U Srbiji za sada funkcioniše oko 50 franšiza od kojih je 80 odsto inostranih, najčešće za distribuciju proizvoda. I u svetu i kod nas procenat onih koji ugase franšizni posao mnogo je manji nego kod samostalnog ulaska u preduzetništvo. Ova statistika je za neke bila presudna u odlučivanju da i u vreme krize pokušaju da započnu posao
Prvo hladna pića, zatim sendviči pa pomfrit, pite i topla pića i na kraju sladoled. To je obavezan redosled stavljanja hrane za goste na tacnu. Krompir se soli isključivo u obliku produženog slova M, a svi sendviči u restoranu, ukoliko se ne prodaju, bacaju se posle 10 minuta. I tako je u svim McDonlad’s restoranima, u svim zemljama sveta. Izgled restorana je precizno određen, a pravila poslovanja i procedure za zaposlene do tančina definisane. Mc Donald’s je jedan od najpoznatijih franžiznih uslova poslovanja u svetu. Da bi otvorio McDonald’s, vlasnik franšize mora platiti 60 odsto troškova gradnje objekta i još 45 hiljada američkih dolara kao početnu cenu. Da bi bio razmotren kao kandidat za McDonald’s frašizu pojedinac mora da poseduje minimum 200 hiljada američkih dolara i potpiše ugovor na 20 godina.
U Evropi franšizno tržište, prema javno dostupnim podacima, vredi 80 milijardi evra i u tim kompanijama je zaposleno oko 900.000 ljudi. Praksom je potvrđena činjenica da u prvih nekoliko godina poslovanja propadne oko 90 odsto formiranih malih i srednjih preduzeća. Kod franšiza, samo pet procenata firmi doživi neuspeh. Slično je i u Srbiji, jer praktično nema ozbiljnijeg franšiznog posla koji se ugasio.
Ova statistika za neke je bila i presudna kada su odlučili da i u vreme krize pokušaju da započnu posao. Jedna od njih je Ivana Šaljić, trenutno domaćica iz Beograda, nedavno je započela pregovore sa vlasnicama firme „Dve šmizle“.
„Za početak tražili su mi da opremim radnju koja mora imati njihov raspoznatljivi dizajn, a oni će odlučiti da li izgled zadovoljava standarde. Takođe, moram da kupim robu u vrednosti oko 3.000 evra, a mesečna franšiza je još 50 evra“, objašnjava Ivana Šaljić.
Za taj novac „Dve šmizle“ nude maržu čija razlika u prodajnoj i nabavnoj ceni ostavlja dovoljno prostora za isplatu svih troškova i dobit, obuku prodavaca, podršku u kriznim periodima…
Početna suma koju je potrebno izdvojiti za franšizu se razlikuje, ali ovo su neki okvirni troškovi. Pri potpisivanju ugovora plaća se početna naknada i troškovi. Iznos koji se plaća vlasniku franšize za „know-how“ ili sistem poslovanja najčešće je nepovratan. Povremeno se plaća i cena tantijema, izražena u procentima u određenom razdoblju u odnosu na bruto zaradu. Ovde računajte i na troškove najma, izgradnje i opremanja poslovnog prostora i inventar. Tu su i troškovi dozvole za rad i osiguranje.Neki davaoci traže i naknadu za „svečano otvaranje“ kako bi sa primaocem promovisali novo prodajno mjesto, dok drugi to daju u paketu franšize. Zatim, troškovi reklame plaćaju se kvartalno ili godišnje u zajedničku blagajnu. To celom lancu daje snagu i sigurnost jer poseduje više novca nego svaka karika pojedinačno. Troškovi se uplaćuju u određenom procentu od ukupnog poslovanja. Tu je prednost franšiznog poslovanja jer omogućuje i malim primaocima isti obim reklama kao i celom lancu. Tantijeme, odnosno licencna naknada su troškovi za korišćenje imena, marke i vizuelnog identiteta davaoca. Međutim, dosta vlasnika franšiza ih ne traži. U pitanju su uglavnom franšize u kojima davalac prodaje i određene proizvode.
„Sva istraživanja pokazala su da pokretanje poslovanja u sistemu franšize veoma retko ne uspeva, a kada se to i desi to je najčešće zbog toga što se primalac nije držao sistema rada i procedura. Davalac je već prošao proces učenja i stekao iskustvo metodom pokušaja i grešaka i naučio je tajnu uspeha za specifično poslovanje. U franšiznom obliku poslovanja svo iskustvo davaoca preneseno je na primaoca. To je osnovni razlog za kupovinu franšize, smanjivanje rizika i odabir najbolje moguće šanse za uspeh, kaže Marica Vidanović, samostalni savetnik u Centru za franšizing Privredne komore Srbije.
Stručnjaci smatraju da je još jedan razlog za franšizu taj što se finansijsko poslovanje franšize može podrobno istražiti pre nego se uđe u velike troškove. Kada se posao započinje samostalno, to je najčešće „poslovanje naslepo“. Bez obzira na broj obavljenih istraživanja pre ulaska u posao, vrlo je teško ovladati baš svim aspektima novog posla. Zatim, praksa je pokazala da franšizno poslovanje vodi brzom rastu, zato što je lakše doći do kapitala za širenje. Ograničenja rasta u franšiznom poslovanju gotovo da i nema. Kako se sastav franšize širi, ime postaje prepoznatljivo, a većina ljudi veličinu povezuje s uspehom. Što veća franšiza to bolje. Veliki broj omogućuje veliku reklamu franšize, što povećava prodaju.
„Franšize su dobre, jer su već oprobani recept i u osnovi traže manje investicionih sredstava. Ovdašnji preduzetnici, ulazeći u lanac franšiza, dobijaju već poznati brend, znanje, razrađen sistem poslovanja. Praktično, u njihovim rukama su alatke za pokretanje biznisa bez većih ulaganja, ocena je Borisa Popovskog, savetnika za trgovinu u ambasadi SAD u Beogradu.
On veruje da franšizing može odigrati korisnu ulogu u jačanju komercijalnih veza između Srbije i SAD. To je bio i jedan od razloga da Američka ambasada podrži osnivanje Centra za franšizing u okviru Privredne komore Srbije. Cilj ove ustanove je da bude u funkciji kanala između franšizera SAD zainteresovanih za srpsko tržište i srpskih preduzetnika voljnih da osnuju svoje poslove kroz kupovinu američkog franšizing koncepta.
Aleksandra Galić
Biznis Top 2010/11