Home TekstoviAnalizeBiznis Rabobankova prognoza kako će izgledati svet 2030: Složni i užasno spori

Rabobankova prognoza kako će izgledati svet 2030: Složni i užasno spori

by bifadmin

Kako će naš svet izgledati 2030? Iako je mnogo toga izvan naše moći razumevanja i prognoziranja, i spada pre u domen obaveštenog nagađanja, ekonomisti holandske Rabobank razvili su, uvažavajući sva moguća ograničenja, četiri granična moguća scenarija naše budućnosti. U četvrtom scenariju, svet karakteriše velika posvećenost saradnji svih zemalja, modernizacija koja ne ugrožava životnu sredinu a oskudni resursi hrane i goriva se raspoređuju uz međusobno uvažavanje. Sva sažimanja teksta su redakcijska.

Scenario IV: Sloga-evolucija ili Tok napred

Ovaj svet se odlikuje velikom posvećenošću poboljšanju efikasnosti međunarodnih organizacija i bavljenjem prekograničnim pitanjima u oblasti upravljanja energetikom i klimom i bezbednošću. U isto vreme, donošenje odluka je sporo, jer ima mnogo zainteresovanih strana. Dogovor se traži praktično za sva pitanja, što usporava celi proces traženja rešenja. Tehnoloških prodora je malo i retki su i usmereni uglavnom ka poboljšanju proizvodnih procesa.

Zapad pruža ruku. Do 2030, Kina, Indija, Brazil i Rusija su evoluirali u uticajne svetske igrače. Kineska vlada je uspela da prihvati politiku otvorenih vrata, bez da ugrozi politički monopol Komunističke partije. Indija je uspela da profitira od stalne podele rada putem tehnologije znanja i investicije u infrastrukturu. U isto vreme, ipak, zemlja se i dalje bori sa bezbednosnim problemima, zagađenjem životne sredine i prenaseljenošću. Kina i Indija su rivali oko uticaja u regionu i oko Indijskog okeana, sa strateškim trgovinskim putevima i snabdevanjem hranom i energijom. Godine 2030, u Rusiji i dalje nisu razdvojene moći vlasti ili Trias Politica. Zemlja je bila i ostala vođena demokratija sa usmeravanom ekonomijom, ali se smatra stabilnim i pouzdanim snabdevačem energije. U Latinskoj Americi, napori Brazila ka stvaranju ekonomske unije su otežani političkom nestabilnošću i fragilnim sprovođenjem zakona u regionu.

Godine 2030, Sjedinjene Države će i dalje biti svetska ekonomska, politička i vojna supersila. Zajedno sa Evropom, Amerika će biti spremna da podrži nove globalne partnere u međunarodnim organizacijama i forumima, dajući im veći uticaj. Godine 2015, prvi krug razgovora počinje, sa ciljem reformisanja Saveta bezbednosti UN. Godine 2027, Brazil, Japan i Indija stiču stalno mesto sa pravom veta. Nakon 26 godina pregovora, Rusija je primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kao primer maslinove grančice mira Zapada jeste saradnja između NATO-a, Rusije i Kine sa ciljem rešavanja sukoba poput onih na Bliskom istoku i centralnoj Aziji.

Godine 2025. uspostavljen je nadnacionalni supervizor, u koji su uključeni Međunarodni monetarni fond i Banka za međunarodna poravnanja. To je reakcija na nezadovoljstvo novih igrača na svetskoj sceni u odnosu na njihovu ”ceremonijalnu” ulogu u Međunarodnom monetarnom fondu. Pet godina kasnije 2030, zahvaljujući naporima novih svetskih sila, novi svetski trgovinski sporazum je konačno potpisan. Ali pošto će biti potrebno do tada da stupi na snagu, neće doći do prodora u međunarodnoj slobodnoj trgovini poljoprivrednim proizvodima tokom naredne dve decenije.

Politička integracija u Evropi – predaleki most. Kao odgovor na finansijsku krizu, Evropska unija je dalje produbila svoju monetarnu i ekonomsku integraciju. Nacionalna tržišta energije, usluga i državnih izdataka su se otvorila. Dobro unutrašnje tržište plus usklađeni propisi su ojačali evropsku konkurentnost i učinili Evropu važnim ekonomskim igračem na svetskoj sceni. Hrvatska je postala član Evropske unije 2017, dok su odnosi sa Turskom ojačali.

Nasuprot tome, politička integracija ide manje glatko. U okviru Evropske unije, Francuska i Nemačka predvode inicijative kako bi postigle sve bližu saradnju u oblastima spoljne politike, imigracione politike, odbrane i bezbednosti. To je dovelo do formiranja Evropskog saveta odbrane i bezbednosti 2020.

svet u miru

Manjak prirodnih resursa: ograničavanje održivog rasta. Osiromašenje fosilnih goriva dostiže vrhunac 2030. Maksimalne količine nafte su iza nas. Pošto je geopolitička situacija relativno stabilna poslednjih dvadeset godina, manjak energetskih resursa nije za sada postao eksplozivan. U proteklih dvadeset godina vlade su se bavile stvaranjem atmosfere koja podstiče dugoročne investicije potrebne za razvoj tehnologija koje štede energiju. Do 2030, dozvoljeni nivoi CO2 emisija su za oko trećinu manji nego nivoi od 2000; to se dogodilo zbog visokih poreza na CO2 i skupih prava na CO2. Mnogi procesi već koriste malo ugljenika ili su čak i bez ugljenika. Važi regenerativni pristup tzv. od kolevke do kolevke.

Kina, Sjedinjene Države i Evropska unija su počele da sarađuju pre deset godina u oblasti tehnologija koje štede energiju, što je finansirano od strane kineskog državnog investicionog fonda, China Investment Corporation. Iako ova inicijativa dosta čini za smanjenje energetske intenzivnosti, nije dovoljna za bitno smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i drugih prirodnih resursa. Visoki energetski troškovi znače da je jeftino koristiti biomasu (kao što su ostaci biljaka i životinja) za neprehrambenu primenu. Fokus na bioekonomiji samo delimično rešava energetski problem. Čak i sa znatnom podrškom države, samo mali deo ekonomije se može zasnivati na biomasi do 2030.

Obezbeđena hrana putem propisa. Stalni ekonomski rast i rastući broj stanovnika u svetu znači ne samo veću potražnju za hranom, nego i veću potražnju za različitom vrstom hrane, zbog promena u načinu ishrane. Ipak, obim dodatne proizvodnje hrane je ograničen, i kao u slučaju rasta stanovništva nejednako je raspoređen po svetu. U isto vreme, postoji optimalna međunarodna koordinacija u rešavanju problema manjka hrane. Multilateralne organizacije, uključujući Organizaciju za hranu i poljoprivredu, Svetsku banku i Svetsku trgovinsku organizaciju imaju veliku podršku sa učešćem mnogih zemalja. Shodno tome, postoji podrška formiranju strateških zaliha osnovnih poljoprivrednih namirnica uključujući semena žitarica i uljarica. Cilj je promovisanje stabilnosti tržišta hrane i ublažavanje dejstva šoka cena na osnovne prehrambene proizvode. Dodatna hrana koja je potrebna za sve veću svetsku potražnju koja se stalno menja nastaće putem inovacija, koje dovode do većih prinosa u odnosu na sadašnju proizvodnju.

Poslovanje po starom. Za kompanije, ovaj scenario se najbolje može opisati kao ”poslovanje po starom”. Problem manjka radne snage i prirodnih resursa je samo delimično rešen. Tokovi kapitala su podložni regulisanju na račun novih, profitabilnih prilika za ulaganja. Ipak, kompanije mogu da posluju u ekonomski stabilnoj sredini i svetskoj trgovini koja cveta. Postojeće ICT aplikacije se bolje koriste. U ovom scenariju, sektor komercijalnih usluga bolje posluje od proseka, dok industrijski i poljoprivredni sektori pokazuju samo ograničeni rast. Stoga vidimo nastavak procesa koji se odvija već nekoliko decenija.

Reforme tržišta rada napreduju. Iz evropske i međunarodne perspektive, država je naterana da uvede reforme na tržištu rada, kako bi povećala učešće radne snage. Dok ove reforme jesu objavljene, prelazna faza je duga, zbog kašnjenja u postizanju dogovora između svih uključenih strana. U ovom scenariju, rešenja se traže u procesu konsultacija, pre nego odlučnim postupcima vlade. Starosna penzija u Holandiji dostiže 68 tek 2030. Shodno tome, učešće žena i starijih u radnoj snazi raste samo postepeno. Kompanije će morati dosta da ulažu u angažovanje novih radnika da bi nadoknadile odlazak starih. Kako bi rešili problem starenja stanovništva, obrazovani imigranti iz Turske, sa Bliskog istoka i Azije postaju deo radne snage. Dvadeset godina od sada, znatni procenat stanovništva biće zaposlen u visokostručnom sektoru znanja, kao specijalisti za usluge, kao što su ICT, računovodstvo i finansije. Pošto je evropsko interno tržište u potpunosti integrisano a međunarodno okruženje stabilno, biće relativno lako za (visoko obrazovane) radnike da se zaposle širom sveta. Sa integracijom ICT aplikacija koja se stalno poboljšava, većina kompanija će moći da dopusti rad na daljinu i fleksibilno radno vreme. Tržište radne snage postepeno evoluira u fleksibilno tržište.

Država obezbeđuje dobro obrazovanu radnu snagu. Ipak, sa još darežljivom mrežom socijalne zaštite, podsticaj za školovanje nije veći nego što je sada slučaj. Ovo za posledicu ima određenu razliku u prihodima, ali takođe i ograničava potencijal rasta holandske ekonomije.

Manjak prirodnih resursa i regulisani protok kapitala. Manjak prirodnih resursa skoro dostiže vrhunac 2030, što dalje povećava cenu energije. Ovo ima ozbiljne posledice na cene transporta i proizvodnju. U Toku napred, finansijski sektor je podložan strogim propisima, što smanjuje mogućnost banaka da daju zajmove. Takođe, međunarodna tržišta kapitala su pažljivije regulisana, posebno u odnosu na transparentnost i razumljivost finansijskih proizvoda. To donekle ograničava dostupnost kapitala, što se ponovo odražava na troškove finansiranja. Regulatorni sistem takođe objašnjava zašto je državnim investicionim fondovima novih svetskih sila steknu uporište u zapadnim zemljama. Ipak, mnogo velikih holandskih kompanija uspeva da uđe na svestko tržište kapitala. Kao posledica toga, profitabilne prilike za ulaganja se sve više nude, iako to znači da je veći broj holandskih kompanija pod kontrolom stranih akcionara. Za mala i srednja preduzeća, malo se promenilo u njihovom obimu u smislu izvora finansiranja. Pristup na međunarodna tržišta kapitala je težak za mala i srednja preduzeća pa su ona zato zavisna od finansiranja banaka.

Stabilna ekonomska sredina. Pošto je ovo relativno stabilan svet, preduzetnici neće rado napuštati svoju sigurnu zonu i menjati strategiju. Na kraju krajeva, njihova stategija biće dugo uspešna u ovoj sredini koja se sporo menja. Inovacije će biti postepene, zahvaljujući predvidljivosti konkurencije i sigurnim prodajnim tržištima. Naglasak u tom smislu biće na inovaciji procesa: kako učiniti proizvodnju što je moguće efikasnijom. U stabilnoj ekonomskoj klimi, biće lakše primeniti postojeće tehnologije na proizvodne procese, posebno u sektoru usluga. ICT igra važnu ulogu u pitanjima koja se tiču osnivanja kompanija i daljoj specijalizaciji. Ipak, pošto su troškovi transporta relativno visoki u ovom scenariju, postojaće ograničenje globalizacije fizičkih proizvodnih lanaca.

Rabobank je ovu prognozu obavila početkom prošle godine ali su njeni uvidi i dalje aktuelni. Scenarije I, II, i III možete pročitati ovde.

Pročitajte i ovo...