Ako grčki predsednik Karolos Papuljas ne uspe da ubedi političke partije da formiraju kakvu takvu vladu, Grci će za mesec dana ponovo na izbore. Centralni bankari širom sveta oneraspoloženi vestima iz Grčke i mogućnošću da će ona ipak izaći iz evrozone, ponovo su povećali mere opreza.
Izjava nemačkog ministra finansija Volfanga Šojblea koji je rekao da Nemačka ne želi da Grčka napusti evrozonu, ali i da ne može primorati tu zemlju da ostane u ovom valutnom bloku, navela je centralne bankare da ponovo ozbiljno porazmisle o načinima kako umanjiti finansijske posledice takvog čina, koji bi, kako smatraju najpesimističniji, mogao izazvati istovetne probleme kao kada je pad Liman Brader zatresao svet. Odlika Grka da ne daju poverenje partijama koje se zalažu za sprovođenje programa štednje pogurala je strahove investitora i dovela evro na najniži tromesečni nivo prema dolaru. Tekstovi u kojima se razmatraju moguće posledice dominirale su u medijima u petak i subotu.
„Mi, naravno, ne želimo da Grčka ode, to je sasvim jasno i nedvosmisleno. Ali, mi bismo bili neka čudna vlada ukoliko se ne bismo pripremili za sve zamislive scenarije, uključujući one koji ne bi bili laki za evrozonu”, rekao je Šojble. Šef Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) Klaus Regling je u posebnom intervjuu za austrijski dnevnik „Di prese“ rekao da bi izlazak Grčke iz evrozone bio „najskuplje rešenje za sve“, mada sada nešto jeftinije nego na početku suverene dužničke krize u tom monetarnom bloku. Optimisti naime smatraju da su finansijska tržišta u velikoj meri već “uračunala” takav rizik i da on sada ne bi mogao da proizvede “Liman efekat”.
U svakom slučaju posle odluke grčkih birača da ne daju poverenje partijama koje su podržavale štednju, i nemogućnosti grčkih partija da oforme vladajuću koaliciju, kovanica koju je u rečnik uvela Citibank “Grikzit” (Grexit ili Greek euro exit) bila je stalna tema centralnih bankara.
„Centralni bankari širom Evrope počeli su razmatraju mogućnost grčkog izlaska iz evrozone i kako se u takvoj situaciji postaviti, rekao je zamenik guvernera švedske Riksbank Per Jason.
„Bio bih veoma oprezan u vezi spekulacija da bi to mogao biti bezbolan proces bez komplikacija“,rekao je Janson u jednom intervjuu u petak, odmah posle Šojbleove izjave. „Nadam se i verujem da će Grčka ostati u zoni evra“, rekao je švedski bankar.
Zvaničnici Evropske centralne banke odlučili su još ranije ove godine da počnu da se bave mogućnošću izlaza Grčke iz evrozone na ad hoc osnovi a ne u smislu razrađivanja nekog modela delovanja, jer bi posledice takvog čina bile toliko nepredvidive, da bi to skoro bilo nemoguće. Međutim, moguće je da će se sa zaoštravanjem krize u Grčkoj, takav način razmišljanja ECB promeniti. „Nastavljamo da radimo na bazi pretpostavke da će Grčka ostati u evrozoni” rekao je u petak portparol ECB pod uslovom anonimnosti.
Član Izvršnog odbora ECB Jerg Asmusen ipak upozorio je Grčku da mora da se ponaša u skladu sa planom spasavanja „ako želi da ostane član evrozone.“
Kreatori politika van Evrope se takođe pripremaju za nova previranja. Filipinski guverner centralne banke Amando Tetangko izjavio je da je spreman da iskoristi sve neophodne instrumente za borbu protiv nestabilnosti koja bi mogla doći iz zone evra.
„Mogući uticaj na tržišta u razvoju kao što je filipinsko je nestabilnost tržišta kapiatala koja se potom reflektuje na cene kapitala, rekao je Tetangko.
Banka Japana saopštila je u petak da će iskoristiti mogućnost da reaguje iz svojih deviznih rezervi u slučaju svake nestabilnosti, ne navodeći Grčku. Centralna banka Indije naredila je u petak izvoznicima da konvertuju polovinu svojih deviznih priliva u rupije da bi sprečila dalji pad kursa.