Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar–maj 2012. godine iznosila je12223,7 miliona dolara što je pad od 3,9% u odnosu na isti period prethodne godine; odnosno9345,2 miliona evra (porast od 2,8% u odnosu na isti period prethodne godine).Izvezeno je robe u vrednosti od 4377,8 miliona dolara, što čini smanjenje od 6,6% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 7845,9 miliona dolara, što je za 2,3% manje u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 3346,3 miliona, što čini smanjenje od 0,2% u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 5998,9 miliona evra, što je za 4,5% više u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 3468,1 milion dolara, što čini povećanje od 3,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Deficit, izražen u evrima, iznosi 2652,6 miliona, što čini povećanje od 11,1% u odnosu na isti period prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 55,8% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine od 58,4%.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Republike Srbije imao je Region Vojvodine (38,7%); slede Beogradski region (24,5%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (19,8%) i Region Južne i Istočne Srbije (15,3%), a oko 1,6% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Republike Srbije imao je Beogradski region (44,8%), slede Region Vojvodine (31,0%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (12,5%), Region Južne i Istočne Srbije (8,0%), a oko 3,6% uvoza je nerazvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u regionima Vojvodine i Beograda, a to su energenti za ukupnu teritoriju Republike Srbije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 66,1% (2893,0 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju, 24,9% (1087,9 miliona dolara), i oprema, 9,1% (396,4 miliona dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,4 miliona dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 61,5% (4824,3 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,1% (1498,8 miliona dolara), i oprema, 12,1% (950,5 miliona dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 7,3% (572,2 miliona dolara).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (529,6 miliona dolara), Bosna i Hercegovina (429,4 miliona dolara), Italija (425,9 miliona dolara) i Rumunija (404,3 miliona dolara).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Ruska Federacija (1045,3 miliona dolara), Nemačka (842,7 miliona dolara), Italija (677,2 miliona dolara) i Kina (568,9 miliona dolara).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 482,1 milion dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda i proizvoda od metala. Kad je reč o uvozu – najviše se uvoze električne mašine, aparati i uređaji, gvožđe i čelik, nafta i naftni derivati, električna energija, kao i kameni ugalj, koks i briketi. Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosi 1100,5 miliona dolara, a uvoz je 618,4 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 178,0%.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama – Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom. Od ostalih zemalja, u prvih pet meseci, ističe se i suficit sa Rumunijom i Slovačkom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom, zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa. Sledi deficit sa Kinom, Nemačkom i Mađarskom.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: žitarice i proizvodi od njih (384,3 miliona dolara); električne mašine i aparati (317,3 miliona dolara); obojeni metali (275,8 miliona dolara); gvožđe i čelik (206,7 miliona dolara) i proizvodi od metala (201,9 miliona dolara). Izvoz ovih pet odseka čini 31,7% ukupnog izvoza.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: nafta i naftni derivati (773,8 miliona dolara); prirodni gas (611,8 miliona dolara); drumska vozila (376,4 miliona dolara); električne mašine, aparati i uređaji (330,6 miliona dolara) i medicinski i farmaceutski proizvodi (267,8 milion dolara), a njihov uvoz čini 30,1% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, koji čine roba na carinskom skladištu i vojna roba, ima učešće u ukupnom uvozu 7,3%.
U maju 2012. godine izvezeno je robe u vrednosti od 972,4 miliona dolara, što čini povećanje od 0,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1637,4 miliona dolara, što je manje za 5,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 754,7 miliona, što čini povećanje od 12,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1272,3 miliona evra, što čini povećanje od 6,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Desezonirani indeks maj 2012 / april 2012. godine pokazuje da izvoz opada za 3,3% i uvoz za 1,1%, računato u dolarima. Desezonirani indeks (računato u evrima) maj 2012 / april 2012. godine pokazuje da izvoz opada za 1,8%, a uvoz raste za 0,5%.