Od ukopina u zemlji koje su za očuvanje hrane pre 2500 godina koristili starosedeoci današnje teritorije Irana frižider je prevalio dalek put da bi danas posedovao internu memoriju koja pamti rok trajanja i brojnost namirnica i obevaštava vas na vaš smart telefon o istima dok ste u nabavci.
U davnoj prošlosti na teritoriji današnjeg centralnog Irana Persijanci su došli do izvanrednog okrića – yakhchals. Ova konstrukcija interesantnog izgleda posedovala je ukopane i dobro izolovane unutrašnje komore, zahvaljujući kojima je bilo ne samo moguće stvarati led tokom hladnih zimskih dana, već i taj isti led održavati u toku letnjih meseci. Na ovaj način omogućeno je skladištenje hrane sa smanjenim rizikom od njenog kvarenja.
Naredna dva milenijuma ljudi širom sveta pronalazili su različite odgovore na pitanje kako ohladiti namirnice i zaštititi ih od kvarenja. Prvi put, termin „frižider” upotrebljen je od strane američkog naučnika Tomasa Mura davne 1803. godine. Dve godine kasnije, njegov sunarodnik i „otac hlađenja“ Oliver Evans upotrebio je kompresor za mašinu kod koje se hemikalija pretvarala u paru, a zatim vraćala nazad u tečno stanje. U termodinamičkom ciklusu proces se iznova ponavljao i hladio unutrašnjost. Ovo otkriće je sredinom 18. veka iskoristio Džejkob Perkis, koji patentira svoj izum u Velikoj Britaniji, međutim bez većeg komercijalnog uspeha.
Zbog visoke cene i vrlo komplikovane proizvodnje, u Americi je početkom dvadesetog veka bilo prodato samo dve stotine frižidera. Naravno, prodaja je naglo opala kada se ispostavilo da je tadašnje rashladno sredstvo, sumpordioksid, otrovan, a korisnici su se vratili „tradicionalnijem“ načinu čuvanja namirnica. U većim gradovima gradile su se ledare u kojima se proizvodio led na veliko, u kockama od tri do pet kilograma, i razvozio po narudžbini na kućne adrese. Te ledene kocke stavljale su se u posebne rashladne ormare koji su pri dnu imali odvod za vodu, koja bi nastajala otapanjem leda.
Tek sredinom prošlog veka počinje masovna proizvodnja frižidera, jer je uređaj prilagođen za domove i nije bio više toliko bučan. Rešenje dolazi sa Freonom 12, hlorfluorougljenično jedinjenju koje su kao rashladni gas uveli Tomas Midžli i Čarls Ketering 1931. godine. Frižideri su ubrzo zauzeli stalno mesto u domovima, restoranima i prodavnicama prehrambene robe. Tih godina se pojavljuju i različiti proizvođači ovih uređaja.
Sa razvojem tehnologije osnovna funkcija frižidera je obagaćena nizom drugih, pa je tako od nekadašnjih bučnih i nepraktičnih uređaja, frižider postao pravi šef kuhinje. Sada pored LCD ekrana, novi smart frižideri, poput onih kompanije LG Electronics, u sebi poseduju Wi-Fi konekciju i internu memoriju za namirnice i njihov rok trajanja, pa u svakom trenutku preko svojih smart telefona možete videti šta u svom rashladnom uređaju imate i kada toj namirnici ističe rok. To možete učiniti bilo da ste u omiljenom supemarketu ili u nekom drugom gradu radi kupovine. Skeniranjem bar koda proizvoda vašim smart telefonom podaci o namirnici su u memoriji frižidera. Nakon toga vaš uređaj preuzima stvar u svoje ruke. Na primer, LG frižider će vas obavestiti ako proizvodu uskoro ističe rok. Takođe, koristeći memoriju koju ima, frižider će vam preporučiti recept za pripremu obroka na osnovu sastojaka koje trenutno hladi za vas.