Ovaj teret će pasti na poreske obveznike u preostalih 16 država evrozone.
Jednom kada presedan da jedna zemlja napusti evro bude stvoren, stabilnost i poverenje u ostatak valutnog bloka biće znatno oslabljeni i vrlo je verovatno da bi ga takav ishod događaj ponovo gurnuo u recesiju.“Mi se već dugo držimo stava da je, nakon odlaska samo jednog člana, raspad cele evrozone vrlo verovatan, “ kažu u Fathom Consulting.
Ričard Vord, izvršni direktor Lojd-a, u petak je upozorio da bi raspad evrozone mogao da dovede do „potencijalno užasne recesije u svetu“.
I u UBS kažu: „Troškovi raspada sežu daleko dalje od ekonomskih. Da citiramo Šekspira, u slučaju fragmentacije evra, ekonomistima će ostati malo šta izuzev da plaču nad haosom i puste pse rata na vrata” .