U Srbiji raste broj nezaposlenih, a kako je MONDO istraživao i vlasnici agencija za zapošljavanje ostaju bez posla, pa će se možda i oni naći u redu na „birou“.
Ma koliko kvalifikovani bili, danas je u Srbiji teško naći posao za sebe, a zamislite da vam je posao da tražite posao za druge. Osim državnog Zavoda za zapošljavanje ovim poslom bave se brojne privatne firme, ali kako je MONDO istraživao, ni njima ne cvetaju ruže, iako je „mušterija“ sve više.
Iako su svesni krize, vlasnici ovih agencija kažu da im ne bi škodila veća podrška države, jer rade na istom poslu – smanjenju nezaposlenosti. Da je takvu podršku imala Radmila Čaka, vlasnica firme „Omikron“ iz Kraljeva, i dalje bi se bavila ovom delatnošću, međutim zvanično je izgubila licencu za rad zbog neodgovarajućeg poslovnog prostora, ali i da toga nije bilo, odustala bi od te delatnosti i prešla na knjigovodstvo, čime se sada bavi.
Kao agencija za zapošljavanje „Omikron“ je radio pet godina ali se samo prva pokazala profitabilnom. Naime, od nezaposlenih se usluge ne naplaćuju, a firme nisu bile spremne da plate ni minimalne cene usluga od svega 1.000 – 1.500 dinara, iako je u tu cenu bila uključena i obuka kandidata.
Čaka tvrdi da se Nacionalna služba za zapošljavanje gotovo ne angažuje na poslu pronalaženja zaposlenja u ovom kraju.
Zato je „Omikronu“, kao jedinoj takvoj agenciji u regionu Kraljeva, u početku bila obećana i pomoć države, za šta se zalagao i tadašnji ministar rada. Međutim, pomoć nikada nije stigla jer NZS nije htela da prebaci sredstva firmi, a lokalna samouprava nije imala sluha za ovu agenciju.
Slično iskustvo su imali i u agenciji „Hakuna Matata“ iz Beograda, koja se svojevremeno bavila zapošljavanjem, ali i iseljavanjem u Kanadu. Od ove delatnosti se sada odustalo.
Kompanija „Dekra zapošljavanje“ je specijalizovana za privremeno zapošljavanje (Staff leasing), posredovanje pri zapošljavanju i konsalting u oblasti ljudskih resursa.
Kako kažu u „Dekri“ raste broj nezaposlenih lica, a sa druge strane, mnoge firme se zatvaraju i povlače se sa srpskog tržišta pa je za agencije za zapošljavanje posla sve manje.
S obzirom na to da postoji ograničen broj radnih mesta poslodavci su u prilici da biraju „najbolje od najboljih“, a u tom procesu selekcije oni bez radnog iskustva ili sa previše radnog iskustva, nemaju mnogo šanse. Baš zbog svoje pozicije da biraju, poslodavci često imaju nerealne kriterijume u izboru budućih zaposlenih, stvarajući na taj način još veći pritisak koji nezaposlena lica i tako osećaju na svojoj koži.
Ali, ni kandidati koji traže posao nisu baš „na zemlji“. Kako kažu u „Dekri“ na konkurse se prijavljuje mnogo više kandidata nego ranijih godina, a često se događa da neselektivno konkurišu na sve pozicije koje su se tog dana oglasile na nekom od portala za zapošljavanje, što agenciji komplikuje odabir.
Osim toga, kandidati često preteruju u svojim očekivanjima kada su u pitanju zarade, a neki su skloni da u svoje radne biografije navode određene tvrdnje koje nisu istinite kako bi sebi povećali šansu za dobijanje zaposlenja.
Ako se izuzmu strane firme koje se bave pronalaženjem kadrova za kompanije – većina domaćih agencija za zapošljavanje iz adresara sa interneta je ugašena, promenila je delatnost, najčešće se ne nalazi na datom broju telefona ili se na telefon niko ne javlja.