Zbog sve manje sredstava veliki broj ljudi već duže vreme praktikuje novu ekonomsku kulturu – oni ne žele da čekaju revoluciju kako bi bolje živeli, već sami menjaju životne navike, uvodeći trampu kao sredstvo razmene, društvene valute,agrikulturne mreže, ispomoć…
Ovo je zaključak španskog profesora Manuela Kasteljasa koji uvek ide malo ispred svog vremena. Devedesetih, kada smo se nervirali kako nam je spor internet i zašto nam modemska mreža stalno puca, on je vršio istraživanja o rastu umrežavanja, i o uticaju korišćenja interneta na porast kontrakulturnih, protestnih pokreta.
Nedavno je objavio knjigu „Kultura ekonomske krize“ u kojoj pretpostavlja da se rađa nova vrsta kapitalizma, sa firmama koje nastaju iz kontrakulture iz proteklih 20 godina. Sve ovo zbog armije potrošača koji ne mogu više da troše – to su oni koji nemaju novca ni drugih materijalnih sredstava pa pokušavaju na drugi način da daju smisao svojim životima, često radeći nešto drugačije od ostalih.
Ova kriza je napravila veliku promenu zato što je poljuljala poverenje u dve najveće sile modernog sveta – politički i finansijski sistem. Uprkos tome što su banke izazvale ovu krizu, one su većinom ostale netaknute a obični ljudi su propali. Zato više niko ne veruje institucijama.
Zbog toga su neki ljudi počeli da žive drugačije, životom koji on zove „nekapitalistička praksa“: „Njihov motiv nije zarada već bolji život i zato smišljaju društvene valute, osnivaju zadrugei samoupravljačka preduzeća, poljoprivredne mreže, mreže koje besplatno pružaju usluge a za uzvrat dobijaju isto tako besplatne usluge i sl. Ovo je bilo vidljivo tokom najjačeg udara krize u Španiji kada su ljudi pozajmljivali jedni drugima novac bez kamate i to ne prijateljima ni rodbini, već manje poznatima, verovatno u nadi da će im se istom merom jednoga dana vratiti“.