Iako je tražnja tržišta za njima velikapremalo je mladih Amerikanaca koji su svoje visoko obrazovanje stekli u STEM oblastima (npr. biologija, fizika, hemija, medicina, inženjerstvo, računarske nauke i matematika). Države tu tržištu ne pomažu – dabi rešile kratkoročne budžetske probleme one su na svojim javnim univerzitetima i koledžima ukidale sredstva za odeljenja inženjeringa i kompjuterskih oblasti. Sada nema dovoljno „kompjuteraša“ koliko ima oglasa za njihovo zaposlenje.
Uživao sam u novom serijalu Niala Fergusona na PBS-u o usponu civilizacije u zapadnoj Evropi. Jedna od mnogih lekcija je da su druga društva, poput Kine i Otomanskog carstva, bila očigledno dobro pozicionirana da predvode svet kroz industrijsku revoluciju. Ipak, u ključnim tačkama i momentima, njihovi lideri odbacili su podršku mladima – stipendije, finansiranje naučnih istraživanja i trgovačke mreže. S druge strane, sa izvesnom zadrškom, sve to što nije prošlo na Istoku počelo je da cveta u zapadnoj Evropi – na njenim univerzitetima i etabliranim trgovačkim i obrazovnim institucijama, poput Kraljevskog društva u Londonu. Kao rezultat tih procesa, oblasti koje nisu pripadale Zapadu stagnirale su, propustivši tako momentum za sopstveni ekonomski razvoj, koji im je došao mnogo kasnije.
Srećom, vlada Sjedinjenih Država, američki biznis, kao i sami Amerikanci i dalje nauci pridaju veliku vrednost. Evo i dva primera. Prema statističkim podacima Nacionalne fondacije za nauku, 82 odsto Amerikanaca slaže se sa predlogom da federalna vlada finansira osnovna naučna istraživanja, što je nepromenjena regulativa još od 1985 naovamo. Drugi podatak je da još samo sedam zemalja na istraživanje i razvoj potroše toliki procenat svog BDP – a, dok nijedna pojedinačno za nauku ne izdvaja toliku ukupnu sumu.
Pa ipak, ono što je problematično u ovom razvoju jeste to što je premalo mladih Amerikanaca koji su svoje visoko obrazovanje stekli u STEM oblastima (npr. biologija, fizika, hemija, medicina, inženjerstvo, računarske nauke i matematika), čak i uprkos izuzetno velikoj potražnji za profesijama baziranim na ovim naukama. Analizirajući podatke o ponudi slobodnih radna mesta u sklopu onlajn akcije ‘Help-Wanted’ Borda, jasno je kako pronalaženje pravih kandidata za STEM poslove traje duže nego popunjavanje radnih mesta koja nisu STEM – što je znak da je za pronalaženje pravog kandidata potrebno više vremena. Rečeno prosto i još direktnije – postoji mnogo više mesta u STEM oblastima nego što ima nosilaca STEM diploma. U jednom američkom gradu prosečne veličine nudi se 30 odsto radnih mesta u STEM oblastima, ali samo 11 odsto stanovništva poseduje neku STEM diplomu.
Potreba za zapošljavanjem obrazovanih naučnicika u uzavreloj korporativnoj Americi ima još neke aspekte. Kako je nedavni rad Viveka Vadhve pokazao, STEM osoblje je nesrazmerno uključeno u kreiranje i vođenje uspešnih tehnoloških kompanija, a Vilijem Baumol i drugi pokazali su da upravo STEM uposlenici uspevaju da dođu do neverovatnih i ključnih pronalazaka. Tako, nije preterano reći da je STEM osoblje pokretačka snaga ekonomskog prosperiteta.
Nažalost, ovaj problem se ne rešava na američkim univerzitetima. Vendi Kaufman sa NPR (National Public Radio), izvestila je 30. juna da Univerzitet u Vašingtonu zapravo odbije 75 odsto sadašnjih studenata. Iako su ispunili sve preduslove da budu primljeni na informatički smer ili primenjene IT, univerzitet, jednostavno, nema dovoljno prostora niti sredstava kako bi sve njih primio i obrazovao.
Očigledno je da je vašingtonsko zakonodavstvo odolelo potrebi za povećanjem sredstava za studije na odgovarajućim nivoima: više koštaju trening i obrazovanje jednog STEM studenta nego obučavanje u biznisu, umetnosti ili nekom popularnom i pristupačnom smeru. Ovo je, zapravo, neverovatno samoporažavajuće. U međuvremenu, u žurbi da žrtvuju svoj dugoročni prosperitet kako bi rešile kratkoročne budžetske probleme, mnoge države na svojim javnim univerzitetima i koledžima ukidaju sredstva za odeljenja inženjeringa i kompjuterskih oblasti. Ovaj ‘trend’ možda nije sasvim ekvivalentan odluci Otomanskog carstva, koje je 1515. zabranilo štampanje knjiga – ukaz koji je bio na snazi čitava dva veka – ali su ovakvi aktuelni potezi u savremenom američkom obrazovanju – u današnjoj eri visokih tehnologija – skoro isto toliko smešni i bizarni.
Koliko je veliki jaz između ponude i potražnje u ovakvim strukama? Analizirao sam sve profesionalne kategorije u kojima najmanje polovina zaposlenih poseduje univerzitetsku diplomu ili neki viši stepen. U 2010. godini – ne baš sjajnoj za američku ekonomiju – u IT zanimanjima je bilo sedam radnih mesta na svakog diplomiranog kompjuteraša. To je više od bilo kog drugog zanimanja, s izuzetkom zanimanja za koje ne postoje relevantni nivoi (poput maloprodaje ili vojske). U metropolama poput San Franciska i San Hozea, koje imaju veliku potrebu za IT radnom snagom, na svakog IT diplomca dođe ponuda od 19 odnosno 25 radnih mesta. Ipak, problem je široko rasprostranjen i u drugim metropolama kao što su Ostin, Sijetl, Vašington DC, Demojn, Čarlston i Šarlot, u kojima se takođe uočava veliko nepodudaranje između ponude i potražnje za poslovima u oblasti informatičkih tehnologija.
Od ostalih STEM oblasti za kojima vlada masovna jagma, 2010. godine je na svakog diplomiranog medicinara dolazilo šest poslovnih ponuda, a četiri radna mesta nudila su se svakom novopečenom inženjeru. Nasuprot tome, bila je otvorena samo jedna ponuda za posao na svakog diplomca umetnosti ili dizajna, finansijskog stručnjaka, savetnika, ili arhitektu. Za advokate je bilo 0. 6 poslova po diplomcu, a za društvene nauke – moje polje – svega 0. 3 radna mesta na svakog diplomca. Drugi problem je u tome što – na nivou univerzitetske diplome – više od polovine studenata računarstva i inženjerstva nisu državljani SAD, što znači da će mnogi od njih svoje veštine koristiti u nekim drugim zemljama.
Kod STEM diplomaca je, takođe, izražena manja stopa nezaposlenosti nego kod drugih diplomaca koji dolaze iz koledža. Prema podacima iz ‘American Community Survey’ za 2010. godinu, to i nije ogromna razlika (4, 7 vs 5, 4 odsto), ali je statistički značajno. Zanimljivo je, međutim, da svršeni kompjuteraši i informatičari imaju stope nezaposlenosti koje nisu ništa manje nego kod ostalih diplomaca. Izgleda da oni sa osrednjim poznavanjem kompjuterskih veština ne mogu više da se zaposle tako lako – ništa brže ne dolaze do posla od, recimo, tipičnog diplomca engleskog jezika ili psihologije. Umetnički i smerovi iz komunikologije imaju nešto veće stope nezaposlenosti. Ipak, u principu, koledž studenti – čak i na ‘Associate’ nivou diplome – imaju još uvek mnogo veće šanse za pronalaženje posla od onih koji imaju samo srednju školu ili niže obrazovanje.
Kao dodatni dokaz koji ide ovome u prilog, ‘Wall Street Journal’ izveštava da su studenti računarskih nauka u vrhunskim programima edukacije poput ‘Carnegie Mellon’ zavrbovani od strane kako velikih tako i malih tehnoloških kompanija – i to pre nego što čak i diplomiraju. Google nastoji da pokrene veliku akciju zapošljavanja, ali se čak i direktori malih tehnoloških kompanija sastaju sa talentovanim mladima koji još nisu diplomirali, pregovarajući s njima o zaposlenju.
Ukratko, imamo veliki deficit u snabdevanju STEM radnom snagom. Već i sam pogled na najnovije činjenice predstojećeg ‘Brookings Metropolitan Policy’ izveštaja ukazuje na ovakav trend. Biće potrebno učiniti velike napore na svim nivoima vlasti i van nje kako bi se obrazovni i poslovni sistem Amerike preorijentisao ka više naučno-orijentisanom društvu. Ipak, to je ono što će uslediti samo ukoliko se privredni rast nastavi. Ili ćemo odgovoriti izazovu, ili ćemo prihvatiti postepeni pad našeg životnog standarda, baš kao neke druge nacije – od kojih su neke prilično neprijatne diktature – a koje će, u međuvremenu, steći snagu i uticaj.
Džonatan Rotvel za Brookings, 1. Jun 2012