Polako ali sigurno, ACTA klizi ka korpi za otpatke. Dvadeset prvog juna, Komitet za međunarodnu trgovinu Evropskog parlamenta preporučio je odbijanje ovog sporazuma o borbi protiv piraterije, svrstavajući se tako uz ostala tri parlamentarna komiteta (za građanske slobode, industriju i pravne poslove), koji su se takođe usprotivili sporazumu koji bi navodno uveo međunarodna pravila za regulisanje i primenu autorskih prava.
Do samog kraja, komesar Karel de Guht, vođa tima evropskih pregovarača koji su učestvovali u razgovorima, branio je ovaj tekst, pa je čak otišao toliko daleko da upozori parlament kako negativan glas neće oboriti proces pred Evropskim sudom, koji trenutno razmatra da li je ACTA u skladu sa osnovnim pravima, niti će sprečiti ponovnu predaju sporazuma parlamentu nakon evropskih izbora 2014. Poslanici će se izjasniti o tekstu na plenarnoj sednici parlamenta 4. jula, i sva je prilika da će glasati u skladu sa preporukama parlamentarnih komiteta. Ako bude odbijena, ACTA neće postati zakon u EU, iako su 22 od 27 evropskih zemalja već potpisale ovaj sporazum.
ACTA je vrlo kontroverzna i u formi i u načinu kako je napisana. Četiri godine, od 2006. do 2010, razgovori o sporazumu odvijali su se izvan nadzornog okvira Svetske trgovinske organizacije i uglavnom su držani u tajnosti dok ih Wikileaks nije otkrio. Što je možda još važnije, od parlamenta se traži da prihvati ili odbaci sporazum u celosti, budući da nema ovlašćenja da ga menja.
ACTA je sporna i u svom sadržaju: tekst je uglavnom nejasan, sa mnogim nepreciznostima koje ga ostavljaju otvorenim za razna tumačenja. On ugrožava osnovne građanske slobode deljenja znanja, prepuštajući teret dokazivanja onome ko je optužen za kršenje autorskih prava ili razmenu informacija na internetu. Sve ovo je izazvalo ljutitu reakciju građanskog društva, koje se mobilisalo protiv ACTE pišući svojim poslanicima u Evropskom parlamentu i organizujući demonstracije koje su izvele na ulicu stotine hiljada ljudi u nekoliko zemalja.
Poraz ACTE biće važna prekretnica. Pre svega, dovešće se u pitanje tradicionalna procedura u Briselu, gde o predlozima najčešće pregovaraju lobisti i političari. Istovremeno, široka liberalno-zeleno-levičarska većina koja se usprotivila ovom predlogu, uz podršku desnice i konzervativnih poslanika, pokazala je da protesti i pritisci društva mogu da pobede interese kulturnih, farmaceutskih i agroindustrijskih lobija.
Odbijanje ACTE poslaće jasnu poruku podrške za transparentnost, koja je osnova funkcionalne demokratije, i ukazaće na probleme tajnih pregovora i diskretno organizovanih komiteta. Pokazaće da je javno mnjenje efikasna sila u Evropi, da se može mobilisati kao odgovor na ključna pitanja, i da organizacije koje ga predstavljaju zaista funkcionišu. Na kraju, to će biti još jedan korak ka utvrđivanju interneta kao univerzalnog prostora za razmenu, deljenje i dijalog, koji igra značajnu ulogu u životu njegovih korisnika.