Članice Evropske unije iskusile su povremene oštre padove nivoa investicija tokom krize. Ne samo da je tokom ovog perioda dolazilo do turbulencija u dinamici investicija, već i do vidljivog pada nivoa investicija, tj. odnosa između obima investicija i BDP-a, ocenjuju istraživači Erste grupe u svom mesečnom izveštaju čija je glavna tema upravo ovo pitanje.
Tokom krize u Evropi u celini, pad nivoa investicija bio je značajniji od pada nivoa BDP-a. Dok je nivo investicija u EU dugoročno dostigao približno 22 odsto BDP-a, uoči krize je porastao na preko 23 odsto, na kraju 2011. godine je iznosio 20,2 odsto, a na prelazu između 2009. i 2010. godine se kretao čak i ispod 20 odsto. To predstavlja nominalni pad od približno 1,2 biliona evra u celoj EU, piše u izveštaju Erste grupe čiji deo prenosimo.
Tokovi međunarodnih investicija tokom krize
Još počev u 2007. godini i tokom krize, širom sveta je došlo do naglog pada tokova međunarodnih investicija u svim njihovim oblicima (strane direktne investicije, portfolio investicije i drugi tokovi međunarodnih investicija). Taj drastičan pad (sa skoro 9 biliona evra u 2007. na manje od 1,4 biliona evra u 2009. godini) bio je drugačiji od svega što je viđeno u poslednjim decenijama. Nakon tog smanjenja intenziteta tokova međunarodnih investicija bez presedana, početkom 2010. godine je došlo do veoma skromnog oporavka za oko 5 odsto (sa 1,37 biliona evra na 1,44 biliona evra).
Osim toga, taj skromni oporavak prvenstveno je zahvatio regione izvan Evrope kao što su SAD, Azija i Latinska Amerika. U tom kontekstu, strane direktne investicije (SDI) su globalno porasle. Međutim, taj rast se uglavnom dogodio izvan Evrope, konkretno u Brazilu, Rusiji, Indiji i Kini. Štaviše, sve veći iznos SDI i dalje primaju zemlje u razvoju i njihove ekonomije.
U EU su i dolazni i odlazni tokovi investicija (iz trećih zemalja i u treće zemlje) nastavili da opadaju i završili su daleko ispod rekordnog iznosa iz 2007. godine. Tokovi SDI su neznatno porasli u 2009. godini, ali su u 2010. ponovo zabeležili oštar pad. Obim dolaznih SDI između 2009. i 2010. godine (sa već smanjenog nivoa – njihova rekordna vrednost u 2007. godini premašila je 400 milijardi evra) opala je sa 215,7 milijardi evra na samo 54,2 milijarde evra u 2010. godini, što je predstavljalo dalje značajno smanjenje za 75 odsto.
Najviše pogođene članice
Uopšteno, dolazne investicije u zemlje EU 27 iz trećih zemalja znatno su pogođene ekonomskom krizom. Smanjenje tokova investicija tokom finansijske krize uglavnom je pogodilo nove države članice.
Odlazne SDI su prošle kroz trend sličan prethodnim trendovima. Odlazne investicije su oštro opale sa 280,6 milijardi evra u 2009. godini, na 106,7 milijardi evra u 2010. godini, što je predstavljalo smanjenje za 62 odsto.
Osim toga, odlazni tokovi su opali ispod nivoa iz 2004. godine, što je potpuno eliminisalo trend rasta odlaznih tokova do kojeg je došlo od 2004. do 2007. godine.
Ekonomska kriza i kasniji težak oporavak, nastavili su se i uzeli danak u vidu smanjenja odlaznih SDI iz EU, kada su firme iz EU i dalje oklevale da ulažu i u zemlji i u inostranstvu, a pristup finansiranju, i njegovi troškovi, ostali su ozbiljna tema u uslovima kontinuirano teškog ekonomskog ambijenta.
Tokovi SDI u okviru EU samo su neznatno nadoknadili smanjenje tokova SDI izvan EU. Tokom 2009-2010. godine, ti tokovi porasli su za 128,7 milijardi evra na 145,6 milijardi evra. Tako su tokovi investicija u okviru EU neznatno porasli, dok su dolazne i odlazne investicije u uniju i iz nje opale.
Mada su investicije u okviru EU naglo opale posle dostizanja maksimuma u 2007. godini, one su potom pokazale ranije znakove oporavka. U kratkoročnom periodu tokom krize izgleda da su se tokovi SDI u EU ponovo usredsredili na investicije u okviru unije, a ne toliko na investicije izvan nje. I pored toga, nivo tokova investicija unutar EU je ostao prilično skroman.
Važnu ulogu u rezultatima za 2010. godinu igrali su tokovi SDI kroz namenske institucije (npr. „Czech Invest“). Aktuelna ekonomska, dužnička i finansijska kriza baca veliku senku na ekonomski ambijent i klimu. Dok se dužnička kriza ne razreši, ne očekuje se da se značajno oporave ni poverenje u tržište, a ni investicije.
Razlike između promena tokova SDI sagledanih u EU i drugim delovima sveta mogle bi samo delimično da se pripišu neizvesnosti koju je izazvala dužnička kriza u EU. Važnu ulogu igraju i drugi faktori, kao što je percepcija tržišta i dugoročna perspektiva.
Ključni makroekonomski indikatori iz EU 27
| Međugodišnjirast BDP-a | Tekuće transakcije prema BDP-u* | Stopa nezaposlenosti | Inflacija – međugodišnji prosek | |||||||||
| U % | 2009 | 2010 | 2011 | 2008 | 2009 | 2010 | II-12 | III-12 | IV-12 | II-12 | III-12 | IV-12 |
| Belgiija | -2.8 | 2.3 | 1.9 | -1.8 | 0.4 | 1.4 | 7.3 | 7.3 | 7.4 | 3.3 | 3.1 | 2.9 |
| Bugarska | -5.5 | 0.4 | 1.7 | -23 | -8.9 | -1 | 12.4 | 12.5 | 12.6 | 2 | 1.7 | 2 |
| Češka Rep. | -4.7 | 2.7 | 1.7 | -0.7 | -3.2 | -3.8 | 6.8 | 6.7 | 6.6 | 4 | 4.2 | 4 |
| Danska | -5.8 | 1.3 | 1 | 2.7 | 3.6 | 5.5 | 7.6 | 7.6 | 7.6 | 2.7 | 2.7 | 2.3 |
| Nemačka | -5.1 | 3.7 | 3 | 6.2 | 5.6 | 5.7 | 5.5 | 5.5 | 5.4 | 2.5 | 2.3 | 2.2 |
| Estonija | -14.3 | 2.3 | 7.6 | -9.7 | 4.5 | 3.6 | 10.8 | 10.8 | n/a | 4.4 | 4.7 | 4.3 |
| Irska | -7 | -0.4 | 0.7 | -5.6 | -3 | -0.7 | 14.5 | 14.4 | 14.2 | 1.6 | 2.2 | 1.9 |
| Grčka | -3.3 | -3.5 | -6.9 | -14.7 | -11 | -10.5 | 21.7 | n/a | n/a | 1.7 | 1.4 | 1.5 |
| Španija | -3.7 | -0.1 | 0.7 | -9.6 | -5.2 | -4.5 | 23.8 | 24.1 | 24.3 | 1.9 | 1.8 | 2 |
| Francuska | -2.7 | 1.5 | 1.7 | -1.9 | -1.9 | -2.1 | 10.1 | 10.1 | 10.2 | 2.5 | 2.6 | 2.4 |
| Italija | -5.5 | 1.8 | 0.4 | -2.9 | -2.1 | -3.3 | 9.8 | 10.1 | 10.2 | 3.4 | 3.8 | 3.7 |
| Kipar | -1.9 | 1.1 | 0.5 | n/a | n/a | -7.7 | 9.8 | 10 | 10.1 | 3.1 | 3.5 | 3.6 |
| Letonija | -17.7 | -0.3 | 5.5 | -13.1 | 8.6 | 3.6 | 15.2 | 15.2 | n/a | 3.3 | 3.2 | 2.8 |
| Litvanija | -14.8 | 1.4 | 5.9 | -13.1 | 4.3 | 1.8 | 13.6 | 13.6 | 13.8 | 3.7 | 3.7 | 3.3 |
| Luksemburg | -5.3 | 2.7 | 1.1 | 5.3 | 6.9 | 7.8 | 5.2 | 5.2 | 5.2 | 3.3 | 2.9 | 3 |
| Mađarska | -6.8 | 1.3 | 1.7 | -7.3 | 0.4 | 2.1 | 11 | 11 | 10.7 | 5.8 | 5.5 | 5.6 |
| Malta | -2.7 | 2.3 | 2.1 | -7.3 | -6.9 | -4.1 | 6 | 5.8 | 5.7 | 2.4 | 2.4 | 3.8 |
| Holandija | -3.5 | 1.7 | 1.2 | 4.4 | 4.9 | 7.7 | 4.9 | 5 | 5.2 | 2.9 | 2.9 | 2.8 |
| Austrija | -3.8 | 2.3 | 3.1 | 4.9 | 3.1 | 2.7 | 4.1 | 4 | 3.9 | 2.6 | 2.6 | 2.4 |
| Poljska | 1.6 | 3.9 | 4.3 | -4.8 | -2.2 | -3.4 | 10 | 9.9 | 9.9 | 4.4 | 3.9 | 4 |
| Portugalija | -2.9 | 1.4 | -1.6 | -12.6 | -10.9 | -9.9 | 14.8 | 15.1 | 15.2 | 3.6 | 3.1 | 2.9 |
| Rumunija | -6.6 | -1.6 | 2.5 | -11.6 | -4.2 | -4.1 | 7.1 | 7.2 | 7.4 | 2.7 | 2.5 | 1.9 |
| Slovenija | -8 | 1.4 | -0.2 | -6.7 | -1.5 | -1.1 | 8.7 | 8.6 | 8.7 | 2.8 | 2.4 | 2.9 |
| Slovačka | -4.9 | 4.2 | 3.3 | -6.2 | -3.2 | -3.4 | 14 | 13.9 | 13.7 | 4 | 3.9 | 3.7 |
| Finska | -8.4 | 3.7 | 2.9 | 2.9 | 2.3 | 3.1 | 7.6 | 7.6 | 7.6 | 3 | 2.9 | 3 |
| Švedska | -5 | 6.1 | 3.9 | 8.8 | 7 | 6.3 | 7.5 | 7.3 | 7.3 | 1 | 1.1 | 1 |
| V.Britanija | -4.4 | 2.1 | 0.7 | -1.5 | -1.7 | -2.5 | 8.1 | n/a | n/a | 3.4 | 3.5 | n/a |
| EU | -4.3 | 2 | 1.5 | -2 | -0.9 | -0.8 | 10.1 | 10.2 | 10.3 | 2.9 | 2.9 | 2.7 |