Pol Krugman u svom blogu nastavlja da piše o problemima evrozone: „Uočavam tendenciju ka promatranju ovog problema kroz velike nejednakosti među članicama, na primer slabije razvijene države poput Grčke ili Portugala pokušavaju da vaspitavaju moćnici, poput Nemačke“. I u Americi ima ekonomski nejednakih ali se lakše postiže konsenzus o pomaganju siromašnijima.
I zaista, podaci Eurostata pokazuju da je BDP po stanovniku Grčke i Portugala zaista nizak (82 i 77 odsto od evropskog proseka, odnosno 76 i 71 odsto proseka evrozone). Nasuprot tome u Nemačkoj je BDP po glavi stanovnika 120 odsto od evropskog, a 112 odsto od proseka evrozone.
Ali ovo nije ništa drugačije od situacije u SAD. Alabama je na 74 odsto od proseka nacije, a Misisispi na 67 odsto, ali izvlače ih regije poput Nove Engleske koja prelazi prosek sa 118 odsto. „Razlika između evrozone i SAD je ta što mi Amerikanci sebe doživljavamo kao naciju i prihvatamo transfere velikih količina novca u siromašnije države. No, nije uvek bilo tako. Pre Građanskog rata ljudi nisu verovali da smo ista ujedinjena nacija. Sada veruju, i u tome leži uspeh zone dolara“, poručuje Krugman.