Nekada je američka sirotinja živela u zbijenim zgradama siromašnih gradskih četvrti ali u postrecesijskom svetu visoke nezaposlenosti siromaštvo je poprimilo drugu formu – u mestima poput zaliva San Franciska iz načičkanih zgrada siromašni se sele na prazna prostranstva na periferiji.
I dok je u na periferiji nekada živeo srednji sloj, u predgrađima San Franciska je od 2005. do 2009. porastao broj siromašnih na 16 odsto, što je duplo više od sedam odsto siromašnih u samom gradu.
Ovo je slučaj i u ostalim predgrađima, obično gradova u kojima cene nekretnina skaču. „Ovi ljudi su nova vrsta beskućnika, to su ljudi koji su izgubili poslove i ne mogu da plaćaju režije, bar ne u gradu“, kaže Majkl Po iz Armije spasa centralne Kalifornije. Armiji spasa tokom leta su čitave porodice dolazile na besplatan obrok, sada kada je počela škola deca dolaze ređe. „To mi je otvorilo oči – priča Po – ranije sam mislio da su beskućnici ljudi koji iz nekog razloga ne žele ili ne mogu da rade ali sada vidim da tu ima i penzionera, ratnih veterana, ljudi koji žive od minimalca – to su uglavnom ljudi koji su zbog krize izgubili poslove“.
U ovom regionu mnogo porodica je oštećeno kada je mehur nekretnina pukao, zato što je građevinska industrija bila predvodnica ekonomskog rasta u njemu. Neki ljudi su izgubili kuće jer nisu mogli da plaćaju rate kredita, a neki jer nisu imali za mesečne režije.