Home TekstoviB&F Plus Nezaposlenost i nejednakost: U vrtlogu

Nezaposlenost i nejednakost: U vrtlogu

by bifadmin

Da li je uopšte moguće koncipirati model “odgovornog kapitalizma“? Na globalnoj sceni je opšta kriza morala, karneval socijalnih nesklada, sve više se širi međugeneracijski jaz zbog sve izraženijeg gubitka poverenja. Siromaštvo i nejednakost se nalaze u fokusu redefinisanja zastarelog i odumirujućeg modela kapitalizma, ali problem nezaposlenosti je dominirajuća tema. Međutim, i pored toga, najviše uznemirava činjenica da kreatori ekonomskih politika najrazvijenijih država i dalje marginalizuju problem siromaštva i nezaposlenosti. 

Istraživanje Pju instituta (Pew Institute) pokazuje da, 20 godina posle raspada Sovjetskog Saveza, znatna većina stanovništva u postsocijalističkim državama nije više oduševljena zapadnom demokratijom i liberalnim kapitalizmom. “Nisu u opasnosti samo krhke ekonomije. Mnogim društvima u centralnoj i južnoj Evropi nedostaje, takođe, politička i društvena stabilnost. Ove oblasti su u poslednje dve decenije prošle kroz proces neprekidnih reformi i oštrih mera štednje. Mnogi su iscrpljeni, zbog čega jača demokratski zamor, evroskepticizam i averzija prema nekada obožavanom Zapadu”, naglašava nemački magazin Der Spiegel.

Problem rastuće ekonomske i socijalne nejednakosti otvara brojne teorijske dileme: da li pokušaji iskorenjivanja nejednakosti u brojnim slučajevima mogu uzrokovati gubitke za većinu (Sen, 1997.), da li je koncept „jednako distribuirani ekvivalent prihoda“ adekvatan “trade – off” za sve veću nejednakost (Atkinson, 1970, 1983), ili, dileme iz drugog ugla: centralno pitanje kad se analizira nejednakost nije težnja ka apstraktnoj jednakosti, već „jednakost u čemu?“. Neke od najrazvijenijih evropskih ekonomija se pitaju šta je toliko loše u nezaposlenosti i, naročito, kolika je društvena (državna), a kolika individualna odgovornost.

Pored ekonomske nejednakosti (nejednakost u prihodima) sve su izraženije nejednakosti u nekoliko društvenih segmenata, kao što su: blagostanje, sloboda, kvalitet života (primarni aspekti su zdravlje i dugovečnost). U raznim modelima društvenog sistema različiti su stepeni nejednakosti: u nekim društvenim modelima nezaposlena lica ne spadaju, po definiciji, u kategoriju siromašnih, dok u drugim, koreni nejednakosti nisu proizvod ekonomskog stanja (prihoda pojedinaca), već uskraćenosti raznih vrsta sloboda: bez mogućnosti političke participacije, nemogućnost kvalitetnog lečenja, i dr.

nejednakost

Ipak, najveći problem u postsocijalističkim tranzicionim državama, a naročito u Srbiji, predstavlja problem rastuće nejednakosti iz ugla nezaposlenosti. Ključne društvene posledice, direktni i indirektni efekti nezaposlenosti mogu se grupisati na sledeći način:

(1)Razvojno – ekonomski gubitak: nezaposlenost smanjuje potencijalnu proizvodnju i uvećava fiskalno opterećenje. Pored gubitka potencijalnog prihoda, negativni efekti se ogledaju i u uticaju koji niži obim agregatne proizvodnje ima na razvoj društva u brojnim drugim segmentima. Transferisana sredstava nezaposlenim i njihovim porodicama smanjuju razvojne mogućnosti, jednom rečju: nezaposlenost smanjuje nacionalnu proizvodnju i povećava udeo proizvodnje koji se mora transferisati, kroz socijalnu politiku, nezaposlenima;

(2)Gubitak slobode i socijalna isključenost: priroda nezaposlenosti podrazumeva gubitak slobode. Nezaposlena osoba, čak i kada je materijalno potpomognuta od socijalnog osiguranja, ne može da učestvuje u slobodi odlučivanja (Schokkaert and Van Ootegem, 1990.). Nezaposlenost je glavni uzročnik socijalne isključenosti pojedinaca;

(3)Dugoročne posledice od gubitka znanja i veština. Moto “learn by doing” postaje moto “unlearn by not doing”. Nezaposlenost generiše gubitak kognitivnih sposobnosti, što je posledica gubitka samopouzdanja i osećaja kontrole. Odnos između motivacije i kompetentnosti nije lako kvantifikovati, ali empirijske studije (Lefcourt, 1967.) pokazale su koliko jak ovaj efekat može biti u praksi;

(4)Psihološke posledice su najteže. Nezaposlenost može izazvati pustoš u životima ljudi bez posla, intenzivne patnje i mentalnu agoniju (Jahoda, Lazarsfeld and Zeisel, 1933, Hill 1977.). Ovaj efekat može biti zastrašujući (povišena stopa samoubistava, i dr). Efekat produžene nezaposlenosti može biti posebno štetan za moral (Harrison, 1976). Veza između psihološke patnje i motivacionih oštećenja je izuzetno visoka. Nezaposlenost mladih ima posebnu težinu, može dovesti do dugoročnog gubitka samopoštovanja kod mladih radnika i potencijalnih radnika (Goldsmith, Veum and Darity, 1996.) ;

(5)Zdravstveni problemi i smrtnost: nezaposlenost može uzrokovati brojne bolesti i višu stopu mortaliteta (Smith and Warr, 1987.) ;

(6)Motivacioni gubitak za budući rad: obeshrabrenje koje je izazvano usled nezaposlenosti može dovesti do slabljenja motivacije i dugoročne pasivnosti. Najnovije studije pokazuju da je motivacioni uticaj posebno značajan za mlade žene (Goldsmith, Veum and Darity, 1996.);

(7)Poremećeni društveni odnosi i porodičan život: nezaposlenost slabi harmoniju i koherentnost unutar porodice, uzrokuje pad samopouzdanja, dovodi do krize identiteta, i uzrokuje brojne druge poremećaje (Erikson, 1968.) ;

(8)Rasna i rodna neravnopravnost: nezaposlenost može biti značajan uzročnik povišenih etničkih tenzija, kao i rodne podele. Najranjivije grupe su često manjine, posebno delovi imigrantskih zajednica. Takođe, nezaposlenost povećava stepen netolerancije i rasizma, što je bilo najočitije u predizbornom periodu u nekim evropskim zemljama. U kriznom periodu rodne podele su izraženije, pronalazak posla ženama je otežan;

(9)Gubitak društvenih vrednosti i odgovornosti: dokazano je da velika skala nezaposlenosti ima tendenciju da oslabi neke društvene vrednosti. Pojačavaju se sumnje u pravičnost socijalnih aranžmana. Socijalna kohezija suočava sa mnogim teškim problemima, socijalne razlike su sve veće i dublje, na jednoj strani su privilegovani – zaposleni, a na drugoj – nezaposleni („odbačeni“)

Koliki je uticaj nezaposlenosti na sve oblike nejednakosti, a posebno na siromaštvo, najbolje ilustruje ukrštanje dva koncepta (američki i evropski ciklus), odnosno, četiri moguće kombinacije statusa zaposlenosti i statusa siromaštva. Poznati ekonomista Peter Saunders je put od siromaštva, odnosno, kretanje iz ćelije 1. (nezaposlen i siromašan) ka ćeliji 4. (zaposlen i nesiromašan) nazvao `rad za dobrobit` (američki `virteulni ciklus`). Iskustvo evropskih država je drugačije (kretanje od ćelija 4. Preko 3. Do 1.), početna nezaposlenost ne vodi do porasta siromaštva zbog razvijene socijalne politike i socijalnih davanja, ali, sa druge strane, ovaj put vodi gubitku konkurentnosti, što opet izaziva nezaposlenost, porast siromaštva i budžetskih rashoda. Odnos nezaposlenosti i siromaštva u razvijenim zemljama OECD je slab, ali je korelacija visoka u evropskim tranzicionim državama. Ono što posebno karakteriše tranzicione zemlje Jugoistočne Evrope i Srbiju je porast stanovništva ne samo u ćeliji 1. Nego i u 2.

Nezaposlenost je endemska karakteristika srpskog društva. Problem nezaposlenosti u Srbiji je nasleđen iz predtranzicionog perioda, ali je dramatično produbljen tranzicionim procesom i globalnim recesionim talasima. Stopa nezaposlenosti (odnos broja nezaposlenih i zbira broja zaposlenih i nezaposlenih) je već 1978. Godine iznosila 15, 2%, koliko i 11 godina kasnije. Međutim, za poslednje dve decenije, stopa nezaposlenosti je više nego udvostručena (u julu 2012. stopa nezaposlenosti iznosila je 33, 3%), zaposlenost se u periodu 2001 – 2010 smanjivala po prosečnoj godišnjoj stopi od 0, 5%, dok je nezaposlenost rasla po istoj stopi. Pored problema dualnosti na tržištu rada (konstantan pad zaposlenosti u privredi i rast u javnom sektoru), posebno su zabrinjavajući rezultati strukturne analize nezaposlenosti u Srbiji: najviša stopa nezaposlenih mladih u Evropi (46, 2%), visoka stopa dugoročne nezaposlenosti (13, 3%, prosek u EU – 27 je 3, 8%), nepovoljna starosna i kvalifikaciona struktura nezaposlenih, ogromne razlike u regionalnoj (u Jablaničkoj oblasti 52%, u Topličkoj 51%) i lokalnoj nezaposlenosti (u opštinama Lebane, Tutin, Bojnik, Preševo, Doljevac, Blace, Aranđelovac, Opovo, Sjenica stope nezaposlenosti su veće od 60%!). Procene Međunarodne organizacije tržišta rada (ILO) ukazuju da će se stopa nezaposlenosti u Južnoj Evropi u narednom periodu i dalje biti visoka.

Iz razvojnog ugla, direktni i indirektni efekti nezaposlenosti su sve veći. Nezaposlenost je generator nejednakosti i siromaštva u Srbiji i uzročnik brojnih socijalnih i društvenih negativnih posledica. Socijalni troškovi nezaposlenosti sve intezivnije uzimaju tranzicioni danak, kroz uticaj na zdravlje i psihološko stanje nezaposlenih, njihovih porodica, lokalnu i društvenu koheziju.
Otvaranje radnih mesta i sve aktivnosti koje će dovesti do zapošljavanja treba da budu u centru ekonomske politike i socijalne zaštite. Pored otklanjanja barijera koje utiču na smanjenje nezaposlenosti, veoma je važno, možda još i važnije, da kreatori ekonomske i socijalne politike obrate pažnju na prirodu posla koju privredni sistem stvara. Zaposlenost jeste primarni cilj, ali od kvaliteta poslova zavise brojni socijalni i društveni odnosi. Država mora, kroz aktivne mere zapošljavanja, da preuzme odgovornost za smanjenje nezaposlenosti i podizanje kvaliteta poslova zaposlenih. Uporedo sa jačanjem aktivnih mera zapošljavanja (podizanje obrazovnog nivoa zaposlenih, programi dodatnog obrazovanja i obuke, razvoj preduzetništva, mere jačanja regionalne i socijalne kohezije, i dr.) , primarni naglasak mora biti stavljen na sistem obrazovanja kako bi se poboljšala ponuda radne snage, posebno imajući u vidu da se predviđa njeno smanjivanje do kraja 2020. Instrumentima aktivne politike zapošljavanja treba obuhvatiti prvenstveno rizične grupe nezaposlenih lica, i to: mlade, starije i osobe sa invaliditetom, posebnu pažnju posvetiti uključivanju žena, etničkim manjinama kod kojih je izraženija stopa nezaposlenosti, uključivanju Roma, dugoročno nezaposlenim licima, i dr. Pararelno, u skladu sa redefinisanjem socijalne agende u Evropi, neohodno je jačati individualnu odgovornost i preuzimanje rizika.
Edvard Jakopin, pomoćnik ministra u Ministarstvu za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu, rukovodilac Sektora za strateške analize i istrazivanje razvoja
proširena verzija teksta iz 91. broja

Pročitajte i ovo...