Debatom o stanju radnih prava kod nas, u kojoj su učestvovali predstavnici države, poslodavaca, sindikata i nevladinog sektora, okončana je nedelja obeležavanja dostojanstvenog rada u Srbiji, u organizaciji koalicije Akcija za unapređenje uslova za dostojanstven rad.Na debati se, kao i na nizu drugih akcija tokom protekle nedelje, čulo mnoštvo alarmantnih podataka koji ukazuju na ozbiljno kršenje radnih prava u Srbiji.
U Srbiji je ove godine prvi put obeležen 7. oktobar Dan dostojanstvenog rada. U periodu od 7. do 16. oktobra širom Srbije su, uličnim akcijama, javnim skupovima, nastupima u medijima zaposleni motivisani da se kroz mrežu podrške bore glasnije za poštovanje svojih prava u sferi rada.
Obeležavanje nedelje dostojanstvenog rada deo je projekta „Crno na belo – Dostojanstven rad za svakog“ koju sprovodi Akcija za unapređenje uslova za dostojanstven rad, koalicija šest nevladinih organizacija, uz pomoć USAID preko Instituta za održive zajednice.
Koncept dostojanstvenog rada podrazumeva između ostalog i bezbedno i zdravo radno mesto. U Srbiji izuzetno visoka stopa nezaposlenosti dodatno snižava ionako nizak stepen poštovanja prava zaposlenih. Prema podacima Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, u proseku u Republici Srbiji godišnje smrtno strada oko 40 zaposlenih, preko 1.000 doživi tešku, a preko 20.000 lakšu povredu na radu.
U fokusu projekta u okviru koga se sprovodi kampanja “Crno na belo – Zajedno smo glasniji” nalaze se najveći problemi sa kojima se građani Srbije suočavaju, a vezani su za oblast rada: rad na crno, bezbednost i zdravlje na radu, (ne)isplata zarada, diskriminacija prilikom zapošljavanja i na radnom mestu.
Na debati smo imali prilike da čujemo više o potrebi za fleksibilnim radnim mestima, koja najviše odgovaraju majkama koje žele da rade od kuće, ali i o rupama u zakonu kod postojećih oblika zapošljavanja, kao što je propis da u roku od osam dana od početka rada sa zaposlenim morate da potpišete ugovor o radu. Inspektori su potvrdili da se tako održava rad na crno, jer im radnici koje zateknu da rade bez ugovora uporno govore da im je to prvi dan na poslu i da još nije isteklo osam dana. Takođe, pomenuta je diskriminacija pri zapošljavanju po političkoj osnovi, odnosno zbog članstva u partijama, posebno kada se radi o javnim preduzećima.
Svi učesnici su se složili da treba menjati zakone iz oblasti radnog prava, i da treba olakšati građanima da se bore za svoja prava. Kada im se završi radni odnos građani često otkriju da privatni, ponekad čak i državni, poslodavac nije izmirivao sve obaveze prema njima, najčešće u vidu uplata doprinosa. Iako bivši zaposleni nisu krivi za ovo, na kraju oni ispaštaju – država je teret dokazivanja (na sudu) ove problematike prebacila na njih, iako su to često ljudi koji nemaju novca za advokate i za troškove suđenja, ako slučajno izgube. Takođe, nikad ne mogu biti sigurni da treba da se upuštaju u ovu avanturu, odnosno da će pobediti na sudu i da će poslodavac platiti sudske troškove jer ne postoji ujednačena sudska praksa. Drugim rečima, osim povreda na radu, rada na crno, mobinga, neplaćanja prekovremenih i drugih problema, radnike u Srbiji ne štite ni sudovi.