U zemljama OECD-a preokrenuo se trend rasta troškova za zdravstvo – u 2010. je on u svim članicama ili usporio ili pao.
U periodu od 2000. do 2009. prosečna potrošnja na zdravstvo rasla je pet posto godišnje, međutim 2010. je rast bio na nuli. Ovome je kumovao pad budžetskih izdvajanja za zdravstvo of 0,5 odsto.
U Irskoj je smanjenje državne potrošnje smanjilo i izdvajanja za zdravstvo za 7,6 odsto u 2010. a pre krize godišnji rast izdvajanja je bio 8,4 odsto. Potrošnja na zdravstvo je mnogo pala i u Estoniji i Grčkoj, u poslednjoj je pad bio 6,5 odsto posle godišnjeg rasta od šest odsto. U SAD, Kanadi i na Novom Zelandu na zdravstvo se trošilo tri odsto manje.
Ova smanjenja javne potrošnje postignuta su kombinovanjem raznih mera. U Irskoj na primer je to urađeno kroz smanjenje plata i naknada koje su plaćane farmaceutskim kućama, ali i broja zaposlenih u zdravstvu. Investicioni planovi su stavljeni na čekanje u velikom broju zemalja a štetedo se pomoću udruživanja bolnica i ubrzavanja procesa postoperativnog oporavka pacijenata.