Većina porodičnih preduzeća su po veličini mala i srednja preduzeća, ali široj javnosti je obično nepoznato da ima i znatan broj velikih preduzeća koja su porodičnom vlasništvu. Neka od tih preduzeća su i veoma poznata, kao što su npr. Levi Štraus, Ford Motor, Džonson i Džonson, Hajneken, BMW, Vašington post, Njujork Tajms, Tetrapak itd. Čak jedna trećina preduzeća sa liste 500 najvećih preduzeća američkog časopisa Fortune su u porodičnom vlasništvu.
Isticanje značaja porodičnih preduzeća i zalaganje za pružanje podrške razvoju ovih preduzeća, kao tema koja je iznenada dobila značaj u nedavnoj izbornoj kapanji, po svemu sudeći mnogo više je odraz nedostatka originalnijih ideja naših političara, ili možda svesti da ta tema još uvek nije »istrošena«, nego svesti političara o značaju porodičnih preduzeća, a još više saznanja kako se može podstaći razvoj porodićnog preduzetništva.
Zapravo, ma koliko bile šture izjave političara o ovim pitanjima, one otkrivaju njihovo potpuno nepoznavanje fenomena „porodično preduzeće“ i odsustvo ideje o merama podrške njihovom razvoju. U ovom kratkom radu osvrnuću se na najvažnije karakteristike porodičnih preduzeća u želji da otklonim najčešće zablude o ovoj vrsti preduzeća, prisutne ne samo kod naše političke elite, već i u široj javnosti. Pre svega, ono u čemu naši političari ne greše, i u čemu se svi slažu, je da porodična preduzeća imaju veliki značaj u savremenim tržišnim privredama i da će njihov značaj vremenom biti sve veći. O značaju porodičnih preduzeća svedoči podatak da je oko 16 miliona preduzeća u SAD u porodičnom vlasništvu, što čini oko 90% svih privrednih subjekata u SAD. Ova preduzeća zapošljavaju više od 40 miliona ljudi i stvaraju oko 60 bruto društvenog proizvoda SAD.
Procenjuje se da su u Velikoj Britaniji 75% od svih preduzeća porodična preduzeća. Porodična preduzeća imaju veliki značaj i u Evropi, gde u dva od pet preduzeća rade dve generacije jedne porodice, a procenjuje se da je u Južnoj Americi, Južnoj Aziji i Bliskom Istoku još veći broj preduzeća u kojima rade pripadnici dve generacije jedne porodice. Istraživanja pokazuju da će porodična preduzeća biti sve značajnija u budućnosti. Tako se procenjuje da 40-50% preduzeća u budućnosti u SAD voditi braća i sestre kao suvlasnici. Sve govori da više od 40% svih preduzeća u svetu prolazi ili će prolaziti kroz proces sukcesije, odnosno prenos preduzeća iz jedne u drugu generaciju lidera. Značaj porodičnih preduzeća prepoznala je i Evropska Unija koja je u Aktu o malom biznisu (Small Business Act), kao najvažnijem dokumentu Evropske komisije kojim se određuje politika podrške malim i srednjim preduzećima, kao prvi princip istakla neophodnost »stvaranja okruženja u kojima će preduzetnici i porodična preduzeća napredovati i u kome će se preduzetnišvo nagrađivati«. Po mnogim karakteristikama porodično preduzeće je specifični oblik privređivanja. Većina porodičnih preduzeća su po veličini mala i srednja preduzeća, ali široj javnosti je obično nepoznato da ima i znatan broj velikih preduzeća koja su porodičnom vlasništvu. Neka od tih preduzeća su i veoma poznata, kao što su npr. Levi Štraus, Ford Motor, Džonson i Džonson, Hajneken, BMW, Vašington post, Njujork Tajms, Tetrapak itd.
Čak jedna trećina preduzeća sa liste 500 najvećih preduzeća američkog časopisa Fortune su u porodičnom vlasništvu. Porodično privređivanje je veoma star oblik obavljanja privredne delatnosti koji ima istorijske veze sa zemljoradnicima, članovima esnafa, zanatlijama, lokalnim trgovcima i sl. O stepenu povezanosti porodice i posla svedoči činjenica da su sve do industrijskog doba porodice živele u istom prostoru (zgrade, poljoprivredna domaćinstva i sl.) u kojima su obavljale ekonomsku aktivnost, i tek sa industrijalizacijom i povećanjem broja plaćenih radnika koji nisu članovi porodice dolazi do podvajanja porodice i posla. Neka porodična preduzeća su veoma stara i imaju dugu tradiciju, kao npr. Grupa Kodornija, međunarodno priznati proizvođač vina iz Španije, čiji se početak rada vezuje za 1551. godinu i koju danas vodi osamnaesta genaracija iste porodice.
Nezavisno od veličine sva porodična preduzeća imaju neke zajedničke karakteristike, kao što su: porodično vlasništvo, kontrolu ili upravljanje preduzećem od strane porodice, aktivno uključivanje članova porodice u poslovanje preduzeća i sklonost da se prenosi vodeća uloga u preduzeću sa jednih na druge članove porodice. Otuda se obično porodično preduzeće shvata kao preduzeće u kome su dva ili više članova jedne porodice vlasnički ili na drugi način aktivno uključeni u njegovo poslovanje, kao i preduzeće koje je u vlasništvu više od jedne generacije iste porodice. Prema tome, porodično preduzeće odlikuje vlasništvo porodice ili aktivno angažovanje dva ili više članova jedne porodice u njegovom poslovanju, nezavisno od toga da li je porodično preduzeće osnovala tekuća genaracija porodice ili je tekuća generacija nasledila porodični posao od prethodnih generacija. Intenzitet i oblici angažovanja članova porodice u porodičnom preduzeću mogu biti veoma različiti. To može biti angažovanje sa punim ili nepotpunim radnim vremenom, kao i angažovanje na različitim menadžerskim ili nemenadžerskim poslovima.
Osnovna karakteristika porodičnog preduzeća, iz koje proističu i druge karakteristike ovog preduzeća, kao i specifičnosti upravljanja njegovim poslovanjem, je koegzistencija porodice i posla. Iako posebni fenomeni koji se razlikuju po funkciji i ciljevima, elementima i vrednostima, porodica i posao se prožimaju u porodičnom preduzeću. Porodični i poslovni ciljevi mogu biti slični i komplementarni i saglasni, mogu biti konfliktni, ali nikada nisu identični. Prožimanje porodičnih i poslovnih ciljeva značajno komplikuje upravljanje porodičnim preduzećem, tako da opstanak i uspeh porodičnog preduzeća u velikoj meri zavisi od sposobnosti da se prilikom upravljanja balansiraju poslovni i porodični interesi. Istovremeno, prožimanje porodičnih i poslovnih interesa nameće neke upravljačke probleme koji se ne javljaju kod drugih preduzeća, a ako se javljaju onda se ti problemi ispoljavaju na drugačiji način. Tako se npr. u porodičnom preduzeću javlja problem nagrađivanja članova porodice i drugih zaposlenih u preduzeću, problem profesionalizacije upravljanja porodičnim preduzećem, problem sukcesije, odnosno prenosa vodeće uloge u porodičnom preduzeću sa jedne generacije na drugu generaciju članova porodice itd.
Međutim, i pored brojnih specifinosti, sa stanovišta ekonomske politike nema značajnih razlika između porodičnog preduzeća i bilo kog drugog preduzeća. Faktori uspeha porodičnog posla isti su kao i za bilo koje drugo preduzeće. U najkraćem, to su stabilni uslovi poslovanja koji podstiču, a ne guše, preduzetničku inicijativu. Zato u najmanju ruku čudi zalaganje za porodična preduzeća od strane upravo onih političara koji su poslednjih nekoliko godina neposredno ili posredno doprineli drastičnom pogoršanju uslova poslovanja, o čemu najočitije svedoči krajnje nepovoljna dinamika osnovanih i ugašenih preduzeća u nekoliko poslednjih godina. Tako je npr. samo u prvih deset meseci 2011.godine osnovano za 12% manje firmi nego u istom periodu 2010. godine, dok je u istom periodu ugašeno čak 87,8% više preduzeća nego u isto vreme 2010.godine. Otuda nije teško zaključiti da je preduslov povećanja broja i značaja porodičnih preduzeća u privredi Srbije stvaranje uslova da preduzetničke firme opstanu u poslu, jer će jedino tako jednog dana preći iz ruku generacije svojih osnivača u ruke njihovih naslednika i tako postati porodična preduzeća.
prof. Blagoje Paunović, predsednik Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER)
tekst preuzet iz InTER Newsletter-a koji objavljuje Institut za teritorijalni ekonomski razvoj – InTER