Da bi mogli da pozajmljuju novac za krpljenje budžetskih rupa Grci su morali da pristanu na razna uslovljavanja međunarodnih kreditora, među kojima je i zahtev da ne finansiraju zdravstveno osiguranje građana koji duže od godinu dana nemaju posao. Teško oboleli pacijenti sada moraju sami da plaćaju svoje lečenje koje npr. na onkološkim klinikama košta po nekoliko desetina hiljada dolara. Međutim, kako bi spasli živote siromašnih, humani grčki lekari i drugo medicinsko osoblje posle radnog vremena volontiraju u “andergraund” mreži zdravstvenog osiguranja koju finansiraju preko donacija ali i iz sopstvenih izvora. Kada mrtvi umorni idu sa jednog posla na drugi moral im podiže zahvalnost ugroženih ljudi.
Dr Kostas Sirigos, načelnik najvećeg grčkog odeljenja za onkologiju mislio je da se u dosadašnjoj karijeri svega nagledao. Ali ništa ga nije pripremio za sučeljavanje sa Elenom, nezaposlenom ženom kojoj je godinu dana pre susreta sa njim dijagnostifikovan rak dojke. U međuvremenu je kancer dosegao veličinu pomorandže i probio kožu, ostavljajući otvorenu ranu koju je nesrećna žena upijala papirnim maramicama. „Ostali smo bez teksta kada smo je ugledali. Svi su plakali. Čitali smo u medicinskim udžbenicima da su se takve stvari dešavale u prošlosti, ali sa razvojem medicine svako sa sličnim problemom u ovoj zemlji mogao je da sebi priušti lečenje“, kazao je Dr Sirigos.
Život u Grčkoj okrenut je naglavačke od početka velike ekonomske krize koja ovu zemlju potresa već nekoliko godina, ali ni u jednoj oblasti teškoće nisu toliko vidljive kao u zdravstvenoj zaštiti. Grčka je, poput velike većine evropskih zemalja, uživala u univerzalnom državnom zdravstvenom osiguranju, kome su svi doprinsoili i koje je pružalo medicinske usluge svim građanima, pa i onima koji su ostali bez posla. Međutim, takvo stanje se promenilo od jula 2011. godine, kada je ova zemlja potpisala ugovor sa međunarodnim kreditorima kako bi izbegla finansijski kolaps. Prema postignutom sporazumu, svi nezaposleni imaće omogućeno zdravstveno osiguranje samo do isteka prve godine od gubitka zaposlenja.
Skoro polovina od 1,2 miliona nezaposlenih Grka nema zdravstveno osiguranje, a očekuje se da će ovaj udeo naglo rasti, sa nezaposlenošću koja je dostigla 25% i ekonomijom koja ne pokazuje znake oporavka. Većina ekonomista smatra da će novi paket finansijske pomoći u iznosu od 17,5 milijardi dolara, koji je uslovljen daljim budžetskim rezovima i povećanjima poreza, samo pogoršati već prilično mučnu situaciju.
Današnji grčki zdravstveni sistem je disfunkcionalan i u sve gorem stanju. Ukoliko vlada donese odluku o dodatna dva miliona dolara rezova u zdravstvu, što je bilo predloženo sa novim merama štednje, ne zna se kraj mukama za pacijente koji ne mogu da priušte lečenje, i koji već moraju iz sopstvenih džepova da plaćaju i neke osnovne elemente za terapiju, kao što su špricevi ili stentovi. Bolnice i apoteke insistiraju da se lekovi koji se koriste u terapijama protiv kancera plaćaju gotovinom, što može iznositi i do nekoliko desetina hiljada dolara, iznos koji većina obolelih nema pri ruci.
Sve veći broj Grka pokušava da pronađe medicinsku pomoć izvan poznatog zdravstvenog sistema. Primera radi, Elena se obratila dr Sirigosu zahvaljujući „podzemnoj“ mreži koju su oformili lekari kako bi pomogli ugroženim ljudima bez zdravstvenog osiguranja. „U Grčkoj danas ostati bez posla znači biti osuđen na smrt. Narod je nespreman za zdravstveni sitem kakav vlada u SAD, gde gubitak radnog mesta, ukoliko ste nepokriveni zdravstvenim osiguranjem, znači nemogućnost da dobijete odgovarajuću zdravstvenu negu. Ova nagla promena je posebno teška u borbi protiv kancera, jer ona zahteva duge i skupe tretmane. Kada se kod osobe koja nije nosilac osiguranja prepozna rak, njega ovakav sistem jednostavno zaobiđe“, napominje dr Sirigos. Nema više pristupa hemoterapiji, operativnim zahvatima, pa čak ni običnim lekovima.
Andergraund doktorska mreža za obolele od raka funkcioniše zahvaljujući donacijama pojedinih bolnica, apoteka i farmaceutskih kompanija, ali i porodica osoba koje su izgubile život boreći se protiv raka. Ostatak troškova ovi doktori pokrivaju svojim privatnim sredstvima. „Mi smo poput Robina Huda i njegovih ljudi, ali smo svesni da će doći do trenutka kada će i donacije presušiti, pa smo počeli da vršimo jak pritisak na vlasti da opet preuzme stvar u svoje ruke“, ističe dr Giorgos Vikas iz Metropolitan društvene klinike, dok pokazuje na donirane plastične vreće ispunjene preko potrebnim lekovima.
Dr Vikas upućuje višak pacijenata na lečenje kod dr Sirigosa, a obojica već tri meseca rade prekovremeno i po nekoliko sati u prostorijama koje su u svojim klinikama pretvorili u dodatne ordinacije. Pomoćno osoblje nije teško pronaći, pošto se svi tehničari sami javljaju da pomognu. Posle tri meseca ovakve prakse, broj pacijenata je sa petoro porastao na 35. „Ponekad kad dođem kući sa posla vidim sve duplo, ali dok god ima potrebe ovakva praksa će se nastaviti“, napominje Korina Liberopolu, patolog koja radi zajedno sa još pet doktora i sestara u okviru pomoći nezaposlenima.
Njihov moral podiže zahvalnost ugroženih ljudi i srećni ishodi kojima doprinose svojim zalaganjem. Posle dugotrajne i mučne hemoterapije Elena je zadržana na bolničkom lečenju još neko vreme. Ona je bila prinuđena da da otkaz na mesto učiteljice jer je morala da brine o svojim roditeljima, takođe obolelim od raka, kao i o bolesnom ujaku. Kada su oni preminuli, sa navršenih 58 godina života i ekonomskom krizom u punom zamahu, nije bilo moguće da pronađe novo zaoposlenje. Uspaničila se jer je od istog raka umrla njena majka, a da bi se ona izborila sa opakom bolešću potrebno joj je 40.000 dolara i naravno, sreća. Ništa nije ostalo od porodičnih para pa je pokušala da proda jedan mali komad zemljišta, bez ikakvog uspeha.
U čitavoj priči nju najviše pogađa što je njena domovina dopustila da joj se uruši najvažniji stub koji štiti njeno društvo. Sada, ipak, ima više nade jer je naišla na ljude koji su se organizovali kako bi pomagali najugroženijima. Sa njom se slaže i dr Vikas koji smatra da je ova optimistična poruka važnija od dejstva lekova. „Ujedinili smo se u trenucima krize. Ovo je naš otpor!“, kaže, dok pogledom prelazi preko gomile pacijenata i volontera koji se guraju u bolnici oko njega.
preveo Marko Miladinović