Podaci koji pokazuju da se u Srbiji najviše štedi na najsiromašnijem jugu, a zadužuje u Vojvodini gde se generalno najbolje živi, protivurečni su samo na prvi pogled. Dodatne analize potvrđuju sliku na koju upućuju i ključni makroekonomski pokazatelji o regionalnim razlikama, te da shodno tome najsiromašniji “odvajaju od usta” da bi preživeli još gore dane, a bolje stojeći se zadužuju da bi proširili posao.
Srbija je odavno zemlja paradoksa u kojoj je nezahvalno tumačiti statističke podatke. Jedan o takvih primera je redovna anketa Republičkog zavoda za statistiku o potrošnji domaćinstava u Srbiji, prema kojoj je veći udeo štednje u ukupnim porodičnim primanjima na jugu Srbije nego u Vojvodini, dok je u Vojvodini najveći udeo potrošačkih i investicionih kredita. Svi pokazatelji govore da je jug Srbije najsiromašniji deo zemlje, a Vojvodina region gde se najbolje živi, pa na prvi pogled začuđujuće deluju podaci da u poređenju sa jedva dvocifrenim iznosima – koliko iznose prošečne plate u južnoj Srbiji, svaki ulog u banci je velik kao kuća.
Štednja u Srbiji, od 2001. kada je gotovo i nije bilo, stalno je u porastu, a još jedan paradoks je da najveći rast beleži upravo u godinama velike ekonomske krize. Ukupni štedni ulozi u bankama su 2008. iznosili 4,8 milijardi evra, a u aprilu 2012. su premašili osam milijardi evra. Banke, kao i centralna banka, imaju precizne podatke o ročnosti te štednje, ali ne i o njenoj regionalnoj strukturi.
Prema anketi Zavoda za statistiku, u poslednjem kvartalu 2011. godine prosečni mesečni ukupni prihodi domaćinstva u Srbiji iznosili su 53.984 dinara, a najveći deo tih prihoda su činile plate i penzije. Domaćinstva u Vojvodini su 4,3 odsto mesečnih prihoda obezbeđivala od kredita, a 1,5 odsto od štednje u bankama ili po osnovu premija osiguranja. Na jugu i istoku Srbije u porodičnim primanjima udeo bankarskih pozajmica je bio 0,3 odsto, a štednje 6,3 odsto. Štednja je u mesečnim budžetima domaćinstava u Beogradu učestvovala sa 2,1 odsto, a u zapadnoj Srbiji sa 3,9 odsto.
Zabrinjavajući su podaci da u prihodima domaćinstava raste učešće penzija, a opada udeo plata. Najveći udeo u ukupnim prihodima čine zarade iz redovnog radnog odnosa – 40,4 odsto, a pre godinu dana to učešće je bilo 45,6 odsto, dok je udeo penzija povećan sa 30 na 34,2 odsto. U decembru prošle godine najveće prosečne zarade isplaćene su u beogradskoj opštini Vračar – 63.807 dinara, a najniže u Doljevcu , u Nišavskom okrugu – 23.557 dinara, zatim u Arilju 24.919 dinara, Plandištu – 24.958 dinara, Rači – 25.710 dinara i Malom Crniću – 25.813 dinara.
Život složeniji od statistike
Upitan da prokomentariše navedene podatke, ekonomista Miroslav Zdravković kaže da se na osnovu statističkih podaka o udelu štednje i kredita u ukupnim prihodima domaćinstava ne mogu preciznije objasniti regionalne razlike u pogledu štednje i zaduživanja. Za to je, prema njegovim rečima, potrebno mnogo više podataka, pre svega o dopunskim zaradama, doznakama iz inostranstva, kao i uporedno praćenje udela štednje u mesečnim prihodima u dužem periodu.
U Srbiji zvanično radi 1,74 miliona stanovnika, a 1,68 miliona prima penzije koje u proseku iznose 22.000 dinara. Procenjuje se da bi veliki broj građana teško mogao da podmiri sve potrebe bez pomoći rođaka i prijatelja iz inostrastva, koji godišnje u Srbiju pošalju izmedju tri i pet milijardi evra. Oko tri odsto srpskih porodica preživljava zahvaljujući pomoći rođaka sa sela, a 1,1 odsto od dotacija iz inostranstva. Dobar deo tih doznaka stiže na jug Srbije, odakle je radno sposobno stanovništvo odlazilo u inostranstvo „trbuhom za kruhom“ i to delimično objašnjava veći udeo štednje u ukupnim prihodima domaćinstva u tom delu zemlje, odnosno kako preostaje novac da se oročava u banci.
U Erste banci ističu da su podaci o štednji po regionima razlikuju, u zavisnosti od toga gde banka ima najveći broj filijala i prema kojim klijentima je usmerena.
„Ako bismo posmatrali Beograd i okolinu kao jednu celinu, Novi Sad i okolinu kao drugu, ostatak Vojvodine kao treću i centralnu Srbiju kao četvrtu, najveći ukupan iznos depozita u odnosu na broj aktivnih klijenata je u beogradskim filijalama. Sledi Novi Sad, zatim Vojvodina i na kraju centralna Srbija. S druge strane, najveći odobreni iznos gotovinskih dinarskih kredita u odnosu na broj aktivnih klijenata je u centralnoj Srbiji, za kojom sledi Beograd, i onda Vojvodina i Novi Sad. Slično važi i za kredite za refinansiranje. Naravno, razlozi zbog kojih su trendovi ovakvi su kompleksni i ne bi se mogli svesti na samo jedan ili dva“, kažu u Erste banci.
Nema prosečnog profila štediše, ukazuju u Udruženju banka Srbije, ali se na osnovu pojedinih istraživanja može zaključiti da su više od polovine štediša zaposleni i oženjeni muškarci starosti oko 50 godina. Građani stariji od 60 godina kao razlog štednje navode želju da unucima obezbede školovanje, srednja generacija pretežno štedi za putovanja ili uređenje kuća i stanova, a mlađih od 30 godina je među štedišama manje od pet odsto.
Starost, mudrost
Psiholog Vesna Bogdanić smatra da se ne može govoriti o generalnoj sklonosti žitelja određenog podneblja ka štednji ili zaduživanju. „Štednja i navike u trošenju novca mogu se posmatrati na osnovu sociološkog i psihološkog profila ličnosti a ne karakteristika određene grupe. Različit je doživljaj ljudi o tome sa čim raspolažu – nekom je i malo novca mnogo, a drugima je i mnogo nedovoljno za njihove potrebe. Zatim, neko štedi da bi ostavio potomcima, drugi da imaju za slave, svadbe i sahrane, treći da kupe bolja kola ili veći stan. Takođe, neko je iskusio glad i neimaštinu i od ono malo što ima odvaja da bi imao u slučaju nepredviđenih okolnosti, a drugi koji imaju velika primanje ne znaju šta je nemati i ne odvajaju za štednju, troše sve što imaju“, kaže Bogdanićeva.
Ona objašnjava da stariji ljudi, poučeni iskustvom, racionalnije raspolažu prihodima i da je očekivano da u regionima gde ima više staračkih domaćinstava bude veći udeo štednje u ukupnim mesečnim primanjima. Sa juga Srbije mladi odlaze u veće gradove, pa nije začudjujuće što njihovi roditelji, babe i dede, štede, odnosno i bukvalno odvajaju od usta, da bi im pomogli. Velika ekonomska kriza, koja je pogodila i Srbiju, dodatno je , prema rečima Bogdanićeve, uslovila da domaćinstva koja imaju male prihode troše ono što su prištedela u boljim vremenima, dok ona sa većim prihodima i dalje imaju dovoljno za život pa štedne rente ne povlače iz banaka.
To je jedan od razloga što je statistika prikazala da jug Srbije više štedi, a razlog što se Vojvodina više zadužuje, kako tumače bankari, nije zbog preživljavanja već boljeg života, odnosno ulaganja u biznis. Manji deo tih pozajmica su potrošački krediti, a veći deo su investicioni krediti namenjeni porodičnom poslu i proširenju gazdinstva.
Marica Vuković
tekst je iz edicije Finansije Top 2011/12